Raspusni život Artura Rubinštajna: Memoari najsrećnijeg čoveka 20. veka uskoro pred čitaocima

„Raspusni život koji sam vodio, moja neprestana zaokupljenost suprotnim polom, noći koje sam provodio sa svojim intelektualnim prijateljima, pozorišta, predstave, ukusni ručkovi i večere i, što je najgore od svega, moja strasna opčinjenost ovim stvarima, nisu mi dozvoljavali da se koncentrišem na rad”.

“Pripremao sam koncerte koristeći veliki repertoar koji sam akumulirao tokom godina, ali bez potrebe da sviram bolje, ne gledajući u tekst, oslanjajući se potpuno na svoje dobro pamćenje i vešto stečeno znanje o tome kako da upotrebim neke biseve da bih u publici izazvao određeni stepen oduševljenja. Ukratko, nisam mogao da se pohvalim ni jednim jedinim delom koje sam svirao potpuno verno i bez nekog tehničkog nedostatka”.

Ovo je napisao poznati poljski pijanista Artur Rubinštajn (1887-1982), u svojim memoarima “Moje mnoge godine”, koji će se uskoro naći pred našim čitaocima u izdanju “Službenog glasnika”, prenose Novosti.

„Moj istinski veliki talenat za muziku i naročit dar za klavir ostali su netaknuti. Uz sve strašne mane koje sam upravo spomenuo, nikada nisam odsvirao nijedno delo bez dubokog osećanja i duboke ljubavi prema njemu, a kada sam bio nadahnut, ovo osećanje i ljubav stizali su i do publike. Vrlo često, savršenstvo u svakom detalju, do kojeg se dolazilo mnogim časovima ozbiljnog rada, ostavljalo je publiku hladnom zato što je nedostajala ona prava suština značenja muzike“, objasnio je jedan od najvećih pijanista proteklog veka, koji je svirao punih osam decenija.

Kao Poljak i Jevrej, Rubinštajn je iskusio sve tragedije dvadesetog veka, no ipak je bio osoba puna života. Mnoge kompozitore izveo je na svoj poseban način i udahnuo im novi život, od Mocarta i Bramsa, Lista, Ravela i Debisija. Osvežio je Šopenov rad jednim romantičarskim pristupom i repertoarom.

Napisao je duhovitu autobiografiju „Godine moje mladosti“, koja nije samo ispovest slavnog umetnika, već i istorija najsrećnijeg čoveka 20. veka. Još u mladosti je usvojio optimističnu životnu maksimu da moraš voleti život da bi ti on uzvratio ljubavlju, i to je činio do duboke starosti, što se videlo i kroz njegov stil života i muziciranje koje su opisivali kao krepko, puno životnih sokova, optimističnih ritmova i narodne, posebno poljske, veselosti, naročito u Šopenovim kompozicijama, koje je do poznih godina najčešće izvodio.

Pročitajte još

Herman Hese: “Suze su otopljeni led iz duše”

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam