Otvorena memorijalna soba Milunke Savić: Žena lavljeg i nežnog srca

Autor postavke, Dušan Jovović smatra da tim malim detaljem sa mesta odakle je Milunka krenula u Balkanske ratove i Prvi svetski rat, srpsko društvo, koje ju je često i zapostavljalo, može da pošalje poruku da je ona i dalje u srcima ljudi i da predstavlja svetionik.

Izložba je, kako je ispričao Jovović za Tanjug, zamišljena kao interaktivna celina koja je podeljena u tri dela, od kojih prvi deo čine artefakti i grafika koja prati te artefakte, druga celina je interaktivni zid sastavljen od fotografija Milunke Savić koje u sebi sadrže programirane filmove koji su autentični video snimci iz Velikog rata, a koje je ustupila Jugoslovenska kinoteka, i treća celina je vajarska – improvizovani srpski i autrijski rov.

Doživljaj Velikog rata i nesreće koja je zadesila srpski narod u to vreme dočaran je i multimedijom – zvukovima eksplozija, digitalnim šumovima i pesmom „Tamo daleko“.

– Ono što je ogroman uspeh naše kinematografije i naše nauke jeste da se skoro 300 sati autentičnog materijala sa nitratne trake prebacilo u digitalnu formu, što smo kasnije obrađivali i pripremali kako bi putem aplikacije ljudi imali priliku da pogledaju autentične snimke naše vojske i naroda – kazao je Jovović.

Snimci koji se „kriju“ iza fotografija Milunke Savić na centralnom zidu Memorijalne sobe prikazuju, između ostalog, srpskog kralja koji pokriva zaleđene vojnike na vrhovima Albanije, izgladnelog srpskog vojnika koji namešta košulju da bi dočekao kralja na Krfu, vojnike koji se vraćaju iz rata, a koje dočekuju porodice i deca obučeni u najlepše nošnje koje imaju.

– Izuzetno su potresni ti snimci, ali govore o našoj neverovatnoj istoriji i hrabrosti velikih junaka koji su hodali ovom zemljom, koju mi zovemo Srbija – ističe Jovović.

Kada je reč o prikazu same Milunke Savić, umetnik kaže da je insistirao na tome da u vizuelnom smislu pokaže kontrast njene ličnosti.

– Milunka je jedna složena ličnost, osoba koja je u sebi nosila lavlje srce, ali u isto vreme toliko nežno srce. Insistirao sam da se, pored uniforme i njenog vojničkog života, pokaže i njena damska strana. Ona je lepa, negovana žena i kada se pogledaju fotografije, vidite kontrast – s jedne strane žena u divnim haljinama, a s druge strane žena koja je skrivala svoj pol do trenutka ranjavanja – kaže Jovović.

Ne postoji osoba koja je upoznala Milunku Savić, čak ni Gvozdeni puk kojem je bila dodeljena, da ne priča u superlativu o njoj, navodi Jovović, ističući da je tokom istraživanja nailazio samo na iskazano ogromno poštovanje prema ženi koja je odbila penziju druge zemlje – Francuske, i čast koju joj je ta zemlja dodelila.

– Ona je potpuno, celim srcem volela našu zemlju, naš narod, bez ikakvog interesa i to je ono što je meni neverovatno u njenom liku i delu i nadam se da će nove generacije shvatiti koliki je ona svetionik, jer mi ako imamo takve svetionike i pratimo ih, kao ljudi i narod ne možemo da zastranimo – smatra Jovović.

Milunka Savić je u srpskom društvu bila i zanemarivana, mnoge generacije su se o nju i ogrešile, a Jovović kaže da sada i društvo i država prepoznaje njenu vrednost.

– Centri sećanja su veoma bitne stvari za negovanje naše duše i srca. Ako odustanemo od toga problem je i pitanje šta će biti sa svima nama. Godinama je zanemarivana, kao narod smo bili pali u blato i zaboravili naše svetionike. Divna je stvar što smo se digli iz tog blata i pokušavamo da ispravimo grešku – kaže Jovović i dodaje da Memorijalna soba nije prva akcija koja je vezana za sećanje na srpsku heroinu. Pre nekoliko godina obnovljena je i njena rodna kuća u selu Koprivica, koje se nalazi pet kilometara od centra Jošaničke banje, a do koje je potrebno preći četiri kilometara krivudavim, uskim, makadamskim, planinskim putem.

Jovović kaže da predstoji još dosta rada kako bi se „ispravila greška“ i dodaje da se nada da će nastaviti saradnju sa opštinom Raška i Ministarstvom kulture, koji su sve vreme i iza ovog projekta stajali i da će Memorijalna soba prerasti u Memorijalni centar Milunke Savić u kojoj bi bila prikazana njena priča ne samo u ratu, već i u periodu pre odlaska u rat i njen posleratni život.

– Ona to zaslužuje jer bila je i majka. Pored svoje, izvela je na put još oko 30 dece, a ranjavana je toliko puta. To je žena koja je otišla u rat umesto svog brata – naglašava Jovović.

Većina umetnika, kaže Jovović, ima ulogu da, kada se izložba otvori, stoji sa strane i gleda kako ljudi reaguju, a ono što je njega posebno ispunilo jeste grupa mladih ljudi koji su, kako priča, podigli svoje mobilne telefone iznad glava i snimali prostor ne gledajući, a s druge strane su pažljivo slušali svog profesora šta je predavao.

– Ovim Srbija dobija jednu interaktivnu učionicu gde može da se nasluti koliko su ovo velika lica i imena – kaže Jovović.

Nada se da će biti obnovljen ceo Memorijalni centar i da će možda ući i u školski program, kao i da će putnici koji budu putovali na Kopaonik, u prolazu zastati, pogledati izložbu i to ne toliko zbog izložbe, već zbog Milunke Savić.

Takođe, Jovović priča i da je sada prvi put postavljena ploča sa imenima svih iz Jošaničke banje koji su učestvovali u Velikom ratu, a koji se iz rata kućama nikada nisu vratili.

– Nadam se da će zastati, pogledati izložbu i ploču, pokloniti se liku i delu Milunke Savić i svih ovih ljudi koji su danas konačno, zahvaljujući opštini, dobili prvi put ploču, a to su ljudi koji su otišli odavde sa ovog mesta u rat za slobodu Srbije i nikada se više nisu vratili u Jošaničku banju – navodi Jovović.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi