Danas je Sveti Sava: Praznik posvećen velikom prosvetitelju, veštom diplomati i neposlušnom sinu, na ovaj dan naučite decu nešto novo

Srpska pravoslavna crkva proslavlja danas Svetog Savu, utemeljivača srpske crkve, države i školstva. Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, svetitelj i prosvjetitelj. Bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, kršten kao Rastko, a kada se zamonašio uzeo je ime Sava.

Rastko se na Svetoj Gori zamonašio uprkos snažnom protivljenju roditelja koji su mu namenili vladarsku misiju.

Sveti Sava je 1219. izdejstvovao autokefalnost Srpske pravoslavne crkve, a njegova dela “Nomokanon” (1220) i “Sinodik pravoslavlja” (1221) postala su pravni i duhovni stubovi srpske državnosti.

Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) – Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su “Zakonopravilo” (Krmčija od krma-upravljanje) – što je prevod Justinijanove “Šeste novele”. Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, pa je stoga i zaštitnik prosvetnih ustanova.

Sveti Sava je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja u Kragujevcu.

Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima – 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji.

Pročitajte još:

Najlepša slika sa jugozapada Srbije: Varaklići odlučili da se vrate u selo za koje je i Sveti Sava rekao da je u njemu “sve dobro” (FOTO)

Zajedno sa ocem Stefanom, zamonašenim kao Simeon, sveti Sava je osnovao manastir Hilandar i izgradio još 14 manastira, zbog čega je ostao zabeležen kao ktitor prve srpske duhovne zajednice na Svetoj gori. Sava je preminuo 1235. godine u bugarskom gradu Trnovu.

Njegove mošti su iz Trnova prenete i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine. Mošti je spalio Sinan-paša 1594. godine na Vračaru. Na tom mestu sada je spomen-hram posvećen Svetom Savi. Smatra se da su Turci mošti Svetog Save spalili u uverenju da će tako uništiti veru i svaki njegov uticaj na Srbe.

Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda.

Narodna verovanja i običaji

Postoji i verovanje da je loš znak ako na Svetog Savu grmi i da će se sigurno nešto rđavo desiti, pošto su udari gromova izuzetno retka pojava zimi. O grmljavini na Svetog Savu govori se i u narodnoj pesmi “Početak bune na dahije”. Isto tako postoji i verovanje da sunčan dan na Svetog Savu donosi blagostanje i srećnu i rodnu godinu.

Iako je današnji dan crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove.

Žene na Savindan smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

Instaliraje našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi