Gradi se „drugi Jasenovac“: Lordan Zafranović o novom filmu i sceni mučenja zbog koje je ostao bez Oskara (VIDEO)

Reditelj Lordan Zafranović je izjavio da, sudeći po ozbiljnosti sa kojom se priprema za snimanje, očekuje da ća "Zlatni rez 42" biti veliki film.

- Sve je iskomponovano da miriše na veliki film. Da li će biti tako i kakav će biti njegov život to je u sferama ovog gore, našeg prijatelja - rekao je poznati reditelj.

Prema njegovim rečima, sastavlja se ekipa najboljih ljudi koji imaju ogromno iskustvo i želju da se napravi film koji govori o stradanju srpske dece i stanovništva sa Kozare, i potom u ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac tokom Drugog svetskog rata.

- Nacrtao sam kadrove, dosta su kompllikovani. Sad ćemo graditi Jasenovac u blizini pravog, po skicama koje sam dao. Unapred će se znati gde je koja baraka, upravna zgrada, gde ulazi voz. Sve će biti kao studio, samo napolju - rekao je Zafranović.

Lordan Zafranović Tanjug/Dragan Kujundžić

On je dodao da će snimanje fizički biti strahovito teško za glumce, posebno za dvoje dece koja će igrati glavne uloge i koje će morati da pazi kao oči u glavi jer "na kraju balade klinci su ono što gledate i od njih zavisi film.“

Zafranović dodaje da će, pošto se radnja filma dešava u leto 1942. godine, pokušati da maksimalno iskoristi vreme za snimanje do kraja avgusta i početkom septembra, dok će neke scene u interijeru raditi u oktobru.

- Radi se 62 dana. Naporna stvar. Imam specijalne sisteme kako se punim energijom, jer je fizički težak posao, ali mi se čini da će se, s obzirom na izbor producenta i ljudi koji će realizovati ovaj projekat, ovaj film uraditi onako kako sam želeo - ističe reditelj.

Profimedia

Film je prvobitno, po scenariju Arsena Diklića sa naslovom "Djeca kozare", trebalo da bude sniman sredinom osamdesetih godina, a Zafranović sada kaže da je u novu verziju scenarija za "Zlatni rez 42" ubacio sve ono što je 30 godina proučavao o problemu zla.

- U poslednje vreme sam proučavao patologiju zla i odakle ono dolazi, i shvatio da je istorija, kako smo navikli da slušamo u školi, samo podaci, brojevi, teritorije, godine, a da je prava istorija medicine. Medicina bi trebalo da oceni patologiju tog istorijskog zla, jer istorija je istorija zla. Stalno su bili ratovi, stradanja, ubijanja - ocenio je Zafranović.

Prema njegovim rečima, i „sada prisustvujemo ratu koji će proizvesti velike tragedije", a "ljudi koji provociraju i izvode te ratove, ideologije koje to šire, koje masovno ubijaju, proizlaze iz jednog ludila".

- Razni kraljevi i fireri koji vode te ratove bi trebalo da budu u nekoj vrsti ludnice, a ne neke velike istorijske ličnosti - naglasio je Zafranović.

Wikipedia

Kad je prvi put ušao u spomen područje Jasenovac krajem sedamdesetih, za njega je bilo šokantno kad se "susreo sa tim zlom".

- Bila je postavka za čoveka brutalna. Šokantna. Je li moguće da je ljudsko biće napravilo to zlo? Došla je druga misao da su to radile komšije. Kad dođe do tog ludila i zakona po kome možeš ubijati koliko hoćeš bez problema onda ti obični ljudi to i počnu da rade. To je histerija koja dolazi do masovnog zla.  

Zafranović je, po suočavanju sa jasenovačkim zločinom, odlučio da svoj film stavi u funkciju upozoravanja protiv zla.

Za njegov film "Okupacija u 26 slika" koji je smešten u Dubrovnik u vreme Nezavisne države Hrvatske, pola godine je trajala borba da izađe pošto se, kako kaže, smatralo da će prizori ustaških zločina biti šokantni "pogotovo za hrvatsku publiku", i pokušavali su "na sve načine da to skinu".

Wikipedia

"Okupacija" je ipak došla do Pulskog festivala, gde je film dobio Zlatnu arenu, a potom i do Kana gde je nominovan za Zlatnu palmu, ali su mu u izuzetno jakoj godini konkurenti bili filmovi kakvi su "Apokalipsa danas" Frensisa Forda Kopole, "Limeni bubanj" Volkera Šlundorfa i "Siberijada" Andreja Končalovskog.

- Dočekala nas je ustaška emigracija iz Nice, koja je dosta jaka. Mi smo pod pratnjom policije ušli u auto, pljuvali su i bacali neke predmete na nas. Sve vreme festivala ispred moje sobe bio je policajac - prisetio se Zafranović.

Pošto je Jadran film tih godina radio sa Amerikancima, njihovi filmski majstori su učili naše o scenografiji, kostimu, šminki i maski, tako da je Zafranović imao na raspolaganju izuzetno dobre domaće filmske radnike da "Okupaciju" podignu na jedan viši nivo.

Lordan Zafranović Antonio Ahel/ATAImages

- Kad sam bio u Kanu na konferenciji za štampu producent iz Jadran filma je rekao: „Ako te budu pitali o ceni", a film je koštao 250.000 - 300.000, "reci pet miliona dolara". I ja sam rekao. A onda je neko prokomentarisao: "Vidiš kako jeftin film, a tako bogat.“

Direktor Jadran filma je u jednom trenutku zvao njega i koscenaristu Mirka Kovača da ih obavesti da su im iz Holivuda rekli da "Okupacija" ima velike šanse za Oskara za najbolji strani film ukoliko se scena mučenja u autobusu skrati sa sedam, osam minuta na dva, pošto se pretpostavlja da ženski članovi Akademije neće izdržati gledanje.

"U jednom glasu smo Kovač i ja rekli da to ne dolazi u obzir - ističe Zafranović.

Tokom projekcije desilo se ono što je predvideo tadašnji predsednik Američke filmske akademije, glumac srpskog porekla Karl Malden, jer je nakon te scene ženski deo članova izašao iz sale. Film na kraju nije nominovan za Oskara.

Zafranovićev sledeći ratni film "Pad italije" (1981), bio je zabranjen šest meseci i pušten u poslednji čas pred Pulu pošto su postojali određeni problemi sa Savezom udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR) Hrvatske.

- Imao sam priču da je izvesna Krasna Nola šurovala sa italijanskim oficirima. Onda ju je pokrajinski komitet Dalmacije osudio na smrt. SUBNOR je zabranio film. Krasna ne samo što nije streljana, nego je izašla iz rata kao kapetan prve klase i udala se za admirala koji je bio Titov lični prijatelj i bila je predsednik SUBNOR-a za Dalmaciju - zaključio je reditelj.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi