Alarmantno! Svaki četvrti samoubica mlađi od 25 godina

U Srbiji godišnje 1.400 ljudi izvrši samoubistvo, a starosna granica se sve više pomera naniže. U proseku, svakodnevno čak četvoro njih digne ruku na sebe, a četvrtinu čine mlađi od 25 godina, upozoravaju stručnjaci.

Samo u prethodnih nedelju dana dogodila su se najmanje četiri samoubistva. Muškarac I. B. (40) ubio se 23.oktobra pištoljem u u svom stanu na Zvezdari, a dan ranije dogodila su se čak dva samoubistva. Mladić S. S. (23) iz Boleča je digao ruku na sebe, dok se u Lazarevcu obesio vojnik Stevan K. (28). Pre tačno sedam dana starica M. Ć. (71) skočila je s terase svog stana na Čukarici.

– Nažalost, nije retkost da se na ovaj čin odluče čak i deca. U poslednjoj deceniji je zapaženo da je kod mladih osoba povišena frekvencija samoubilačkog ponašanja. Mladi dižu ruku na sebe zbog određenih životnih problema. Oni raspolažu jednom vrstom „destruktivnog koktela“ koji čine razvojne krize, ljubavne teškoće, problemi u školi i porodici, teškoće sa vršnjacima, vršnjačko nasilje… – navodi psiholog i profesor Radomir Čolaković.

Čolaković: Poznat je slučaj žene koja je osam puta skakala u Dunav na mestu gde su ribari uvek prisutni i koji su je uvek spasavali. Očito je reč o pokušaju samoubistva koji je bio u funkciji apela za pomoć, a da ona toga nije ni bila svesna

Iako je samoubistvo lični čin pojedinca, ono je u osnovi psihička trauma, veliki gubitak, i ostavlja duboke posledice na okruženje, a pre svega na članove porodice žrtve, objašnjava Čolaković. Prema njegovim rečima, ne postoji tipični psihološki profil samoubice, jer to mogu biti ljudi iz različitih društvenih kategorija, različitog uzrasta i obrazovnog nivoa, ali zato možemo prepoznati rizične faktore.

– Prvi faktor su suicidalne namere. Reč je o osobama koje su preokupirane razmišljanjem o smrti. Često ih možemo čuti da ponavljaju: „Ne mogu da izdržim, dođe mi da se ubijem, nemam kud dalje…“ Te rečenice su upozorenje! Ponekad čak ukazuju na mesto ili način oduzimanja života, kao kada izgovore: „Najradije bih popio otrov i da me nema više.” Drugi faktor su pokušaji samoubistva. Reč je osobama koje su već pokušale samoubistvo i spadaju u rizičnu grupu. Iz prakse je poznat slučaj žene koja je osam puta skakala u Dunav na mestu gde su ribari uvek prisutni i koji su je uvek spasavali. Očito je reč o pokušaju samoubistva koji je bio u funkciji apela za pomoć, a da ona toga nije ni bila svesna – navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, među sedam ključnih faktora su i osobe sa duševnim oboljenjima u koje spadaju i depresija i bolesti zavisnosti. Tu su i problemi u porodici, gde su često na udaru deca, kao i nerealna očekivanja od života, ali i članstvo u određenim socijalnim destruktivnim grupama, poput sekte.

Petak i ponedeljak najkritičniji

Prema rečima Čolakovića, u junu i oktobru se beleži najveći broj samoubistava u Srbiji, a “najcrnji i nakritičniji dani” su petak i ponedeljak.

– Najmanje samoubistava se događa nedeljom, ali se zato, nažalost, njihov broj povećava u prazničnim danima. Svaki čovek ima svoj prag emocionalne izdržljivosti, a kada se on pređe, to se odražava na mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje. Neki jedini izlaz vide u suicidu – upozorava Čolaković.

Prokletstvo Hemingvejevih

Kada govorimo o fenomenu samoubistva, Čolaković ističe da je neophodno pomenuti i suicidalni potencijal.

– To znači da je u nekim porodicama suicid prisutan u velikoj meri kao način rešavanja problema. Često se spominje prokletstvo porodice Hemingvej. Pet članova porodice Hemingvej je tragično okončalo svoj život, a među njima je i nobelovac Ernest Hemingvej – kaže naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi