Novo istraživanje ruši staru teoriju: Astmu možda ne izaziva ono u šta smo decenijama verovali

Već dugo vremena naučnici veruju da imaju jasnu sliku o tome šta izaziva astmu – hroničnu bolest koja se povezuje sa zapaljenjem u plućima, sužavanjem disajnih puteva i otežanim disanjem. Smatralo se da je ovo zapaljenje uglavnom posledica molekula poznatih kao leukotrijeni. Međutim, novo istraživanje sugeriše da bi pravi uzrok mogao da bude drugačiji nego što se decenijama verovalo.

Leukotrijene oslobađaju bela krvna zrnca kada su disajni putevi nadraženi ili izloženi alergenima. Pošto ovi molekuli pokreću lančanu reakciju koja dovodi do stezanja disajnih puteva, razvijeni su lekovi koji blokiraju njihovo dejstvo i time olakšavaju disanje kod obolelih od astme.

Ipak, istraživači sa Univerziteta Kejs vestern rizerv sada tvrde da leukotrijeni možda ipak nisu glavni uzrok problema. Prema njihovim nalazima, ključnu ulogu u zapaljenju mogli bi da imaju molekuli koji su do sada bili zanemareni.

Otkrili smo molekule koji su strukturno slični leukotrijenima, ali nastaju potpuno drugačijim hemijskim putem u organizmu. Smatramo da molekuli koje nazivamo „pseudo-leukotrijeni“ mogu biti glavni akteri u zapaljenskoj kaskadi koja dovodi do bolesti - rekao je glavni istraživač Robert Salomon, profesor hemije Čarls Frederik Mejbiri.

Ova otkrića mogla bi da otvore nove pristupe u lečenju astme, ali i drugih upalnih stanja. Istraživači navode da bi rezultati mogli imati značaj i za razumevanje neuroloških bolesti poput Parkinsonove i Alchajmerove. Studiju su finansirali Nacionalni instituti za zdravlje SAD, a objavljena je u časopisu Journal of Allergy and Clinical Immunology.

Profimedia

 

Kako slobodni radikali stvaraju drugačiju vrstu upale

Leukotrijeni, za koje se dugo smatralo da su ključni u zapaljenskim bolestima, nastaju kroz procese koje pokreću enzimi i koji menjaju lipide, odnosno masne molekule. Nasuprot tome, novoidentifikovani pseudo-leukotrijeni nastaju na sasvim drugačiji način.

Salomon i njegov tim otkrili su da se pseudo-leukotrijeni stvaraju kada slobodni radikali dodaju kiseonik lipidima. Slobodni radikali su izuzetno reaktivni molekuli koji, ukoliko nisu pod kontrolom, mogu da izazovu ozbiljna oštećenja u organizmu.

Proces sa slobodnim radikalima gotovo je kao eksplozija ili požar. To je kao kada kiseonik reaguje sa gorivom i dobijete plamen, koji lako može da izmakne kontroli - objasnio je Salomon, koji je i profesor oftalmologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kejs vestern rizerv.

Prema rečima istraživača, osobe sa astmom mogu imati niže nivoe enzima i antioksidativnih molekula koji inače neutrališu slobodne radikale pre nego što nanesu štetu.

Zašto sadašnji lekovi za astmu možda ne pogađaju pravi cilj

I leukotrijeni i pseudo-leukotrijeni izazivaju zapaljenje vezivanjem za isti receptor, slično kao kada ključ okrene bravu i pokrene motor. Kada se receptor aktivira, dolazi do sužavanja disajnih puteva kod osoba sa astmom.

Lekovi koji se danas koriste deluju tako što blokiraju receptor, sprečavajući „ključ“ da uđe u „bravu“ i zaustavljaju reakciju pre nego što počne.

Pravi značaj ovog otkrića leži u mogućnosti lečenja ovih bolesti lekovima koji sprečavaju ili ublažavaju proces slobodnih radikala, umesto lekovima koji samo blokiraju receptor - naveo je Salomon.

Pixabay

 

Takav pristup mogao bi da omogući preciznije ciljanje štetnog zapaljenja, uz manji uticaj na korisne procese u organizmu.

Kada upala pomaže, a kada šteti

Zapaljenski procesi nisu uvek štetni. Oni imaju ključnu ulogu u zarastanju tkiva, jer usmeravaju bela krvna zrnca ka povređenim mestima. Takođe učestvuju u procesima pamćenja i normalnom razvoju organizma.

Neki lekovi za astmu danas se koriste i „van indikacije“ za lečenje neuroloških bolesti. Međutim, blokiranje leukotrijena može ometati njihove korisne uloge u telu.

Ako molekuli koji izazivaju problem nisu leukotrijeni, već ovi drugi molekuli, bolje rešenje bi bilo da se zaustavi njihovo stvaranje, umesto da se „zaprlja brava“ - naglasio je Salomon.

Testiranje teorije kod pacijenata

Kako bi proverili svoju hipotezu, Salomon i njegove kolege oslonili su se na decenije iskustva u proučavanju oksidacije lipida i primenili svoje hemijsko znanje da predvide postojanje pseudo-leukotrijena. Te molekule su zatim sintetisali u laboratoriji i razvili metode za njihovo otkrivanje u biološkim uzorcima.

Tim je analizirao uzorke urina osoba sa blagom i teškom astmom i uporedio ih sa uzorcima ljudi koji nemaju ovu bolest. Pseudo-leukotrijeni nisu samo bili prisutni kod obolelih, već je njihov nivo pratio i težinu bolesti.

Osobe sa astmom imale su četiri do pet puta veće koncentracije ovih molekula u odnosu na ljude bez astme. Istraživači smatraju da bi pseudo-leukotrijeni mogli da posluže kao biomarker za procenu težine bolesti i praćenje uspešnosti terapije.

Istraživački tim planira da ispita da li pseudo-leukotrijeni imaju ulogu i u drugim respiratornim bolestima, uključujući infekcije respiratornim sincicijalnim virusom, bronhiolitis kod beba i hroničnu opstruktivnu bolest pluća.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi