Znate li šta je „truli lonac“? Sa ovih 12 reči najzavodljivijeg jezika na svetu se ulazi u visoko društvo

Najmelodičniji jezik

Većina ljudi misli da je francuski jezik najmelodičniji. Prema jednom istraživanju, 79,3% ispitanika je, kada su melodičnost, elegancija i lepota jezika u pitanju, upravo glasalo za njega (slede italijanski, španski, engleski i katalonski).

Takođe, ovaj jezik se smatra sofisticiranim i povezuje se sa visokim društvom, te ga mnogi ljudi uče kako bi došli do većeg bogatstva ili se popeli za koju stepenicu više na društvenoj lestvici. Trenutno je službeni jezik u više od 25 zemalja sveta.

Pixabay

Istorijat

Zaokruživanje priče o francuskom jeziku desilo se u trinaestom veku, kada se proširio Evropom. Français je verovatno najznačajniji romanski jezik u svetu.

Teritorija današnjih država Francuske i Belgije se u rimsko doba nazivala Galija, a na njoj se govorio galski jezik, koji pripada porodici keltskih jezika. Međutim, suprotno nekim uverenjima, on nije ostavio veliki trag na savremeni francuski.

Kada su Rimljani osvojili Galiju, galski dijalekt je nestao. U latinskom je od njega ostalo nekih 150 reči a u modernom francuskom oko 70 ( na primer, artuas - škriljac i battu - pobediti), ali latinski koreni su „glavni igrač“ koji je opstao do modernog doba.

Pixabay

Prvi pisani dokument na francuskom jeziku verovatno datira iz 842. godine. U 12. veku napisan je dragulj epske poezije, najpoznatija šanson de žest - chansons de geste (srednjevekovna francuska istorijska romansa u stihu), „Pesma o Rolanu“ - La Chanson de Roland, a tada je i Francien dijalekat postao dominantan, zbog centralne pozicije oblasti Île-de-France i političkog i kulturnog prestiža Pariza.

Bivši jezik diplomatije

Prvi poznati diplomatski jezik je bio akadski, onaj koji se govorio u drevnoj Mesopotamiji. Ponekad se naziva asirsko-vavilonski. Do sredine 14. veka francuski je postao najrasprostranjeniji jezik u Evropi i već se koristio u diplomatskim susretima u nekoliko zemalja, a do 17. veka se već ustoličio kao jezik diplomatije, lingua franca diplomatije. U toj ulozi ga je posle Drugog svetskog rata zamenio engleski jezik.

Pixabay

Najčešća upotreba

U doba u kome živimo francuski ostaje jezik gastronomije, mode, pozorišta, vizuelnih umetnosti, plesa i arhitekture. Takođe, poznavanje francuskog jezika nam omogućava da direktno dođemo u kontakt sa jednom od najvećih svetskih kultura, poznatoj i po umetnosti i po posebnom načinu življenja. 

Pixabay

Predstavljamo vam određeni broj francuskih izraza koje su u širokoj upotrebi u celom svetu:

Déjà Vu i Déjà-Vu

Prevod glasi „već viđeno“ i odnosi se na osećaj koji imamo kada nam se čini da smo neko iskustvo već doživeli. U Francuskoj se ova reč koristi svakodnevno ali uglavnom za ponovni susret sa osobom ili pojavama koji se stvarno desio. To se odnosi na pisanu varijantu déjà vu.

Varijanta sa crticom, déjà-vu, koristi se za situacije za koje ostatak sveta koristi ovu reč – osećaj da je nešto proživljeno u nekom prošlom životu. Ne postoji razlika u izgovoru i prevod zavisi od konteksta.

Na primer: As-tu déjà vu ce film? - Da li ste već gledali taj film?

J’ai eu un sentiment déjà-vu - Imao sam deža-vi osećaj.

Profimedia

Pot-pourri

Van Francuske se ova reč koristi za mešavinu prirodno sušenih mirisnih biljnih materijala (cveća, voća i lekovitih biljaka) koji se koristi kao ukras. Kada se bukvalno prevede glasi „truli lonac“. U francuskom jeziku postoji i pisana varijanta pot pourri.

Hors d’œuvre

Bukvalni prevod je „van posla“ a prenosno označava predjelo. To je jelo koje se služi da otvori apetit (i ta reč je francuskog porekla - appétit!)

Matinée

Reč je nastala od matin, što znači „jutro“. Označava priredbu, koncert ili filmsku projekciju koja se održava pre podne ili u ranim popodnevnim časovima. Svakako je prva tog dana.

Francuzi ovu reč koriste i kada hoće da kažu „celo jutro“ (od zore do podneva), a kada je u pitanju „prvo prikazivanje“ nekog umetničkog dela (naročito filma), reč to i označava, ali se odnosi na popodnevne časove.

Pixabay

Avant-Garde

Bukvalni prevod je „garda koja ide prva/napred“. Inače, reč garde na francuskom znači „garda“ ili „čuvati“.

Kao opštepoznata reč koristi se u za označavanje nečeg što je avangardno, tj. svake inovativne akcije, i to obično u svim vrstama umetnosti. I u francuskom ima tu konotaciju.

Touché

„Pogodak“, „shvatio sam te“ ili „dobra fora“ bi bili prevodi ove reči na srpskom. Reč se koristi nakon neke pametne primedbe ili brzog, mudrog odgovora. U mačevanju (ili bilo kojoj drugoj borbi) ova reč znači „udarac“. Na francuskom u bukvalnom prevodu znači „dodirnuti“ i često se u tom smislu i koristi.

Bisous

Ukoliko ste zaljubljeni, ova reč će vam dobro doći, jer znači „poljupci“. Na primer, u rečenici:

Elle lui a dit adieu avec beaucoup de câlins et de bisous – Ona mu je rekla zbogom uz puno zagrljaja i poljubaca.

Pixabay

Cliché

Česta reč koja se koristi da se označi bilo kakav stereotip.

Crème de la crème

Ovaj idiom se koristi za opis nečeg što je najbolje od najboljeg, elite i nečeg što je vrhunskog kvaliteta. Kod nas se prevodi i kao „krem društvo“. Dakle, može označavati najbolji, najkvalitetniji deo neke grupe ljudi ili najbolju vrstu neke stvari.

À la carte

Od 19. veka se ovaj idiom koristi u restoranima i označava hranu koja se može naručiti posebno a ne u sklopu nekog utvrđenog obroka, odnosno gost može sam da bira i sastavlja svoj obrok iz ponude, iz svake grupe ponuđenih jela. To znači da se hrana priprema odmah i da nije već pripremljena prema utvrđenom jelovniku.

Haute couture

Ovo je izraz za visoku modu koja se uglavnom prikazuje na modnim pistama i ne nosi se praktično, na ulicama i u svakodnevnom životu. Njena primarna svrha je promocija modne kuće.

Profimedia

Prêt-à-porter

Za razliku od haute couture, ovde je u pitanju gotova i odmah-nosiva moda. Na engleski se prevodi kao ready-to-wear. Ova odeća je ekonomičnija i prijemčivija i često se proizvodi masovno.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi