121, 14, 9, 13: Krvavi niz iz "Ribnikara"!
Četiri broja koja bude najteža sećanja!
Dodaj 24sedam kao Google izvor
Postoje brojevi koji služe da mere vreme, godine ili statistiku. A postoje i oni koji postaju simbol tragedije. Za Srbiju su to 121, 14, 9 i 13.
Iza svakog od njih krije se deo priče o masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", zločinu koji je 3. maja 2023. godine potresao zemlju i ostavio ranu koja ni danas nije zarasla.
Tog jutra školsko zvono nije označilo početak običnog dana. Umesto žamora učenika i zvukova iz učionica, hodnicima škole odjeknuli su pucnji. Umesto đačkih torbi i svezaka, već nekoliko sati kasnije ispred škole su se gomilali buketi cveća, plišane igračke, fotografije i poruke ispisane rukama ljudi koji nisu mogli da veruju šta se dogodilo.
Za porodice stradalih vreme je stalo tog jutra. Njihov život od tada se ne deli na dane, mesece i godine, već na ono što je bilo pre i ono što je došlo posle 3. maja.
Pročitajte još:
24sedam/Ivan Mitić
Broj 121: Dva minuta koja su promenila sve
Prvi broj u krvavom nizu je 121.
Toliko sekundi trajao je jedan od najstrašnijih zločina u savremenoj istoriji Srbije.
Samo dva minuta i jedan sekund bili su dovoljni da se zauvek promene desetine života i da čitava država ostane u šoku. U tih 121 sekundu stali su pucnji, panika, pokušaji bekstva, pozivi u pomoć, strah i neverica.
Prema utvrđenoj satnici događaja, dečak ubica je u 8.35 seo na zidić ispred škole. Delovao je kao i svakog drugog jutra. Pet minuta kasnije, u 8.40, počeo je napad u školskom hodniku. Već u 8.46 pucnji su odjekivali i u učionici istorije, gde su se nalazili njegovi vršnjaci.
Samo minut kasnije, u 8.47, izašao je u školsko dvorište, ostavio oružje i pozvao policiju. U 8.55 sproveden je u policijsko vozilo.
Za manje vremena nego što traje prosečna televizijska reklama, ugašeni su životi, uništene porodice i promenjena bezbednosna slika Srbije.
Danas, više od tri godine kasnije, broj 121 ostao je simbol brzine kojom je nastupila tragedija i nemoći da se ona zaustavi.
24sedam/Jelena Nikolić
Broj 9: Devet praznih klupa
Drugi broj koji je ostao duboko urezan u kolektivno sećanje jeste broj 9.
Toliko učenika ubijeno je tog jutra.
Ana Božović, Bojana Asović, Katarina Martinović, Sofija Negić, Ema Kobiljski, Mara Anđelković, Angelina Aćimović, Adriana Dukić i Andrija Čikić tog dana krenuli su u školu kao i svakog prethodnog jutra. Niko nije mogao da nasluti da se kući više nikada neće vratiti.
Njihove školske klupe ostale su prazne. Njihove fotografije postale su simbol tuge cele zemlje. Njihova imena danas se izgovaraju sa poštovanjem i bolom.
Svaki od tih života predstavljao je posebnu priču, talenat, san i budućnost koja nikada nije dobila priliku da se ostvari.
Za njihove roditelje, braću, sestre i prijatelje, broj devet nije statistika. To je broj koji označava nenadoknadiv gubitak.
ATAImages/Antonio Ahel
Deseta žrtva
Uz devetoro dece stradao je i školski čuvar Dragan Vlahović.
Imao je 53 godine kada je pokušao da zaštiti učenike škole u kojoj je radio.
Njegova reakcija u prvim trenucima napada ostala je upamćena kao čin hrabrosti čoveka koji je pokušao da spreči katastrofu. U javnosti je ostao poznat kao "čika Dragan", kako su ga zvali učenici.
Broj 13: Godine koje su promenile pravni sistem
Možda nijedan podatak u čitavom slučaju nije izazvao toliko reakcija kao činjenica da je počinilac imao svega 13 godina.
Upravo taj broj postao je predmet rasprava među pravnicima, psiholozima, roditeljima i političarima.
Prema zakonima Srbije, osoba mlađa od 14 godina ne može krivično da odgovara za počinjeno delo. Zbog toga dečaku koji je izvršio masakr nije moglo biti suđeno kao odraslom licu niti mu je mogla biti izrečena zatvorska kazna.
Od dana zločina nalazi se u specijalizovanoj zdravstvenoj ustanovi.
Broj 13 otvorio je pitanja koja se i danas postavljaju, da li sistem može da prepozna opasnost na vreme, da li roditelji mogu da naslute tragediju i gde se završava lična, a počinje društvena odgovornost.
Hladna matematika zločina
Istraga i sudski postupci otkrili su niz podataka koji su dodatno šokirali javnost.
Maloletni ubica je u školu poneo 92 metka. Tokom svog iskaza rekao je da je želeo da iskoristi svu municiju koju je imao.
Na kraju je ispalio 57 metaka.
Od tog broja, čak 34 metka pogodila su žrtve.
Sa sobom je nosio pet punih šaržera, dva pištolja koja je uzeo iz očevog sefa i četiri Molotovljeva koktela koja je unapred pripremio.
Posebno uznemirujuća činjenica bila je da napad nije bio trenutni ispad besa, već događaj koji je, prema njegovom iskazu, planirao dve do tri nedelje.
Tokom istrage utvrđeno je i da je napravio spisak učenika i plan kretanja po školi.
Sve to dodatno je produbilo pitanje koje ni danas nema konačan odgovor, kako je dete od 13 godina moglo da osmisli i sprovede takav plan.
Zver bez trunke savesti!
Maloletni masovni ubica se od tog 3. maja nalazi u psihijatrijskoj ustanovi, a u svom iskazu pred sudom, on je hladnokrvno do detalja opisao kako je 3. maja 2023. godine počinio nezapamćeni masakr.
- Ja sam levoruk, pucam levom rukom. Jednom rukom sam držao pištolj. Nisam imao nameru da ubijen sve učenike koji su toga jutra bili na času istorije, ali jesam planirao da započnem u razredu u koji idem. Cilj su mi bili učenici sedmog razreda generalno. Poneo sam 92 metka, imao sam želju da iskoristim svu municiju. Planirao sam sve dve ili tri nedelje, ali sam konačnu odluku doneo tog jutra. Želeo sam da izvršim ovaj čin. Pucao sam na učenike - ispričao je maloletni ubica tada, a kako smo ranije pisali, od 92 metaka, ispalio je 57, s tim da su 34 metka pogodila žrtve.
- Pre nego što sam počeo sa svojim činom oklevao sam, imao sam želju da se ipak obratim majci, da se vratim kući, ali u tom trenutku mi prilazi čuvar i pita me hoću li ući u učionicu, bilo je dva minuta do zvona. Ja sam rekao da ću sačekali, a onda sam već bio pod stresom, uspaničio sam se i video sam ga kao neku pretnju. Možda u smislu da bi mogao da me spreči, da se vratim kući - nastavio je maoletni ubica, koji je potom ispalio hice u dve dežurne devojčice, potom u devojčicu koja je stajala na hodniku, a potom je nastavio prema učionici u kojoj je njegov razred imao čas istorije.
- Ne znam zašto sam pucao u tu decu, nisam ih poznavao. Pucao sam nasumično, nisam se obazirao na koga pucam. Sećam se da sam ispalio metak u pravcu devojčice koja je samo stajala, a koju ne poznajem. Kada sam ušao u učionicu, nisam nikoga prepoznavao. Znam da je profesorka bila unutra, rečeno mi je da je ranjena. Imao sam još metaka, ne znam zašto sam prestao da pucam. Iskočio sam kroz prozor i pozvao policiju. Mislio sam da je to ispravno, da se predam. Plašio sam se i da neko može da me povredi ili ubije - naveo je u svom prvom iskazu maloletni ubica.
Šestoro ranjenih koji nose posledice
Bilans tragedije nije stao na ubijenima.
Tokom napada ranjeno je pet učenika i nastavnica istorije.
Njihove fizičke povrede vremenom su zarastale, ali posledice tragedije ostale su mnogo dublje.
Psihološke traume preživelih, njihovih porodica, nastavnika i učenika škole postale su deo svakodnevice sa kojom se mnogi i danas bore.
Stručnjaci su godinama upozoravali da će posledice masakra ostati prisutne generacijama.
Broj 14: Presuda koja je obeležila novu fazu slučaja
Tri godine nakon tragedije, slučaj je dobio novu sudsku epizodu.
Viši sud u Beogradu izrekao je presudu Vladimiru Kecmanoviću, ocu maloletnog ubice, osudivši ga na 14 godina i šest meseci zatvora. Njegova supruga Miljana Kecmanović osuđena je na dve godine i 11 meseci zatvora.
Presuda je doneta u ponovljenom postupku nakon odluke Apelacionog suda da ukine prethodnu presudu i naloži novo suđenje.
Tako je broj 14 dobio novo značenje u slučaju koji je od početka pratio ogromnu pažnju javnosti.
Ipak, ni najstroža kazna ne može da promeni činjenicu da porodice žrtava svoje najmilije nikada neće zagrliti.
Doneta presuda u slučaju "Ribnikar": Evo na koliko su osuđeni Vladimir i Miljana Kecmanović (FOTO/VIDEO)
24sedam/ATA Images/Printscreen/Youtube/doctor's office
Pitanje bez odgovora
Od 3. maja 2023. godine do danas održani su brojni sudski postupci, sprovedene istrage, analizirani propusti i uvedene nove bezbednosne mere u školama.
Pojačano je prisustvo obezbeđenja, menjani su protokoli, uvedene nove procedure i otvorene rasprave o vršnjačkom nasilju, mentalnom zdravlju mladih, dostupnosti oružja i ulozi porodice.
Mnoga pitanja dobila su pravne odgovore. Ali jedno nije.
Zašto?
Upravo zato 121, 14, 9 i 13 danas nisu samo brojevi. Oni predstavljaju krvavi niz iz "Ribnikara", niz koji podseća na tragediju koja je zauvek promenila Srbiju i na ranu koju vreme ne uspeva da izbriše.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari