Zašto komarci ujedaju baš vas? Ovih nekoliko stvari ih privlači kao magnet

Iako se često šalimo da komarci biraju žrtve zato što im je nečija krv „slađa“, nauka pokazuje da iza toga stoji mnogo složeniji mehanizam. Ovi insekti ne ujedaju nasumično, već koriste čitav niz bioloških signala pomoću kojih određene ljude prepoznaju kao posebno privlačne mete.

Zato se sa letovanja neko vrati prekriven crvenim pečatima koji svrbe danima, dok osoba koja je sve vreme sedela pored njega može da prođe gotovo bez ijednog ujeda. Razlika nije samo stvar slučajnosti – velikim delom je zapisana u našoj biologiji.

Ljudsko telo neprestano emituje brojne signale, od ugljen-dioksida koji izdišemo, preko telesne toplote, do jedinstvenog mirisa kože. Kod pojedinih ljudi kombinacija tih faktora predstavlja gotovo neodoljiv mamac za komarce.

Stavite četiri osobe na isto mesto i jedna od njih će privući čak 90 odsto svih ujeda - kaže Heder Ferguson, profesorka ekologije zaraznih bolesti na Univerzitetu u Glazgovu.

Prvi signal komarcima stiže iz našeg daha

Ljude ujedaju isključivo ženke komaraca, kojima je krv potrebna kao izvor proteina za razvoj jaja. Potencijalnog domaćina mogu da otkriju i sa udaljenosti od oko deset metara, a jedan od prvih tragova koji prate jeste ugljen-dioksid (CO2).

Kada registruju oblak ovog gasa, koji čovek prvenstveno oslobađa disanjem, aktivira se njihovo ponašanje usmereno na pronalaženje domaćina.

Profimedia

Odrasli ljudi generalno proizvode više ugljen-dioksida od dece, pa komarcima mogu biti uočljiviji. Njihova reakcija na CO2 toliko je izražena da se suvi led i flaširani ugljen-dioksid koriste i u zamkama za komarce.

Međutim, pronalazak izvora CO2 samo je početak potrage.

Telesna toplota je sledeći deo slagalice

Kada se približe potencijalnoj meti, komarci počinju da koriste i druge signale, među kojima su toplota i vlaga. Istraživanja objavljena u časopisu „Nature“ pokazala su da toplotna energija igra važnu ulogu, dok prisustvo ugljen-dioksida dodatno pojačava njihovu reakciju.

Kada ste topliji, vi u sebi praktično nosite malu, uključenu peć koja im šalje jasan signal - objasnio je za BBC Stiv Lindzi, profesor entomologije javnog zdravlja na Univerzitetu Darem.

Upravo zbog toga neke grupe mogu biti privlačnije komarcima.

Trudnice, na primer, prema istraživanjima mogu biti približno dvostruko privlačnije određenim vrstama komaraca od žena koje nisu trudne. Tokom trudnoće povećavaju se metaboličke potrebe organizma, telesna temperatura može biti nešto viša, a povećava se i količina izdahnutog ugljen-dioksida.

Profimedia

Slično se događa tokom fizičke aktivnosti. Dok vežbamo i neposredno nakon treninga, telo proizvodi više toplote, pojačano se znojimo i izdišemo više CO2. Zbog toga osoba koja je upravo vežbala može privremeno postati znatno uočljivija komarcima.

I krupnije osobe u proseku proizvode više telesne toplote i izdišu veće količine ugljen-dioksida, što takođe može doprineti njihovoj privlačnosti ovim insektima.

Presudni faktor krije se na koži

Ipak, kada komarac priđe dovoljno blizu, jedan faktor postaje posebno važan – miris kože.

U suštini, miris je taj koji određuje koga će komarac ujesti. Male, veoma isparljive hemikalije prave razliku. Komarci žive u hemijskom svetu, a vaša relativna privlačnost za komarce uglavnom je fiksna - objašnjava Lindzi.

Na ljudskoj koži nalazi se više stotina isparljivih organskih jedinjenja, a njihov odnos stvara jedinstveni hemijski potpis svakog čoveka.

Veliku ulogu u tome ima mikrobiom kože, odnosno zajednica mikroorganizama koji žive na njenoj površini. Bakterije razgrađuju različite komponente znoja i tako stvaraju karakterističan miris. Sam svež znoj nema snažan miris kakav povezujemo sa znojenjem – on nastaje upravo zahvaljujući delovanju mikroorganizama na koži.

Komarce privlače različita jedinjenja, među kojima su mlečna kiselina i amonijak, ali su posebno zanimljive karboksilne kiseline.

Neki ljudi su i 100 puta privlačniji

Istraživači sa Univerziteta Rokfeler sproveli su eksperiment u kojem su ispitanici nosili najlonske rukave kako bi naučnici prikupili njihove mirisne tragove. Uzorci su potom ponuđeni komarcima.

Rezultati su pokazali ogromne razlike među ljudima. Osobe čija je koža imala više određenih karboksilnih kiselina bile su mnogo privlačnije komarcima, a u eksperimentu je najprivlačniji ispitanik bio oko 100 puta privlačniji od najmanje privlačnog.

Još zanimljivije je to što se takav „status magneta za komarce“ pokazao veoma stabilnim tokom vremena. Ispitanici koji su bili posebno privlačni komarcima uglavnom su to ostajali i tokom višegodišnjeg praćenja.

Istraživanja na blizancima takođe ukazuju na genetsku komponentu. Jednojajčani blizanci pokazuju sličniji nivo privlačnosti komarcima nego dvojajčani, što sugeriše da nasledni faktori imaju važnu ulogu u našem mirisnom profilu.

Drugim rečima, priča o „slatkoj krvi“ nema naučno uporište, ali ideja da su neki ljudi komarcima prirodno privlačniji – ima.

Možda vas ne ujedaju više, već jače reagujete

Postoji još jedan razlog zbog kojeg neko može biti uveren da ga komarci napadaju mnogo češće od drugih – način na koji njegov imuni sistem reaguje na ujed.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Human Molecular Genetics“ ukazalo je na genetsku povezanost između reakcije na ujede komaraca i određenih mehanizama povezanih sa alergijskim reakcijama.

Profimedia

Neki ljudi iskreno veruju da ih komarci češće ujedaju samo zato što njihovo telo burnije reaguje na ubod. Sa druge strane, postoje osobe koje komarci ujedaju jednako često, ali nemaju gotovo nikakvu reakciju, pa misle da ih insekti zaobilaze - objašnjava Ferguson.

Ako se posle svakog ujeda pojavi veliki crveni otok koji intenzivno svrbi, osoba će svaki susret sa komarcem mnogo lakše primetiti. Neko drugi može imati znatno blažu reakciju i zato steći utisak da ga komarci gotovo nikada ne ujedaju.

Beli luk i vitamin B nisu čarobno rešenje

Kada je reč o zaštiti, popularni kućni trikovi nemaju naročito čvrstu naučnu podršku. Dokazi da konzumiranje belog luka ili uzimanje vitamina B može pouzdano da odbije komarce veoma su slabi ili neubedljivi.

Mnogo sigurniju zaštitu pružaju metode čija je efikasnost dobro ispitana.

Repelenti sa aktivnim supstancama poput DEET-a, pikaridina ili PMD-a mogu značajno da smanje broj ujeda kada se koriste prema uputstvu. Pomaže i odeća koja pokriva ruke i noge, jer komarci najlakše dolaze do potpuno izloženih delova kože.

Važno je i obnavljati repelent u skladu sa uputstvom proizvođača, naročito tokom dužeg boravka napolju i kada se osoba intenzivno znoji.

Dakle, čak i ako vas komarci godinama gotovo ritualno biraju pre svih ostalih za stolom, verovatno nije reč o „slatkoj krvi“. Mnogo je verovatnije da kombinacija vašeg daha, telesne toplote i, pre svega, jedinstvenog hemijskog potpisa kože za njih predstavlja signal koji jednostavno ne mogu da ignorišu.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi