Branislav Trifunović za 24sedam: Svedoci smo vremena u kojem ideali propadaju svaki dan

Glumac Branislav Trifunović staće na pozorišne daske nakon duže pauze 19. i 20. oktobra u Operi i teatru Madlenianum i to u značajnom naslovu – „Veliki Getsbi“, gde će igrati naslovnu ulogu umesto Ivana Bosiljčića.

Pisac dramatizacije dela slavnog Frensisa Skota Ficdžeralda, Hristo Bojčev, napisao je: „Getsbi pokušava da stvori svet oko sebe i svoje ogromne kuće, i stvara ga, ali u tom svetu on je jedini koji je sačuvao ljudskost u sebi. I osuđen je na usamljenost. Kako zemaljsku, tako i večnu. Veliki Getsbi. Veliki su uvek usamljeni…“, a u razgovoru za 24sedam.rs Trifunović govori o tome koliko je pitanje te ljudskosti, morala i ideala danas više nego aktuelno.

Zašto je delo velikog F. S. Ficdžeralda iz 1925. godine i dalje jedno od najvažnijih u svetskoj književnosti i svaka adaptacija, bilo televizijska ili pozorišna, privlači toliku pažnju?

Smatram da je suština Ficdžeraldov osvrt na to doba dekadencije morala i nemorala. Pitanje da li su ti ljudi i dalje heroji i junaci i kako bi se na njih gledalo danas, je ključno. Oni su bili u stanju da urade i žrtvuju sve zbog jedne žene, bez razmišljanja o posledicama i ceni. Kada budem stvarao svog Getsbija, baviću se pitanjem šta to goni čoveka da uradi nešto tako.

Slavni pisac u svom romanu beleži tu iskrenu i neveselu sliku Amerike i prikazuje razočaranja urbane populacije u američki san i ideale, ali i kreira jednog od najtragičnijih junaka književnosti. Gde ove teme korespondiraju sa današnjicom? Gde su naši ideali i da li postoje tako velike ljubavi o kojima govorite?

Svedoci smo vremena kad ideali propadaju svaki dan, to nije ništo novo i mislim da zato taj komad i posle sto godina traje, jer je tema i dalje sveža. A večno pitanje, šta je čovek spreman da uradi za jednu ženu, zauvek će se postavljati. Samo što mislim da te i tolike ljubavi i morala u svetu ljudi koji su na tim nivoima i finansijski i društveno…ne postoje. Takvih ljudi tamo više nema, neke druge stvari su prevagnule.

U ovako veliku ulogu uskočićete umesto Ivana Bosiljčića. Da li vam je to teret i kako se osećate pred izlazak na scenu nakon pauze zbog pandemije?

Moj Užičanin i prijatelj Ivan Bosiljčić je Getsbija sjajno izveo, ali ja ću se truditi da ga izvedem potpuno na svoj način. Osećam veliko uzbuđenje pred probe i prvi izlazak na scenu, jer sam navikao da već 20 godina non-stop nešto igram. To će biti prva predstava nakon svega ovoga i ne znam kako će biti… Dosta je čudna cela ova situacija. Malo se se razmišlja o glumcima na sceni. Mi moramo da budemo u jednom prostoru dva sata i da, što bi se reklo, razmenjujemo tečnosti, a niko ne misli o tome. Verovatno tako mora, ali eto, čisto da i ja izrazim neku vrstu zabrinutosti tim povodom. Voleo bih da se malo o tome povede računa, jer smo mi ti koji smo, sad kad su otvorena pozorišta, nekako najranjiviji.

Napokon smo dočekali da se otvore vrata pozorišta. Do tada smo predstave gledali onlajn. Kako ste na to gledali?

Ništa na svetu ne može da zameni živog glumca na sceni, zato pozorište i opstaje više od dve hiljade godina. Interakciju između publike i glumca ništa ne može da zameni. Vi možete pozorišnu predstavu da gledate na ekranu, ali to nije taj doživljaj i utisak. Za teatar ne postoji zamena koja može dovoljno dobro da zameni osećaj i energiju koju dobijate sa scene.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi