Milica Rakić danas bi napunila 25 godina: Simbol je stradanja Srbije i patnje dece u NATO agresiji

Milica, trogodišnja devojčica, te kobne večeri sedela je na noši u kupatilu. Majka Dušica joj je spremala krevet. Odjednom, čula se jaka detonacija… Bomba NATO-a uzela je život ovom malom anđelu. Da zločinac nije ispalio tu raketu iz aviona, u bolesnoj želji da što više razori Srbiju, Milica bi danas napunila 25 godina.

Te kobne večeri, 17. aprila 1999. godine, oko 21 sat, zvuk sirena nadvio se nad prestonicom, što je značilo da počinje vazdušna opasnost. Oko 45 minuta, kasnije geleri bombe su pogodili kuću Rakića u Batajnici.

Čim je odjeknula snažna eksplozija, Miličin otac utrčao je u kupatilo, uzeo dete u naručje i smestio u automobil. Odvezao ju je u bolnicu, gde su, nažalost, mogli samo da konstatuju smrt trogodišnje devojčice.

Otac: Kad sam je podigao, prva moja reč je bila: “Izgubili smo je”. Znao sam, toliko mala, a toliko krvi na jednom mestu…

Miličina majka svojevremeno je ispričala da njena ćerkica nije smela da bude sama u kupatilu kad je bilo bombardovanje.

– Uvek je tražila da neko stoji pored nje. Tog trenutka sam je pitala: “Je l’ hoćeš da mama uđe sa tobom?”, a ona je rekla: “Neka, sama ću.” Samo što sam je stavila na nošu i izašla… čula se eksplozija i… – ispričala je Dušica.

ČIKO, JA TEBE GLEDAM S NEBA

Čiko, ja tebe gledam s neba
I vidim te kao na slici
Čiko, ja sam onaj cvet-beba
Koji si ubrao u Batajnici.

Ja sam bila ona mala
Milica, što je zadremala
U maminom zagrljaju
A probudila se u raju.

Sad nisam ona bulka rumena
Već beli anđelak one bulke
Što gleda svoje najdraže s neba
I vidi tebe… i tvoje ruke.

Moj tata se sada brije
A moja mama pegla pelene
Ja ih vidim i žao mi je
Što ne vide i oni mene.

Eno i moje roze noše

I lutke što se smešila na me
Kad su tvoje zle tice došle
I otele me od moje mame.

Tada sam se ovde popela
S nekom dečicom nepoznatom
Ali bih mnogo više volela
Da sam dole, s mamom i tatom.

Da ti kažem još samo ovo
Pa idi i zaboravi me
Mama će da me rodi ponovo
I daće mi još lepše ime!

(Pesma Dobrice Erića posvećena Milici Rakić i svoj deci stradaloj u NATO bombardovanju 1999. godine)

Miličin otac Žarko rekao je da su geleri bili svuda po kupatilu, da su prošli kroz prozor…

–  Ja sam je uzeo, i kad sam je podigao prva moja reč je bila: “Izgubili smo je”. Znao sam, toliko mala, a toliko krvi na jednom mestu… – ispričao je on.

Spomenik posvećen deci ubijenoj u NATO bombardovanju podignut je 2000. godine u Tašmajdanskom parku u Beogradu, na prvu godišnjicu bezumnog NATO razaranja SRJ. Na mermernom bloku, čije čelo zauzima bronzana statua male Milice Rakić, na srpskom i engleskom jeziku uklesano je: „Bili smo samo deca”.

Skulptura je postavljana triput, jer su je dva puta krali lopovi.

Milica Rakić nije bila jedino dete koje je nastradalo od NATO bombi. Tokom 78 dana bombardovanja, poginulo je čak 79 mališana.

U Batajnici je, uz saglasnost njenog oca Žarka, postavljena i spomen-česma sa Miličinim likom. U sećanje na nju, u Batajnici je podignut park koji nosi ime “Mala Milica Rakić”.

U manastiru Tvrdoš kod Trebinja napravljena je freska sa likom Milice Rakić. Srpska pravoslavna crkva je pokrenula inicijativu da dete kanonizuje i Milica bude proglašena za sveca.

Pročitajte još

Potresno oproštajno pismo malom Andreju: “Srešćemo se na nebu, gde sad ti uživaš u tatinom krilu…”

Ciglom ubio Ivanu (6), pa je silovao: Nad Johanom je izvršena poslednja smrtna kazna u Srbiji

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi