Mesar žrtve silovao i davio, a pored njihovih tela ostavljao novine: Vrebao ih noću po zabačenim ulicama!

Danju je bio ugledan i vredan mesar, a noću se pretvarao u krvoločnog silovatelja i ubicu. Tako bi se, u najkraćim crtama, mogao opisati Mitar Sekulić, krvnik čiji su zločini bili toliko stravični da su godinama prepričavani u Beogradu, ali i decenijama kasnije.

Glavni i najveći grad tadašnje Jugoslavije Beograd, u periodu posle Drugog svetskog rata, bio je prilično miran grad, a kriminalne aktivnosti odnosile su se pretežno na sitne krađe i pljačke, upadanje u stanove, provale i slično.

Neki od događaja koji su se dogodili baš u tom periodu i dan danas, međutim, ne daju mira Beograđanima. Takav je i slučaj Mitra Sekulića, serijskog silovatelja i ubice.

Sekulić je po struci bio mesar i važio je za uglednog i vrednog radnika. Na prvi pogled apsolutno ništa nije odavalo utisak monstruma koji je noću harao neosvetljenim i zabačenim ulicama srpske prestonice, tragajući za žrtvama.

O njemu se nije mnogo znalo sve do februara 1948, godine. Tada je u nedovršenom paviljonu u Cvijićevoj ulici pronađeno telo tridesetogodišnje Milene Petrović.

Novine pored tela

I te 1948. godine nije se u prvi mah sumnjalo ne Sekulića. U to vreme već je gradom harao Miodrag Stole Tifunović, čovek koga su zvali Džek Trbosek. On je, sa pravom, nazvan beogradskim Džekom Trbosekom. Smatra se da je na duši imao 60 žrtava, iako tačan broj nikad nije utvrđen. Bio je krvoločni serijski zločinac, ubijao je i silovao, a kod kuće ga je žena tukla, jer je bio nikakav u krevetu. Poznato je da je pred svirepa ubistva čitao prozu Onorea de Balzaka.

Mislilo sem zbog svega navedenog, da je Trifunović odgovoran i za ubistvo Milene Petrović, ali je policajcima jedan detalj upao u oči.

Žrtva je bila obnažena, silovana i zatim zadavljena, a ubica je odneo njenu garderobu, nakit i druge stvari, kako za sobom ne bi ostavio nijedan trag koji će istražitelje dovesti do njega. Uz to, pored žrtve, ostavljeno je jedno izdanje lista "Borba". Zbog čega je upravo ove novine Sekulić ostavio pokraj tela svoje žrtve i šta je time želeo da poruči, verovatno nikada nećemo saznati.

Kada je godinu dana kasnije na Zvezdari pronađeno telo 17-godišnje Jele Đukić, policajci su se sledili pošto su na licu mesta, pored obnaženog, nepomičnog tela Đukićeve zatekli ponovo jedno izdanje lista "Borba". Tada je već bilo jasno da se radi o serijskom ubici, opasnom i nepoznatom.

Mariju nije uspeo da ubije

Beogradska policija je tek 1950. godine dobila prvu prijavu koja se odnosila na Mitra. Prijavila ga je Marija Mitrović koju je Sekulić silovao, ali nije uspeo da je ubije. Njeno svedočenje bilo je ključno za razumevanje ponašanja krvnika koji na ulice glavnog grada izlazi pod okriljem noći.

U narednih godinu dana policija je dobila još petnaestak prijava žena koje su bile silovane, a sve su ispričale istu priču. Ispostavilo se da je Sekulić za mesto zločina birao zavučene i neosvetljene ulice. Svoje ženske žrtve je, kad bi ih ugledao, tihim ali brzim hodom sustizao i odvlačio u mračne haustore, tunele, ulaze, gradilišta. 

Devojke i žene su se branile od snažnog mesara, ali ih je snaga izdavala posle nekog vremena i tada su padale u Sekulićeve kandže. Zbog svojih zločina, zvali su ga naslednikom srpske verzije Džeka Trboseka.

Sekulić je konačno uhapšen 1951. godine, na Železničkoj stanici. Beogradski policajci su mu napravili zasedu u koju je upao i ubrzo je osuđen na dugogodišnju zatvorsku kaznu. Odsluženje kazne nije dočekao, pošto je nastradao u tuči sa cimerima iz zatvorske ćelije. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi