Pandorina kutija i Afroditina preljuba: Grčki mitovi koji su inspirisali umetnike

Antička književnost i mitologija oduvek je bila izvor nadahnuća za mnoge velike umetnike – od renesanse do danas. Fascinacija ne prestaje, baš kao ni nova čitanja, tumačenja i interpretacije. Mnoga značajna umetnička dela ne mogu se ni razumeti, ni doživeti bez poznavanja drevnih mitoloških priča o ljudskoj prirodi i njenim zamkama.

Pandora

Odakle zlo koje se širi po svetu? I da li je moguće vratiti ga u kutiju? Da, i ko je odgovoran? I kako zlo može da bude zavodljivo? Možda se odgovor krije u mitu o Pandori, prelepoj ženi koju su bogovi stavili pred preveliko iskušenje.

Legenda navodi da je vrhovni bog Zevs, ljut na Titana Prometeja zbog toga što je stvorio čoveka po ugledu na bogove i pružio im vatru koju je ukrao sa neba, naredio bogu Hefestu da stvori Pandoru kako bi se osvetio Prometeju. Pandora je poslata da živi među smrtnicima, a Zevs joj je dao kutiju uz upozorenje da je nikad ne otvara. Pandora nije odolela, otvorila je kutiju da vidi šta je u njoj, i tako oslobodila sva moguća zla – pustila je u svet bolesti, starost, smrt… I okončala idilično zlatno doba čovečanstva.

Mit o Pandori je inspirisao francuskog slikara Odilona Redona. Slika Pandora, nastala 1914, danas se nalazi u Metropoliten muzeju u Njujorku. Na ovoj slici Pandora je naga, okružena cvećem, a u ruci ima malu kutiju. Slika je nastala u osvit Prvog svetskog rata i simbolično ukazala na tadašnju klimu u Evropi, odnosno na prividnu harmoniju i nadolazeći ratni haos.

U našem veku mit o Pandori doživeo je nove interpretacije. Tako je filipinski umetnik Dejvid Medala 2010. godine predstavio rad Cosmic Pandora Micro-Box, instalaciju koja sadrži predmete skupljene u Brazilu. Umetnik je kraj puta skupljao otpad koji su ljudi bacali – čarape, sapune, školjke, kutije, konzerve… Postavio ih je u jedan okvir i doveo u vezu sa poznatim mitom postavivši pitanje da li odbačeni predmeti mogu biti toliko uticajni kao što je to bio božanski sadržaj Pandorine kutije.

Narcis

Mit o Narcisu veoma je prisutan u umetnosti, književnosti, filozofiji, psihologiji. U grčkoj mitologiji Narcis je bio mladi lovac poznat po izuzetnoj lepoti. Našavši se u šumi, pored jezera, nagnuo se da pije vodu, zagledao se i zaljubio u svoj odraz. Nesposoban da prestane da gleda samog sebe, umro je na obali jezera, a na mestu njegove smrti iznikao je prelepi cvet – prolećni narcis.

Jedna od najpoznatijih likovnih verzija mita o Narcisu delo je baroknog majstora Karavađa. Slika Narcis koja je nastala oko 1597–1599, danas je deo stalne postavke Nacionalne galerije antičke umetnosti (Galleria Nazionale d’Arte Antica), u Rimu.

Slika predstavlja dečaka koji zuri u svoj odraz, zagledan u tamnu vodu. Sliku odlikuju i dramatično osvetljenje, i oštri realizam, a platnom dominiraju dečakove nadlaktice koje čine okvir oko njegovog lica.

Mit o Narcisu nadahnuo je i Salvadora Dalija (slika „Metamorfoze Narcisa“ nastala je 1937), i savremenog umetnika Meta Kolišoa, koji je fotografski rad „Narcis“ predstavio 1990. Na ovom autoportretu autor je preneo mit u urbano okruženje i problematizovao i doveo u pitanje samu ideju lepote. Umetnik nagog torza leži na blatnjavoj ulici, posmatra sebe u prljavoj lokvi i fotografiše se.

Minotaur

Minotaur, čudovište u ljudskom obličju sa glavom bika, koje je rodila kritska kraljica Pasifaja, živelo je u lavirintu koji je lukavo i oštroumno osmislio Dedal, cenjeni pronalazač kralja Minosa. Minotauru su se redovno prinosile ljudske žrtve, a užasnom čudovištu glave je došao grčki heroj Tezej.

Mitsko biće koje personifikuje zabranjene želje, požude i pohlepe, bilo je interesantno mnogim umetnicima. Pikaso je ovo stvorenje povezao sa borbom sa bikovima u Španiji. Na uzbudljivom bakrorezu „Minotauromachy“ iz 1935. predstavio je Minotaura nagnutog prema mladoj devojci koja drži sveću. Razrađivanjem i širenjem ovog dela kasnije je nastala čuvena slika Gernika, 1937.

Zabeleženo je i da je mitski Minotaur – delom čovek, delom bik, bio Pikasov alter ego tridesetih godina prošlog veka. Slavni slikar je dugi niz godina istraživao klasicizam, a Minotaura je doživeo kao snažni i protivrečni simbol lascivnosti, nasilja, krivice i očaja.

I drugi umetnici su bili nadahnuti zanimljivim mitom. Britanski simbolista Džordž Frederik Vots je na svom platnu iz 1885. predstavio Minotaura kao snažnu, mišićavu figuru koja iščekuje svoju gozbu zagledana u more.

Vots je bio alegorijski slikar koji je svojom umetnošću prenosio moralne poruke, a lik Minotaura je iskoristio da prokomentariše mušku požudu, prostituciju u Velikoj Britaniji tog doba, odnosno amoral i hipokriziju tadašnjeg društva.

Ikar

Dedal je poznat po tome što je osmislio lavirint u kom će zarobiti Minotaura, ali i po tome što je, nehotice, skrivio tragičnu smrt svog sina Ikara. Naime, da bi pobegao sa Krita, Dedal je sebi i sinu napravio krila. Uprkos očevim upozorenjima, Ikar je leteo previše blizu sunca, vosak kojim su krila bila zalepljena se istopio, a Ikar je pao u okean i udavio se. Mit o Dedalu i Ikaru govori o zamkama preterane gordosti, ponosa i ambicija, i često je predstavljan u mnogim likovnim delima.

Jedna od najpoznatijih slika je “Pejzaž sa padom Ikara” iz 1555. godine, Pitera Brojgela starijeg. Slika predstavlja složenu scenu života na obali i Ikara koji pada na zemlju u jednom deliću slike. Njegov pad, zanimljivo je, prolazi nezapaženo jer ga ignorišu sve druge figure na slici.

Zanimljiv je i Ikar španskog slikara Anrija Matisa. U ilustrovanoj knjizi „Jazz“, iz 1947, Matis je uz pomoć izrezanih raznobojnih listova papira kreirao kolaž – ljudsku figuru koja pleše među zvezdama.

Ahil

Ahilej, koji se smatra najvećim grčkim herojem, protagonista je Homerovog epa „Ilijada“. Ahila je, da podsetimo, majka okupala u reci Atiks dok je bio beba. Držala ga je za petu, pa je taj deo njegovog tela, jedini koji nije dodirnuo vodu, ostao ranjiv i smrtan. U Trojanskom ratu Ahilej je poginuo tako što ga je strela pogodila upravo u petu. Izraz koji je iznikao iz Homerovog epa, i koji se danas često koristi – „Ahilova peta“ označava nečiju bolnu tačku.

Poznato delo zasnovano na mitu o Ahilu potpisao je slikar Gavin Hamilton 1763. godine. Na njemu je prikazan Ahil koji se naginje preko mrtvog, sablasno belog Patrokla i gura grčke vojnike koji ga okružuju.

Pre skoro sedamdeset godina, 1952, američki slikar Njuman, jedan od ključnih autora apstraktnog ekspresionizma, svoje divljenje prema grčkoj civilizaciji izrazio je na platnu „Ahil“. Na snažnoj i sugestivnoj slici crvena vertikalna traka oivičena je smeđom bojom (crvena boja predstavlja Hefesov oklop, koji je Ahilej koristio u borbi).

U savremenoj umetnosti na priču o Ahilu vratila se nedavno i njujorška umetnica Andrea Meri Maršal. Ona koristi fotografiju, crteže velikih dimenzija i skulpturu kako bi istražila elemente mitologije iz feminističke perspektive. Na jednom autoportretu ona ulazi u kožu Ahileja aludirajući na ranjivost i izloženost. Na fotografiji je naga, okrenuta leđima, i drži strelu zabodenu u petu.

Persej i Andromeda

I Persej, jedan od najzanimljivijih junaka grčke mitologije, često je bio ovekovečen na slikarskim platnima. Poznat je po ubistvu Meduze i morskog čudovišta koje je čuvalo princezu Andromedu koju je njen otac žrtvovao da bi umirio boga Posejdona, piše citymagazine.rs. Vezao ju je za stenu na obali, a Persej je, nakon što je ubio čudovište, oslobodio Andromedu i oženio se njom.

Holandski slikar Piter Pol Rubens je na platnu „Persej oslobađa Andromedu“ (1620–1622), predstavio Perseja kako se približava okovanoj Andromedi i ubijeno čudoviše u donjem levom uglu.

Svoju vizije dramatične Persejeve borbe predstavio je i britanski slikar Frederik Lejton. Na dramatičnom platnu Persej i Andromeda iz 1891, Persej je u pokretu, na krilatom konju. Lejton je četiri godine kasnije predstavio i kompleksniji rad na istu temu – Persej na Pegazu pokušava da spase Andromedu.

Afrodita

Iz Uranove semene tečnosti i Posejdonove morske pene, pored obala Kipra gde je izronila iz školjke, rođena je Afrodita, najlepša među jednakima, čiju lepotu u sva potonja vremena, nijedna boginja, niti smrtnica nije uspela da zaseni.

Kao boginja ljubavi Afrodita je, pre svega, imala kontrolu nad udvaranjem i seksualnošću, brakom i stvaranjem zakonite dece (međutim, kao supruga-preljubnica boga Hefesta, nije baš bila savršen uzor za neveste).

Ona je imala i glavnu ulogu u dobro poznatom mitu zabeleženom u Homerovoj „Ilijadi”. Kad je Zevs zamolio trojanskog princa Parisa da izabere najlepšu od tri boginje – Afrodite, Here i Atine – on se odlučio za Afroditu jer mu je ona zauzvrat obećala najlepšu smrtnicu – Helenu, suprugu spartanskog kralja Menelaja. Time je direktno prouzrokovala desetogodišnji Trojanski rat.

Svoju vlast nad ljubavlju i seksualnošću Afrodita je delila s Erosom, čija je specijalnost bila strastvena želja i erotska ljubav. Jednako komplikovanog karaktera, ali razigraniji od majke, Eros je prikazivan kao dečačić sa krilima, lukom i strelom – koga pogodi taj podleže ljubavi koja mu donosi radost, patnju ili oboje.

Afrodita se nalazi na prvoj poznatoj predstavi ženskog akta u zapadnom svetu, skulpturi u prirodnoj veličini koju je u 4. veku pre naše ere izradio veliki Praksitel za hram boginje u Knidu, tadašnjem grčkom gradu u Maloj Aziji (danas u Turskoj). Ova mnogo puta kopirana skulptura (original nikad nije pronađen) označavala je prekretnicu u predstavama ženskih likova u zapadnoj umetnosti, jer su do tada samo muškarci prikazivani nagi.

Pročitajte još

Tajna Miloske Venere: Boginja ili prostitutka?

Legendarna Botičelijeva slika „Rađanje Venere“, jedno od najvećih umetničkih remek-dela svih vremena posvećeno ovoj boginji. Afordita ili Venera, kako je nazvana u rimskoj mitologiji, smerno stoji u velikoj školjci koju ka obali duva Zefir, bog zapadnih vetrova. A na obali je čeka jedna od Hora, boginja godišnjih doba, sa ogrtačem kojim će da prigrli novorođeno božanstvo. Četvrtu osobu koja se pojavljuje na slici nosi bog Zefir i to je ili Aura (nimfa vetrova) ili Hloris, nimfa povezana sa prolećem i cvetanjem cveća poput onog koje je naslikao Botičeli. Njihova tela su potpuno neprirodno obavijena, a i samo Venerino telo je neobične građe. Vrat je predugačak, a ruka izgleda vrlo čudno – kako bi njeno telo delovalo što oblije i ženstvenije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi