Kamenjem na “Mona Lizu”, nožem na “Noćnu stražu”: Kako su sve uništavana remek-dela

U knjizi “Moć slika”, David Fridberg daje studije slučaja ljudi koji su sekli, palili i bacali kiselinu na umetnička dela.

Fridberg tvrdi da pojedinci koji napadaju slike to čine zato što nisu u stanju da povuku liniju između slike i stvarnosti, da naprave razliku između umetničkog dela i entiteta koji on prikazuje.

Jedna od Fridbergovih teorija je da naš mozak u početku reaguje na figuralne slike kao da su živa bića. Tek kada slika ostavi utisak u našoj svesti, onda počinjemo da ubeđujemo sebe da je neki predmet neživ. Na ovaj način, činovi vandalizma se mogu posmatrati ne samo kao pokušaji da se afirmiše politička, verska ili umetnička agenda, već i kao odgovori na način na koji predstave stvarnosti preuzimaju i definišu živi svet.

 „Mona Liza“ gađana kamenjem

Profimedia

Pokušaj uništavanja nije zaobišao ni čuveno remek-delo Leonarda da Vinčija "Mona Lizu".
Danas je "Mona Liza" izložena iza neprobojnog stakla. To staklo nije uvek bilo tu, ali nakon nekoliko napada, odlučeno je da bi "Mona Lizi" bilo bolje iza zaštitnog paravana. Dva napada na remek-delo dogodila su se u istoj godini: 1956. Prvi se dogodio kada je posetilac muzeja prosuo kiselinu na donju polovinu slike, oštetivši značajan deo portreta. Iste godine, kamen je bačen direktno na tkaninu.

Nedavno, 2009. godine, žena je uhapšena jer je bacila keramičku šolju engleske proizvodnje koju je kupila u prodavnici poklona u Luvru na Lizino nepokolebljivo lice. Kasnije je rekla da je bila iznervirana zbog odluke francuske vlade da joj ne da državljanstvo.

Mikelanđelova „Pijeta“ razbijena čekićem

Pieta/Profimedia

Napad na Mikelanđelovo delo dogodio se 1972. godine. Te godine, 21. maja, australijski geolog Laslo Tot nasrnuo je čekićem na mermernu skulpturu Device Marije iz 1499. godine, sve vreme vičući: „Ja sam Isus Hrist, vaskrsao iz mrtvih!“

Grupa prolaznika pokušala je da ga zaustavi, a jedan Amerikanac je više puta udario Tota u lice. Međutim, do trenutka kada je odvučen, već je uspeo da napravi znatnu štetu. Nakon što je udarena više od 15 puta, „La Pieti“ je bila razbijena ruka, a upropašćeni su joj i delovi nosa i kapaka.

Kasnije je otkriveno da je Totov napad bio izazvan njegovim kompleksom mesije. Godinu ranije, čak je napisao pismo papi, pozivajući Vatikan da ga prizna kao Hrista Spasitelja. Tot je proglašen ludim i smešten u mentalnu bolnicu u Italiji pre nego što je deportovan nazad u Australiju.

Rembrantova „Noćna straža“ isečena nožem

AP Photo/Peter Dejong

Bila su tri pokušaja da se upropasti Rembrantova slika „Noćna straža“ iz 1642. godine.
Najviše štete naneo je napad Vilijama de Rijka 1975. godine. Ovaj školjski učitelj nožem koji je sakrio u džepu izrezao je tkaninu slike 12 puta. Kasnije je smešten u psihijatrijsku bolnicu, gde je 1976. godine izvršio samoubistvo.

Nakon što je Rijk napao sliku, tvrdio je da to učinio to za Gospoda koji mu je naredio da to uradi. Zanimljivo, „Noćna straža“ je napadnuta tri puta, od čega su dva puta atak izvršile osobe sa psihičkim poremećajima. Godine 1911. mornarički kuvar je satarom napao slliku, a jedan drugi vandal ju je 1990. isprskao sonom kiselinom.

„Venera pred ogledalom“ Dijega Velaskeza napadnuta satarom za meso

Profimedia

Godine 1914. sifražetkinja Meri Ričardson umarširala je u londonsku Nacionalnu galeriju portreta naoružana satarom za meso. Našavši se licem u lice sa delom koje je nastajalo od 1647. do 1651. godine, isekla je „Veneru pred ogledalom“, zasecajući platno širokim potezima. Ričardsonova je kasnije tvrdila da je njena akcija bila znak protesta protiv hapšenja liderke sufražetkinja Emelin Pankherst prethodnog dana.

Međutim, ovaj politički čin je takođe bio izazvan gađenjem prema objektivizirajućem muškom pogledu – iako će ovaj termin biti skovan tek mnogo kasnije.

„Pokušala sam da uništim sliku najlepše žene u istoriji mitologije iz protesta protiv Vlade koja je uništila gospođu Pankherst, koja je najdivniji lik u modernoj istoriji“, rekla je ona.

„Crno na kestenjastom“ Marka Rotka nagrđeno markerom za tablu

Profimedia

Godine 2014, apstraktno delo Marka Rotka, „Crno na kestenjastom“ je u londonskoj galeriji Tejt unakazio Vlodzimirc Umanjec, umetnik i bloger koji je zagovarao oblik umetničke filozofije poznat kao žutizam – ideju da sve može postati umetnost bez obzira na upotrebu i vrednost.

Umanjec je, uvidevši potencijal u Rotkovom delu iz 1954, naškrabao poruku „POTENCIJALNI KOMAD ŽUTE“ u donjem desnom uglu slike koristeći marker za tablu. Poruku je potpisao svojim pseudonimom Vladimir Umanec. Bloger je proveo sledeću godinu u zatvoru, a kada je izašao, napisao je izvinjenje u uvodniku za „Gardijan“.

Na "Fontanu“ Marsela Dišana čekićem

Profimedia

Godine 2006. Pjeru Pinončeliju je naređeno da plati 214.000 evra (173.000 funti) nakon što je čekićem nasrnuo na Dišanov porcelanski pisoar u centru Pompidu u Parizu. Tokom sudskog saslušanja, on je takođe priznao da je mokrio u kopiju čuvene instalacije na izložbi u Nimu, u južnoj Francuskoj, 1993. godine.

Prema rečima bivšeg prodavca, napad je bio deo performansa osmišljenog da podseti ljude na zaboravljenu radikalnu funkciju umetnosti.

„Učinio sam je svežom i novom, stvorio sam nešto novo, a to bi Dišan odobrio“, rekao je kasnije Pinončeli.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: glif.rs