Roditeljska dilema: Koliko igranja igrica je previše?
25.01.2026 | 07:38
Video-igrice same po sebi nisu nužno štetne – ključni faktor je količina vremena koje deca provode igrajući ih
Copyright Profimedia
Ekrani su danas neizostavni deo detinjstva – od najranijeg uzrasta deca se susreću sa pesmicama, crtaćima i edukativnim aplikacijama.
Međutim, gotovo neprimetno, zabava često prerasta u redovno igranje video-igara. Tada se kod roditelja javlja dilema: da li su igrice samo savremeni vid razonode ili mogu ostaviti ozbiljnije posledice po zdravlje deteta?
Savremena istraživanja pokazuju da odgovor nije jednostavan. Video-igrice same po sebi nisu nužno štetne – ključni faktor je količina vremena koje deca provode igrajući ih.
Kada igranje prestaje da bude bezazleno
Prema rezultatima novije studije objavljene u stručnom časopisu Nutrition, postoji jasna granica nakon koje se negativni efekti igranja video-igara počinju intenzivnije ispoljavati. Istraživanje pokazuje da više od 10 sati igranja nedeljno može negativno uticati na ishranu, san i telesnu težinu mladih.
Studija je obuhvatila više od 300 mladih osoba, koje su bile podeljene u tri grupe:
- oni koji igraju do 5 sati nedeljno
- oni koji igraju između 5 i 10 sati
- oni koji igraju više od 10 sati nedeljno
Razlike između prve dve grupe bile su zanemarljive. Međutim, kod treće grupe primećene su jasne i zabrinjavajuće promene.
Šta se dešava kada se pređe granica
Kod mladih koji su igrali više od 10 sati nedeljno uočeni su sledeći obrasci ponašanja:
- lošiji kvalitet ishrane
- češće preskakanje obroka ili oslanjanje na brzu hranu
- povećana telesna težina
- poremećen ritam sna, naročito zbog igranja u kasnim satima
Stručnjaci upozoravaju da svaki dodatni sat igranja povećava rizik od loših životnih navika, čak i kada se uzmu u obzir faktori poput stresa ili fizičke aktivnosti. Drugim rečima, problem ne nastaje zbog jedne igrice, već zbog zamene zdravih rutina ekranima.
San – prva žrtva prekomernog igranja
Jedan od najčešćih problema kod dece i adolescenata koji previše igraju video-igrice jeste san. Iako je kvalitet sna generalno narušen kod velikog broja mladih, oni koji provode više vremena uz igrice češće prijavljuju:
- otežano uspavljivanje
- kraće trajanje sna
- umor i pad koncentracije tokom dana
Posebno se rizičnim pokazuje igranje u kasnim večernjim satima, kada mozak ostaje u stanju pojačane stimulacije i teže prelazi u fazu odmora.
Da li video-igrice imaju i dobre strane?
Stručnjaci naglašavaju da igranje video-igara nije samo po sebi negativno. Umeren nivo igranja može doprineti razvoju refleksa, sposobnosti rešavanja problema i osećaju socijalne povezanosti sa vršnjacima.
Problem nastaje u trenutku kada igrice počnu da potiskuju:
- fizičku aktivnost
- redovne obroke
- kvalitetan san
- vreme provedeno sa porodicom i prijateljima
Tada igranje prestaje da bude zabava i postaje navika koja narušava svakodnevnu ravnotežu.
Šta roditelji mogu da urade
Dobra vest je da i male promene mogu imati veliki efekat. Stručnjaci savetuju jasno ograničavanje vremena igranja tokom radne nedelje, uvođenje obaveznih pauza, zabranu igranja kasno uveče i podsticanje zdravijih obroka i redovne fizičke aktivnosti
Najvažniji korak je razgovor sa detetom i postavljanje jasnih, doslednih, ali realnih pravila.
Video-igrice nisu neprijatelj, ali preterivanje jeste. Prema dostupnim istraživanjima, granica od oko 10 sati igranja nedeljno pokazuje se kao tačka nakon koje zdravstveni rizici počinju značajno da rastu.
Balans, a ne potpuna zabrana, ostaje najzdraviji pristup, i za decu i za roditelje.