Bioskop pod zvezdama slavi 88. rođendan: Strastvene scene u zamračenim automobilima

U Kamdenu, u državi Nju Džersi, na današnji dan, 6. juna 1933. godine, otvoren je prvi takozvani „bioskop pod zvezdama“ koji je veoma brzo postao sveprisutni fenomen američke kulture. Do 1950. širom SAD otvoreno ih je preko 5000, a do danas je preživelo samo nekoliko stotina. Bili su najpopularnije mesto za izlaske tog vremena, a starije generacije ih uglavnom povezuju sa romantičnim vezama. Spadaju među najvoljenije ikone američke prošlosti i nebrojeno puta su bili ovekovečeni u američkoj pop-kulturi i pominjani u pesmama i filmovima.  Oni su relikvije prošlosti – ere ogromnih automobila, do iznemoglosti pokretanih jeftinim benzinom, ulivajući samopouzdanje naciji koja je sanjala američki san. Uz to, zlatno doba “auto-gledalaca” bilo je obavijeno i magijom zlatnog doba Holivuda. Bila je to opojna, neodoljiva kombinacija.

Kada je pre skoro punih devet decenija, tada mladi trgovac automobilima Ričard Holingšid poželeo da spoji dva zadovoljstva, automobile i filmove, nije ni slutio da će u godinama koje su usledile njegov pronalazak osvojiti svet. On je zamislio bioskop na otvorenom prostoru u koji će posetioci dolaziti automobilima i film gledati iz vozila. Ovu ideju pokušavao je da realizuje u svom dvorištu, tako što je projektor stavio na krov automobila, a platno je naslonio na drveće udaljeno desetak metara od asfaltiranog dvorišta. Da bi doživljaj u njegovom „bioskopu“ bio potpun, iza platna je smestio radio pomoću koga je emitovan zvuk. Holingšid je obavio čitav niz eksperimenata da bi svoj „Open air cinema“ doveo do savršenstva, čak je koristio i prskalice u dvorištu kako bi simulirao kišu i tako proverio da li film može da se gleda u svim vremenskim uslovima. Takođe, iz svih uglova svog parkirališta proveravao je vidljivost platna, pa je pomerao linije na parking mestima kako gledaoci ne bi automobilima onemogućili one iza sebe da prate film.

Ričard Holingšid je posle dugogodišnjeg istraživanja prijavio svoj patent 16. maja 1933. godine, a mesec dana kasnije, uz ulaganje 30.000 dolara, proradio je prvi bioskop na otvorenom prostoru u američkom gradu Nju Džersi. Svaki gledalac plaćao je ulaz 25 centi, a isto toliko koštala je karta za automobil. Prva projekcija je bila britanska komedija “Supruge, čuvajte se”.

U godinama koje su usledile pronalazači su radili na usavršavanju zvuka u otvorenom bioskopu, koji je predstavljao najveći problem u ovoj inovaciji. Kompanija “RCA Viktor” proizvela je zvučni sistem koji je prenosio zvuk pomoću tri velika zvučnika smeštena pored platna.

U Njujorku je kasnije sagrađen i najveći bioskop na otvorenom „za sve vremenske prilike“, sa 2.500 parking mesta za automobile i 1.200 sedišta pod krovom, dečjim igralištem i restoranom. Za razliku od ovog „giganta“ dva najmanja „open-air“ bioskopa napravljena su u Južnoj Karolini, i oba nisu imala više od 50 parking mesta.

Zanimljiv pronalazak Edvarda Brauna realizovan je 3. juna 1948. godine, takođe u Nju Džersiju. Braun je, naime, došao na ideju da napravi bioskop na otvorenom za automobile i male avione. Njegov „leteći“ bioskop imao je mesta za 500 vozila i 25 malih aviona.

Osnovna prednost ovakvog načina gledanja filmova bila je privatnost. Na drive-in projekcijama nije bilo beba koje plaču, pričljivih gledalaca, klinaca koji dobacuju i visokih ljudi koji zaklanjaju vidik. Jednostavno ste mogli da se opustite i uživate u filmu na ogromnom platnu i sve to u udobnosti svog automobila. Mogli ste da sedite u kolima i da zapalite cigaretu a da to nikome ne smeta. Niko vas ne uznemirava, a u svom autu ste mogli i da se mazite ili čak vodite ljubav. Po svedočenjima nekih vlasnika ovakvih bioskopa dešavalo se da se filmovi emituju za samo dva automobila.

Pre projekcija obično su gledaoci preko razglasa upozoravani rečima: „Samo da vas podsetimo, budite sigurni da li ste proverili da vam ključ za paljenje nije u bravi, proverite i da vam menjač nije ostao u brzini!” A onda šou dobija na zamahu, dok se ljudi spontano primiruju da bi gledali film, slušajući filmsku muziku preko svojih automobilskih radio-prijemnika.

Nazivali su ih i svratištima za strasne. Ejpril Rajt, režiserka dokumentarnog filma „Putujuće Atrakcije: Definitivna Priča o Američkom Drive-In Filmu“ tvrdi da se radi o čitavom spletu faktora koji su doveli do procvata ovih bioskopa. Kaže da su “porodice kupovale po jedan ili dva automobila, a u domovima baš i nije bilo neke televizije, a to je, takođe, bila era bejbi buma. Dakle, kada sve te stvari povežete… ljudi su masovno hrlili u ‘drajvove’, a onda bi u njima počeli da se skidaju i luduju. ”

Prvobitno su ovi bioskopi bili namenjeni porodicama, ali kako je 50-tih televizija postajala sve popularnija, odrasli su sve više ostajali kod kuće, dok su njihova deca, tinejdžeri, često “pozajmljivali” kola svojih roditelja, bežeći od kuće. Drive-in je počeo da se naziva “passion pit” (svratište strasnih), gde bi mladi provodili svoje vreme i zabavljali se u zamračenim kabinama pušeći, pijući, ljubeći se i mazeći, a često i upražnjavajući seks.

Filmovi koji su se prikazivali nisu imali kvalitet kao osnovni kriterijum, ali kulturno uzdizanje i nije bila glavna poenta drive-in bioskopa. U svojoj ponudi neki od ovakvih bioskopa su imali i kompletan meni koji je uključivao brzu hranu, kokice i bezalkoholna pića. Alkohol je naravno krijumčaren, a poznato je da su se neretko i ljudi švercovali u prtljažniku automobila, kako bi izbegli plaćanje karte.

Uvođenje letnjeg računanja vremena najavilo je propast ovakvog oblika zabave. Pošto je dan postao duži, prve projekcije su se održavale tek u 21 čas i kasnije. Ipak, konačni udarac većini drive-in bioskopa zadao je najpre pronalazak televizora u boji i, nešto kasnije, video rekordera. Ipak, vlasnici nisu lako odustajali od svog biznisa. Neki su nastojali da povećaju prihode prikazivanjem veoma eksplicitnih, pa i zabranjenih filmova, ali su ih komšije, roditelji i policija ugasili. Rast cena nekretnina takođe je odigrao značajnu ulogu u propasti auto-bioskopa. Mnogi vlasnici ‘drajvova’, shvativši kako poseduju izuzetno vredno parče zemljišta, nisu mogli da odole a da ga ne prodaju građevinskim firmama. Tako je, na kraju, većina propalih bioskopa na otvorenom pretvoreno u tržne centre.

Mnogi gradovi u Americi su pokušali da vrate nostalgiju prikazujući filmove u parkovima i pešačkim zonama, ali sedeti na ćebetu, neuporedivo je sa sedenjem u Ševroletu iz pedesetih. Ipak, drive-in i dalje snažno privlači gledaoce, ljubitelje filma i automobila. Nostalgija je definitivno deo igre, a ovakvi bioskopi su postali i mesta porodičnih okupljanja.

Pročitajte još

Rudolf Valentino, zapaljive trake i spektakularna remek-dela: Festival nitratnog filma u Kinoteci

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi