Tuga osam veličanstvenih: "Ćuran" i "Leteći Beograđanin" jurili kao ludi, bili ponos države, a onda su ih napustili na šinama (FOTO)
05.11.2021 | 19:00
Osam parnjača, koje su bile poslednja reč tehnike, ostavljene su da propadnu u Nišu
Copyright Foto: Srđan Popović
Umesto da sa ponosom građane podsećaju na slavnu istoriju Jugoslovenske železnice kada su predstavljale poslednju reč tehnike, osam parnjača koje su deo fonda Tehničke zbirke Železničkog muzeja iz Beograda, decenijama propadaju u krugu Mašinske industrije i Železničke stanice u Nišu.
Danas zarđale, oronule, ispisane grafitima, neke od ovih lokomotiva jurile su pre jednog veka 100 kilometara na sat.
Parnjače, proizvedene krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka u Nemačkoj i Austriji, decenijama stoje na prostoru Mašinske industrije i Železničke stanice Niš. Nepokrivene, do nedavno zarasle u korov i šiblje koje je tek nedavno očišćeno na inicijativu Udruženja ljubitelja železnice, zarđale su i ispisane grafitima. A umesto da budu reparirane i dostupne javnosti.
Da svaka od njih krije svoju istoriju i neku svoju priču po kojoj se izdvajala od drugih, sećaju se još jedino članovi Udruženja, koji su više puta na razne načine pokušali da parnjače zaštite od zuba vremena i zaborava.
Ona iz 1900. godine postala je čuvena jer je vukla najslavniji voz u istoriji svetskih železnica "Simplon orijent". Druga je bila super-ekspresno čudo tehnike zbog čega ju je krasio naziv "Leteći Beograđanin" dok je jurila prugom Beograd - Zagreb, a tu je i jedina sačuvana parna lokomotiva iz 1881. godine, kao i ona koja je vukla lokalni radni voz "Pilot" i koju su železničari nazvali "Ćuran" zbog takvog oblika dimnjaka.
Međutim, malo ko u Nišu uopšte i zna da one postoje.
- Parne mašine raznih serija vozio sam 14 godina, do 1973. kada su isključene iz upotrebe. Mogu danas da izmisle i supersoničnu lokomotivu, ali lokomotivu s dušom - više ne. Parnu lokomotivu ne možeš da voziš sam, već imaš ložača koji radi pod nadzorom mašinovođe. Ugalj se baca lopatom, ložište se pokrije, ložiš, zatvoriš, podigne se para, ti povučeš vodu, pa opet - priseća se poslednji vozač parne mašine u Nišu Ljubiša Stanković, zaljubljenik u železnicu koji je sa Udruženjem pokušao da zaštiti ove lokomotive.
- Pokušali smo da zaštitimo neke lokomotive, ali nema ko da nas isprati. Ideja je bila da se vozila sačuvaju od zaborava, da deca sutra vide šta je doneo boljitak i koje su lokomotive bile pre toga. Doći će generacije i misliće da sa dizelom i elektrom počinje železnica - rekao je Stanković.
Sa kolegama iz Udruženja imao je ideju da se jedna lokomotiva remontuje i kroz Sićevačku klisuru vuče izletnički voz, ali to, kako nam se požalio, nadležni nisu podržali. Nada se da će ova ideja jednom zaživeti, a do tada će, kaže, svima rado pričati o svom radnom veku i vremenu kada je Niš bio značajno železničko raskršće na Balkanu.
“Baba Milka”
Za primer je kako je parna lokomotiva uzanog koloseka, popularna “Baba Milka”, mogla da nađe svoje mesto u centru grada. Rudarska lokomotiva je preuzeta sa Srpskih vojnih pruga na Solunskom frontu. Godine 1952. dve lokomotive prebačene su u Jelašnicu za vuču rudarskih vagona od rudnika do stanice u Niškoj banji. Rudnik uglja u Jelašnici je zatvoren 6 avgusta 1967. godine i jedna lokomotiva data je gradu Nišu za potrebe novizgrađenog saobraćajnog poligona u parku Čair. Oronula, očerupana i zarđala, lokomotiva je na inicijativu Društva ljubitelja železnice uz pomoć više donatora obnovljena i postavljena u blizini Pravnog i Ekonomskog fakulteta.“
Prema podacima Železnica Srbije, ovakva lokomotiva, pod serijskim brojem 01-101, proizvedena je 1923. godine u Berlinu, ali su joj inženjeri Mašinskog odeljena Jugoslovenskih državnih železnica 13 godina kasnije dodali aerodinamični oklop da bi razvila što veću brzinu. Testirana je na pruzi Beograd - Zagreb 1937. godine. Bez vagona dostigla je brzinu od 145 kilometara na sat, a sa pet vagona od 128 tona - jurila je 122 kilometra na sat. Ovo je, kako beleže arhivi Železnica, bila velika senzacija kojoj su prisustvovali i stručnjaci iz Mađarske i Italije. Super-ekspresna parna lokomotiva dobila je nadimak "Leteći Beograđanin".
Na jugoslovenskim prugama bilo je 120 lokomotiva 01 serije, a uglavnom su korišćene na pruzi Beograd - Niš gde su razvijale brzinu od 55 do 70 kilometara na sat. Ovaj tip lokomotiva je nakon Drugog svetskog rata služio i za vuču kompozicija "Orijent ekspresa" kroz naše krajeve.
Najvrednijim od svih železničkih eksponata u Nišu, Ljubiša Stanković smatra lokomotivu serije 05 stacioniranu u krugu Mašinske industrije koju porede sa najmodernijm automobilima današnjice.
Niš može s pravom da se podiči bogatom istorijom železnice. Izgradnjom prvih Srpskih železnica Beograd, Niš, Turska granica i Niš, Pirot, Bugarska granica, Niš je postao jedna od najvećih raskrsnica na međunarodnoj pruzi koja je povezivala srednju Evropu sa Solunom na jugu i Carigradom na istoku.
Te prve pruge građene su od 1881. do 1888. godine. Izgradnjom ovih pruga Niš je od zaostale kasabe počeo brzo da se razvija. Srpske državne želenice su u Nišu osnovale glavnu Železničku radionicu i železničku mašinsku ložionicu i to su bili prvi vesnici brzog industriskog razvoja varoši Niša.