Haos u sudnici: Bestidna odbrana masovnog ubice, roditelji se bacaju na staklo (FOTO/VIDEO)

Suđenje Urošu Blažiću, kao i njegovom ocu Radiši počelo je u Specijalnom sudu u Beogradu, po optužbama da je u selima Dubona i Malo Orašje, 4. maja prošle godine, ubio devet i ranio 12 osoba.

- Ostajem pri tome da priznajem izvršenje i svom prvom iskazu - rekao je Blažić posle desetominutnog poverljivog razgovora sa advokatom.

Onda je masovni ubica počeo da priča:

- Pre početka bih želeo svima da izjavim saučešće, vreme ne mogu da vratim, ne želim da odgovaram na pitanja o kobnoj večeri, odgovaram samo na pitanja mog advokata. Mislim da niko nije zaslužio da mene isprovocira da dođe do pucnjave, i sramno je da se vraćam na tu noć.

Završio sam karijeru

- Nisam želeo da se svetim meštanima, nisam napravio teroristički akt. Kriv sam i spreman sam da odgovaram. Ali, nisam za to da odgovara nevin čovek, odnosno moj otac.

- Napisao sam smernice, spreman sam da izjavim nešto što će biti protiv mene i stvoriti još veći gnev. A, ja sam svoju karijeru završio! Simpatije prema oružju kod mene su se dogodile kada sam postao punoletan i kada sam imao veću sumu novca. Nisam želeo da pravim proslavu punoletstva, a osećao sam se ugroženi i želeo sam da priuštim nešto. Zato sam kupio oružje kako bih jednog dana mogao da se zaštitim. I kupio sam oružje legalno u radnji, imam papire i gorko sam se pokajao, jer to nije zadovoljavao moje želje.

- Ispalio sam 20 metaka iz njega, jer sam mogao sebe da povredim, zato mi se nije dopadalo. Bezveze je imati legalno oružje, zbog toga jer je moj otac imao legalno. Ja sam od krvavog novca kupovao oružje, jer se nisam osećao bezbedno. Tražio sam od oca deo imanja, znam šta se sve dešava i trebala mi je zaštita.

Sav novac za oružje

- Odrekao sam se dela kuće. Samo sam hteo da se skroz osamostalim. Sve što je kod mene nađeno, municija i oružje, nađen je i revolver, vazdušna puška u legalnom posedu. Bez ikakvog osnova i dokaza krivite mog oca, samo želim da objasnim odakle sve to kod mene, jer ne želim da on proživljava ono što ja preživljavam sad.

- Većina mladih gleda da kupi patike, ja sam kupovao oružje. Sebi sam postavio ciljeve, a otac je od malena i dok smo živeli u Beogradu, bio oficir ali kada dođe kući, uvek bih ga pitao kako je bilo na poslu i kako vojska funkcioniše, ali nikada nije hteo da mi priča. Želeo sam da kupim oružje ilegalno. To je začarani krug kriminala, jer tako niko ne bi znao da imam oružje, ja sam mislio da su ti ljudi dobri, ali nisu.

- Prevaren sam u Beogradu kada sam kupio pištolj koji je nađen kod mene, ne mogu da kažem kod koga sam kupio, to je bio pištolj koji nije bio onakav kakav sam želeo. Nakon toga želeo sam još da kupujem, ali se pojavila ponuda za automatsku pušku. Niko nije znao da sam to kupio, posebno ne otac. 

 

Onda je pričao i o noći ubistva...

Ubistva posle krađe brusilice

- Tih dana sam proživljavao maltretiranja u tom selu. Bilo me je sramota da pričam da sam pokraden. Upadali su mi u kuću. Uzimali alat, brusilicu. Znao sam da nema svrhe da prijavljujem jer sumnjam u policiju. Mnogo se nepravde izvršilo nadamnom.

- Te večeri, eto, ispalo je ubica sam. Držao sam to oružje. Ispao sam razbojnik. Nisam ni tražio da mi taksista da sve pare, nego dve, tri hiljade dinara ako svratim u prodavnicu. Meni nije stalo do toga da mu uzmem sve pare. Nikada nisam krao. Nisam tako vaspitan.

 

- Zbog žrtava ne želim da se vraćam na to veče. Opravdanja nemam, ali uzroka imam. U periodu pred novu godinu i posle nje, koristio sam testosteron. Ne znam šta će to detetu na selu, ali eto družio sam se pa su mi ponudili. Čovek hoće da smrša. Nisam znao kako to utiče. Sad mogu da kažem da sam u tom periodu otišao u Nemačku i radio sam. Posle toga, počeo sam opet da korisitm testosteron.

Za to vreme, u sudnici se odvija drama. Roditelji su vidno potreseni, u očaju se bacaju na staklo, viču...

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi