Natalija Obrenović: Ukleta kruna izneverene i prognane kraljice

Natalija Petrovna Keško rođena je na današnji dan, 14. maja 1859. godine u Firenci, u bogatoj i uglednoj rusko – rumunskoj porodici. Njen otac Petar bio je ruski pukovnik, a majka Pulherija Sturdza princeza od Moldavije. Natalijino bezbrižno detinjstvo nije dugo trajalo jer ostala bez oca u šestoj, a bez majke u petnaestoj godini života. Odrastala je i školovala se u Francuskoj, Moldaviji, Rumuniji i Rusiji.

Milana Obrenovića je upoznala u Beču, na jednom balu. Svojom lepotom opčinila je mladog kneza, koji je jedva dočekao da mu postane žena. Za kralja Milana se verila 25. jula 1875. godine u Beču, a udala 5. oktobra iste godine u Beogradu. Imala je samo 16 godina. Godinu dana kasnije, nakon porođaja koji je jedva preživela, dobili su sina Aleksandra. Imali su još jednog sina Sergeja koji je preminuo pet dana nakon rođenja. Od trenutka kada se udala za Milana Obrenovića i postala kraljica Srbije, život joj je postao nemiran i gotovo nepodnošljiv, a tragedije su se nizale jedna za drugom. Zato je i dobila titulu najtužnije evropske kraljice. Natalija i Milan su važili za najlepši par, ali ubrzo su počele da kruže glasine o njegovom neverstvu i aferama koje je imao sa mnogim ženama. Priče o njegovim avanturama postale su javna tajna, a neki savremenici ukazuju da je ljubavnice tražio i među članicama porodice same kraljice, koje su živele na njihovom dvoru kao dvorske dame. Nataliju je to jako bolelo i vremenom je razdor između njih postajao sve veći.

Osim nesuglasica na privatnom planu, kralj i kraljica se nisu slagali ni po političkim pitanjima. Poreklom Ruskinja, Natalija je bila naklonjena Rusiji, a Milan Beču. Ipak, uprkos svađama sa kraljem, narod je zavoleo i prihvatio Nataliju kao svoju kraljicu. Plenila je lepotom, otmenošću, ljupkošću i skromnošću. Zvali su je „srpskom majkom“. Brinula je o ranjenicima za vreme rata sa Bugarskom 1885. godine, pomagala je narodu i iskoristila je svoj uticaj da popravi mišljenje o Srbima i Srbiji koje je vladalo u Evropi. Darovala je i manastire i crkve koje su bile zadužbine Obrenovića. Dolaskom u Srbiju, Natalija je sa sobom donela duh slobodnoumne žene, pa je tako knjigom aforizama 1897. godine ušla u istoriju srpske književnosti kao prva žena koja se oprobala u ovom žanru. Mnogo kasnije objavljeni su i njeni drugi, zanimljivi rukopisi: “Ruže i trnje” (2015), “Moje uspomene” (1999) i “Pisma kraljice Natalije Obrenović” (1996).

Bila je pokrovitelj čuvene Više ženske škole u Beogradu i učestvovala u stvaranju lista „Domaćica“. Osnovala je i Žensko udruženje za nacionalnu domaću radinost i delovala u pravcu emancipacije srpske žene. Bila je mecena mnogih pisaca, slikara i umetnika.

Nezadovoljna brakom i svojim životom, Natalija više puta napušta Beograd i Srbiju, a sa sobom vodi i prestolonaslednika. 1887. godine odlazi na Krim, gde dobija veliku podršku ruske javnosti, ali se posle pregovora sa Milanom vraća u Beograd i, uprkos zategnutim odnosima sa suprugom, ostaje u Srbiji. Ipak, nekoliko meseci kasnije, Natalija sa Aleksandrom ponovo napušta zemlju i odlazi u Nemačku, u Visbaden. Ovaj događaj se umalo pretvara u međunarodni skandal, jer kralj na sve načine pokušava da vrati sina, u čemu i uspeva, a Natalija dobija pravo da leta provodi u Srbiji. Zvanično se razvode 1888. godine, ali je razvod bio neregularan i kasnije je poništen, a ni sama kraljica ga nikada nije priznala.

Godinu dana kasnije, zbog neuspeha koji je Srbija doživela u ratu protiv Bugraske i narušenog ugleda, kralj Milan je abdicirao. Kraljica je bila prisiljena da još jednom, 1891. godine, napusti Srbiju. Istoričari beleže da je zbog njenog odbijanja da napusti dvor morala da bude angažovana policija, a njen plač i pozivi u pomoć su odzvanjali gradom. Nesrećnoj kraljici u pomoć su pritekli građani, ali to nije mnogo pomoglo. Kako bi bili sigurni da će napustiti državu, ministri su pozvali u pomoć čitav beogradski garnizon vojske koji ju je ispratio do granice. O njenom progonstvu pisala je i britanska štampa.

Svoj život Natalija je nastavila u Francuskoj, u dvorcu „Sašino“, koji je dobio ime po njenom sinu Aleksandru (Saša). U to vreme društvo joj je pravila Draga Mašin, dvorska dama. Veruje se da su se tako Aleksandar i Draga Mašin upoznali i zavoleli. Mladog kralja Natalija je usmeravala na saradnju sa Rusijom i radikalima, verujući da bez njih neće biti političke stabilnosti u Srbiji.

Kraljica je bila protiv braka svog sina sa 12 godina starijom udovicom, a kasnije se ispostavilo i nerotkinjom. Umesto čestitke sinu povodom venčanja, kraljica ga se putem pisma javno odrekla. Nisu imali priliku da se pomire jer je kralj Aleksandar, zajedno sa kraljicom Dragom, ubijen u „Majskom prevratu“ 1903. godine.

Gubitak sina jedinca duboko je pogodio kraljicu Nataliju koja se potom povukla iz javnosti u jedan katolički manastir u Francuskoj, noseći crninu do kraja života. Kasnije je i sama primila katoličku veru, 1902. godine. Nakon Aleksandrove smrti nasledila je celokupnu imovinu Obrenovića i postaje velika dobrotvorka, koja pomaže kako pojedince, tako i ustanove. Jedan je od najvećih donatora Beogradskog univerziteta. Povod za poklon je znak zahvalnosti beogradskim studentima i profesorima, koji su jednom prilikom sprečili kralja Milana da je protera iz zemlje. Naime, studenti su, kada je kočija krenula putem zemunskog pristaništa, sprečili kraljicu da napusti Beograd. Kao zakonski naslednik svog sina, postala je vlasnik imanja koje je 1923. godine poklonila Univerzitetu uz više od 9.000 hektara šume u Majdanpeku i Kučevu, kao i dva rudnika zlata.

Umrla je sama, u velikoj bedi i siromaštvu, 8. maja 1941. godine, u manastiru Sen Deni. Počiva na groblju Lardi, pored Pariza. Sadržina njenog testamenta nije poznata i o tome postoje samo nagađanja. Ono što se sa sigurnošću može reći je da je sačuvan lični dnevnik kraljice Natalije, a umetnine se nalaze po muzejima i privatnim kolekcijama.

Pročitajte još

Kralj Aleksandar i kraljica Marija Karađorđević: Venčanje koje je zasenilo sjaj evropskih dvorova (FOTO+VIDEO)

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi