Nesrećan čovek iza veselih boja: Kako i gde su nastale slavne slike Van Goga (VIDEO)

Vinsent Van Gog je bio postimpresionistički slikar koji nije doživeo da vidi svoju slavu. Iako je njegovo stvaralaštvo u velikoj meri uticalo na umetnost dvadesetog veka, on se za života borio sa na mentalnom bolešću i siromaštvom. Umro je u besparici, uspevši da proda samo jednu sliku.

Rođen u Holandiji, još kao mladić odlazi u London, gde se pronalazi u engleskoj kulturi i upoznaje sa radom Čarlsa Dikensa i Džordža Eliota. Zaljubljuje se u ćerku svoje gazdarice, ali kada ona odbije njegovu prosidbu on doživljava nervni slom, zauvek baca sve knjige osim Biblije i odlučuje da posveti svoj život Bogu.

Rešio je da živi životom mučenika i neko vreme je služio u crkvama u Holandiji i Belgiji, ali je ubrzo morao da pronađe novo zanimanje. Odlučuje da postane slikar, u čemu ga podržava brat Teo.

Van Gog/Printscreen

Ostatak života proveo je u padovima, što ljubavnim, što psihičkim, u mentalnoj ustanovi, u nesreći. Jedno jutro je izašao iz kuće da bi slikao, i upucao sebe u grudi. Imao je samo 37 godina.

Tek 10 godina posle njegove smrti, više od 70 njegovih slika koje je prikupila njegova snaja, bile su izložene u galeriji u Parizu, i Vinsent Van Gog se tada proslavlja. Njegova majka je, za razliku od njega i njegovog brata, doživela da vidi kako njenog sina proglašavaju za umetničkog genija.

Donosimo vam priče o tome kako su nastale neke od njegovih najpoznatijih slika.

Zvezdana noć

Ovo je Van Gogova najprepoznatljivija slika. Nastala je tokom njegovog boravka u mentalnoj ustanovi u Sen Remiju, i jedna je od poslednjih koje će naslikati pre samoubistva. Tad mu je dijagnostikovan bipolarni poremećaj, alkoholizam, porifirija i epilepsija, a terapija se sastojala od dugih kupki.

„Zvezdana noć“ je pejzaž naslikan u postimpresionističkom stilu. Krupniji potezi četkicom sleva nadesno donose nam osećaj treperenja čitavog prizora (čempresa, neba, meseca). Uspeo je da naslika dinamičnu sliku, koju kada pogledamo imamo utisak da zvezde zaista trepere i time je u slikarstvo uneo dimenziju vremena.

Put sa čempresima i zvezdama

Van Gog je obožavao da slika stvari koje ga fasciniraju, a to su ovom slučaju čempresi i noć. Iz pisma koja je pisao bratu Teu, iz kojih možemo da se upoznamo sa njegovim mislima i stavovima, saznajemo da je smatrao čemprese “prelepim i proporcionalnim poput egipatskih obeliska”. Ovu sliku je naslikao u godini u kojoj je odlučio da oduzme sebi život.

Autoportret sa sivim šeširom

Iza svih veselih boja stoji jedan užasno nesrećan čovek koga imamo priliku da vidimo na ovoj slici. Nastala je tokom njegovog dvogodišnjeg boravka u Parizu. Ovde je pokušao da primeni tehniku poentilizma - da umesto tačaka eksperimentiše sa debelim i kratkim linijama koje se kreću u različitim smerovima. Često, kada je želeo da isproba neku tehniku, prvo je to radio slikajući autoportet, pa je tako nastala i ova slika.

Spavaća soba u Arlu

Kako većina slika koje je naslikao predstavljaju jedan period u njegovom napaćenom životu tako i “Spavaća soba u Arlu” prikazuje njegovu spavaću sobu u Žutoj kući u kojoj je provodio vreme. Vrata koja možemo da vidimo sa leve strane, vodila su u gostinsku sobu koju je čuvao za slikara Pola Gogena, svog velikog prijatelja (mada istoričari tvrde da je bio i više od toga).

Soba jeste bila trapezoidnog oblika, kao na slici i ova perspektiva nije ni malo iskrivljena. Kao na slici, soba je bila opremljena jednostavnim nameštajem, a na zidovima nalazila su se njegova dela. Ovo je bila jedna od omiljenih slika Vinsenta Van Goga.

Terasa kafane u noći

Nastala je 1888. tokom Van Gogovog boravka u Arlu, u čijem se centru nalazio ovaj kafe. Na ovom delu će zapravo prvi put naslikati zvezdano nebo, po kome će kasnije biti poznat. 1991. godine je u Arlu napravljena rekonstrukcija događaja, gde su prikazali ono što je Van Gog video te noći.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: wannabemagazine.com