"Bila sam joj mama, ali i drugarica, sve mi je pričala": Hraniteljka otvorila dušu o nestaloj Aleksinčanki

Šesnaestogodišnja Marija S. iz Prćilovice kod Aleksinca netragom je nestala pre sedam dana nakon što je sa starijim bratom Boškom otišla na niški buvljak u kupovinu.

Prema rečima majke Ružice Stanković, njena ćerka nema momka, niti je sa sobom u kupovinu ponela neke stvari, osim onih koje je imala na sebi. Takođe nam je poverila, da sa ćerkom nije u svađi i da nije imala razloga da ode zbog toga.

Brat nestale Marije opisao je za 24sedam šta se dešavalo spornog dana.

- Ostavio sam je da čuva stvari koje smo kupili, da bi ja otišao da kupim telefon. Kada sam se posle pet ili deset minuta vratio nje nije bilo. Pitao sam ljude okolo da li su je videli, ali nisu ništa mogli da mi kažu. Niko je nije video. Tražio sam je, ali je nisam našao - rekao je Stanković.

Sada se oglasila i Marijina hraniteljka, koju je Ružica među prvima kontaktirala kako bi proverila da se nije vratila kod njih.

- Kad sam juče ugledala sliku moje Marije na televiziji i čula da je nestala, sva sam se naježila. Tu plavu haljinu na fotografiji sam joj ja kupila za drugarsko veče, odnosno za slavlje povodom završetka osnovne škole. Gledala sam je kao svoje dete a ona me je zvala "majko“. Duša mi se kida od brige, molim se da je dobro, da joj se ništa strašno nije desilo - kaže Gordica Savić iz aleksinačkog sela Katun, hraniteljka šesnaestogodišnjakinje iz Prćilovice.

Ona je u porodicu Savić stigla kao osmogodišnjakinja i kod njih je na hraniteljstvu bila do 8. novembra prošle godine.

- Divno se uklopila sa nama, nikakvih problema sa njom nikada nismo imali. Mnogo je poštovala mog supruga, zvala ga je „Učitelju“, jer joj je zaista predavao u drugom razredu osnovne škole. Pričala sam joj o njenim roditeljima, učila sam je da ih voli, bez obzira na sve ali ona nije pokazivala neko interesovanje za njih. Sa majkom se videla samo jednom u Centru za socijalni rad i to kad je bila u petom razredu osnovne škole. Sve se promenilo prošle godine kada je pošla u prvi razred srednje škole u Aleksincu. Upisala je pekarsko zanimanje u Poljoprivrednoj školi i tamo je upoznala neke devojčice koje su komšinice njene majke u selu Prćilovica. One su joj kazale da joj je otac umro i da joj majka tuguje, što je Mariju teško pogodilo – priča Gordica.

Objašnjava da veruje da je Marija preko drugarica stupila u kontakt sa majkom jer joj je ona ubrzo počela da im telefonira.

 Zvala me je i kazala da želi da je uzme. Mariji je govorila:

- Tata je umro, kad ćeš da dođeš kući, jel čekaš da i ja umrem? Nju je to bolelo, često bi se raznežila i govorila da bi volela da ide kod majke u Prćilovicu. Objasnila sam joj da ne smem da je pustim dok ne obavestim Centar za socijalni rad. Išla je par puta kod njih na razgovor, oni su obavili tu proceduru i to je bilo to. Poslala sam joj puno garderobice, telefon sam joj kupila i novac sam joj dala... Na rastanku sam se rasplakala, zagrlila sam je i poljubila. Kazala sam joj: Maki, budi dobra kao što si bila kod mene! - opisuje hraniteljka Marijin odlazak u rodno selo.

Gordica je ponovo tinejdžerku videla u januaru ove godine kada je nenajavljeno došla u Katun.

- Bila je mokra, prljava i tužna... Bilo mi je žao, rekla sam joj da se okupa i presvuče i postavila sam joj da ruča. Rekla mi je da se pokajala što je otišla kod majke, da joj je mnogo bolje bilo kod nas. Kazala sam joj: Maki, mi tu sada ništa ne možemo, hraniteljstvo je prestalo, ne smeš da ostaneš ovde ako Centar to ne odobri. Objasnila sam joj da nije trebala da donosi takvu odluku naprečac, da je morala da završi školu, da bude samostalna i zrelija. Pozvala sam Centar za socijalni rad, rečeno mi je je pošaljem kod njih. Odvezli smo je do tamo, ona je ušla u zgradu i dalje više ništa ne znam. Tada sam joj kazala da može uvek da se javi ali da izbegava da dolazi zbog korone, jer imam i drugu decu na smeštaju o kojoj treba da vodim računa - priča zabrinuta žena.

Gordica tvrdi da je Marija nakon toga nestala te da je njena majka Ružica dolazila da je traži u Katun.

- Objasnila sam joj da nije kod nas te da nije ni dolazila. Tada su je našli ali ne znam gde je bila. Mnogo mi je žao, toliko brinem jer je ona zaista dobro dete. Nikada nije u školu zakasnila niti izostala sa nastave, niko se od njenih profesora na nju nije požalio. Bila sam joj „mama“ ali i drugarica, sve mi je pričala, uvek smo zajedno rešavale sve što je mučilo. Mnogo mi je žao Marije, nadam se da će biti pronađena i da će se u vezi nje doneti prave odluke jer zaista zaslužuje da bude srećna u životu – zaključuje Gordica.

Marija je u trenutku nestanka na sebi imala plavu duksericu sa kapuljačom, roze helanke i iste takve patike. Policija je pozvala svakog ko o njoj ima bilo kakva saznanja da se javi na brojeve telefona 192 i 018 522-982.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi