Milica živi za prirodu i životinje: "Od detektiva i forenzičara do rada u kancelariji"

Široko nebo, vojvođanska prostrana stepa i netaknuti živi svet. To je slika onoga što najčešće okružuje Milicu Mišković (34), devojku koja korača u u gumenim čizmama po blatu, a već sledećeg dana u odelu učestvuje na skupovima o ekologiji.

Ljubav prema prirodi je, kaže, oduvek bila deo nje. Rođena je u Inđiji, a kroz školovanje je uglavnom bila orijentisana na društvene nauke.

– Može se reći, tipičan društvenjak – takmičenja iz lingvistike, istorije, društveno-jezički smer gimnazije… Ali oduvek sam volela životinje, i otkako sam spoznala problematiku uništavanja prirode, klimatskih promena, iščezavanja vrsta, jednostavno pri izboru daljeg usmeravanja i budućeg posla nisam mogla da zamislim da postoji nešto bitnije od toga. Zato sam upisala biologiju na PMF-u u Novom Sadu, i kroz izborne predmete i studentske aktivnosti profilisala se ka zaštiti prirode, i specifično zaštiti biodiverziteta, sa masterom na modulu zoologija – kaže Milica za “24sedam”.

Pročitajte još

Srbija će u 2021. uložiti više od 1,5 milijardi evra u energetsku efikasnost i smanjenje zagađenja

Aman, ljudi! Morski svet neće preživeti hiljade tona maski bačenih u okeane (VIDEO)

Njen prvi projekat tokom studentski dana bio je namenjen zaštiti ugroženih tekunica i njihovih staništa. Od tih dana pa do sada vezana je za vojvođanske stepe, a sebe je pronašla u Društvu za zaštitu i pručavanje ptica Srbije, u kojem je prvobitno volontirala, a od 2016. je postala njegov punopravni član.

Svakako, ono što je obeležilo njenu dosadašnju karijeru jeste koorodinatorski rad na projektu “Panon igl lajf” (Pannon Eagle life), koji se bavi zaštitom orlova krstaša, a sprovodi ga 11 partnera iz pet zemalja Panonske nizije.

– Još tokom studentskih dana sam bila član Društva i učestvovala u raznim akcijama volonterski, ali eto, tada se potrefilo da je počinjao prvi “lajf projekat” u Srbiji i da je bio potreban koordinator. Tu sam dobila odličnu priliku da se priključim timu i posvetim pre svega zaštiti krstaša, ali i drugim temama koje su neizostavni deo priče o zaštiti ptica i prirodnih staništa – ističe naša sagovornica.

 

SAČUVALI POSLEDNJI PAR ORLOVA

Najzanimljiviji deo priče je čuvanje gnezda jedinog preostalog para orlova na severu Banata.

– U periodu gnežđenja ptice su veoma osetljive na prisustvo ljudi, te je naš zadatak bio da omogućimo da se taj proces minimalno ometa, kroz konstantan nadzor tokom četiri meseca, i kroz saradnju i dogovor sa lokalnim lovcima i drugim korisnicima prostora, pre svega iz sela Srpski Krstur i Banatsko Aranđelovo. U ovome smo bili uspešni, i svi zajedno uspeli smo da sprečimo ometanja gnezda, što se nastavilo i ove godine, četvrtu godinu zaredom – ponosna je ova Vojvođanka.

Kako kaže, druga važna tema u projektu zaštite krstaša bilo je trovanje divljih životinja, koje je, nažalost, vrlo česta pojava.

– Nailazila sam na mnogobrojne slučajeve trovanja, čak i u naseljima u Novom Sadu, npr., i u blizini dečjeg igrališta. I dalje mi je neverovatno da neko može da baci mamac sa otrovom koji na užasan način usmrćuje životinje, a u isto vreme je i realna opasnost za ljude.

Ističe da se za ovakvu problematiku pokazalo se da je potrebno više od biologije, odnosno od onoga za šta su obučavani.

I FORENZIČARI I DETEKTIVI

– Odjednom postajemo forenzičari, pravnici, detektivi… Najvažnije, za mene, bilo je naći način da se naširoko priča o ovom problemu i pridobije podrška javnosti, što je, sa druge strane, doprinelo i drugom delu rešenja, a to je podrška institucija, od policije i inspekcija pa do suda – objašnjava Milica.

Pročitajte još

Ima nade za orlove krstaše

– Imali smo situacije masovnog trovanja životinja, sa više od 20 različitih vrsta, uključujući i zaštićene vrste. Takva scena, zajedno s prisutnim mamcima na terenu, vrlo očigledno ukazuje na trovanje. U drugim slučajevima, gde smo pronalazili jednu-dve nastradale ptice, moraju da se dobro pregledaju sama životinja i okolni teren da bismo utvrdili uzrok stradanja. Bilo je tu i proaktivnijih akcija, npr. istraživanja putem interneta, gde se trgovina na crno može lako otkriti na oglasima, bilo da su u pitanju zabranjene supstance ili divlje životinje – kaže Milica, i dodaje kroz smeh:

– Čak smo obilazili i vašare, gde se slobodno prodavao zabranjeni pesticid “furadan”, pa smo takve slučajeve prijavljivali policiji.

Ipak, najveći izazov joj je bio dogovor sa lokalnim poljoprivrednicima da prilagode svoje radove nekim potrebama zaštite prirode.

– Tu ostajete na dobroj volji ljudi, koji, na sreću, i dalje prepoznaju vrednosti prirode, jer nisu potpuno izgubili taj važan kontakt s njom.

 

RADNE AKCIJE I DRUŽENJE, ALI I PROBLEMI

Ovaj posao je, kaže, i profesija i hobi.

– Divno je imati priliku za upoznavanje raznih krajeva Srbije, od kojih mnoge verovatno nikada ne bih drugačije posetila. Zato mi i u slobodno vreme najviše prijaju boravak u prirodi, putovanja kroz Srbiju i region i, kada imam priliku, obilasci drugih delova sveta koji nisu klasične turističke destinacije. Ovde stvarno jesmo bogati u smislu da imamo mogućnost da na relativno kratkom putovanju obiđemo velike reke, fantastične planine, kanjone, šume, vodopade, ili npr. banje, sela –  bilo planinska ili ravničarska, u kojima se i dalje odvija jedan potpuno drugačiji život, da okusimo ne samo divne domaće proizvode nego i pravu gostoprimljivost lokalnog stanovništva. Sva ta iskustva nekako zaista obogaćuju duh, koliko god to možda naivno zvučalo – naglašava mlada Vojvođanka.

Kada je reč o radu sa pticama, ona ističe da je lakše nego sa nekim drugim životinjama, jer možete bolje da ih vidite i čujete, a samim tim i pratite.

– Ima toliko jednostavnih načina na kojima možete da im direktno pomognete, npr. stavljanjem zimske hranilice u dvorište. Za mene su svakako neki od najlepših dana na poslu bile akcije postavljanja platformi za gnezda orlova ili kućica za modrovrane. U prirodi je sve uvek lepše i prijatnije, čak i kad nisu idealni uslovi, kada je hladno, ili hodate kilometrima kroz blato. U ovoj profesiji ima i puno druženja, i zajedničkih poduhvata, jer ne može jedna osoba sama da raskrči zarasli pašnjak od grmlja. I tako ste jednog dana zasukanih rukava u radnoj akciji, drugog dana ste na međunarodnoj konferenciji, a trećeg u kancelariji, sa hrpom izveštaja, kao i u svakom drugom poslu. Svakako je dinamično.

Ipak, nije sve idealno, jer, kako kaže naša sagovornica, puno je suprotnih interesa, iako bi očuvanje planete trebalo da bude opšti interes.

– I kada imamo osećaj da pobeđujemo, to su uglavnom sve mali koraci, upitne brzine, jer ne znamo da li nam je ostalo dovoljno vremena da preokrenemo negativne trendove degradacije prirode. Pre svega je ključno da šira javnost shvati da je opstanak zdravih eko-sistema pitanje broj jedan. Ne postoji drugo, jer se sve ostalo zasniva na tome, naši poslovi, privreda, ishrana, dostupnost vode, zdravlje… Na mogućnost krize poput pandemije kovida 19, naša struka ukazuje godinama, ne zato što smo vidoviti ili deo neke globalne zavere, već je to jednostavno rezultat jednačine koja ima varijable – uništavanje prirodnih staništa, transport pri trgovini divljim vrstama i moderni način života ljudi koji je već premašio kapacitet svoje sredine – u dahu nam je rekla Milica.

UVEK ONA ČUVENA “MISLI GLOBALNO, DELUJ LOKALNO”

Da bismo zaista preusmerili ovaj “Titanik” i izbegli santu leda, treba nam, kaže naša sagovornica, mnogo više podrške, širom sveta.

– Sa druge strane, sa kolegama iz Udruženja za zaštitu velike droplje iz Mokrina godinama gledam kako nestaju ove veličanstvene ptice iz rezervata koji je namenjen za njihovu zaštitu. Jednostavno, dugoročni opstanak staništa ili neke vrste zavisi od mnogo faktora, a mi nemamo kontrolu nad većinom. Ja se nadam samo da dovoljan broj ljudi može da načini po koji mali korak i izbori se za malu pobedu u svojoj sredini, pa da to kumulativno ima efekta. Ili da se radikalno promeni politika prema zaštiti životne sredine među globalnim vođama, i to uskoro.

– Mislim da nam je vazduh u gradovima dovoljan pokazatelj toga gde smo po pitanju zaštite životne sredine. A što se tiče ugroženih vrsta, pogledajte objavljene Crvene knjige Srbije, podaci su prilično alarmantni. Jednostavno dugoročni opstanak staništa ili neke vrste zavisi od mnogo faktora, a mi nemamo kontrolu nad većinom. Ja se nadam samo da dovoljan broj ljudi može da načini po koji mali korak, i izbori malu pobedu u svojoj sredini pa da to kumulativno ima efekta. Ili da se radikalno promeni politika prema zaštiti životne sredine među globalnim vođama, i to uskoro. Prava vodilja je za mene onaj čuveni princip: Misli globalno, deluj lokalno – iskrena je Milica.

A DANAS RADI NA ZAŠTITI NEŽNOG LEOPARDA I DŽEJRAN GAZELA

Ova vredna i nadasve posvećena mlada žena trenutno radi za Međunarodnu uniju za zaštitu prirode (IUCN), čije se regionalno sedište za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju nalazi u Beogradu.

– Ovde sam počela da radim ove godine, na poziciji stručnog saradnika za zaštitu vrsta, i trenutni fokus mi je portfolio projekata u Centralnoj Aziji koji se bave istraživanjem i očuvanjem dve ugrožene vrste: snežni leopard i džejran gazela. Danas imam priliku da sarađujem sa velikim brojem stručnjaka i s kolegama iz mnogih drugih zemalja, jer IUCN je zaista globalna organizacija koja deluje širom sveta. I to je izuzetno inspirativno, jer iako uviđam da svi, gde god da smo, imamo u suštini isti problem, isto tako možemo da učimo jedni od drugih i da se ujedinimo u traženju rešenja – kaže Milica.

Nada se da će uskoro imati priliku i da poseti neke od ljudi s kojima sarađuje u nestvarnim planinskim masivima centralne Azije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi