“Kada će mama da se probudi?” Potresna scena koju šminkerka pokojnika Arijana nikad neće zaboraviti! (FOTO/VIDEO)
21.01.2026 | 20:45
Arijana Tomić za 24sedam otkriva kako je od želje da ulepšava ljude došla do posla u mrtvačnici, šta porodice najčešće traže i koje scene je i danas slome!
Copyright 24sedam/Viktor Halas
Zamislite da ste sami u mrtvačnici, tišina para uši, a onda - telo na stolu blago trzne. Većina bi vrisnula i pobegla, ali za šminkerku pokojnika Arijanu Tomić to je samo još jedan "običan" radni dan.
U ispovesti za portal 24sedam, Arijana Tomić je bez ulepšavanja opisala kako izgleda rad u mrtvačnici i kako se nosi sa stvarima koje većinu ljudi plaše.
- Sve je počelo još u srednjoj medicinskoj školi. Posle završetka škole želela sam da otvorim salon i da se bavim ulepšavanjem ljudi. Ipak, moji roditelji se nisu složili s tim, želeli su da nastavim školovanje i da se dodatno profesionalno usavršavam. Upisala sam fakultet, ali ta želja me nije napuštala. I dalje sam znala da hoću da se bavim šminkanjem. Razmišljala sam kako da pokrenem neki kozmetički posao koji bi moji roditelji na kraju prihvatili. Tako sam došla na ideju da počnem da šminkam pokojnika - navela je Arijana.
Arijana kaže da je tokom godina čula razne želje porodica, ali da je danas gotovo ništa ne može iznenaditi.
- Nema čudnih zahteva kada je u pitanju sređivanje pokojnika, meni više ništa nije neobično. Kada mi porodica kaže šta želi, trudim se da to i dobije. Uglavnom traže da šminka izgleda prirodno, ali često žele i izraženije trepavice, crveni karmin i neke bazične detalje koji na licu daju utisak svežine i koji "ožive" izgled pokojnika - dodaje ona za 24sedam.
Arijana priznaje da je najteži deo posla kada je potrebno sanirati povrede nastale u nesrećama.
- Imala sam nekad poteškoća da saniram povrede nastale od udesa ili slično. Jednoj ženi se izgubio oblik oka tokom šminkanja ali sam to vrlo brzo sanirala. Može da se desi da ja čak i radim celu rekonstrukciju lica. Definitivno najjeziviji slučaj koji sam imala jeste bio kada je telo bilo u hladnjači čitavih 16 dana. Već u poodmakloj fazi raspadanja - otkrila je Arijana.
"Nikad nisam odradila muškarca"
Kako kaže, susret sa smrću joj nije bio šok, jer je još tokom prakse naučila da se nosi s tim prizorima.
- Pre ovoga sam radila praksu na Institutu u Kamenici, tačnije na onkologiji. Tamo sam često imala priliku da se susrećem sa preminulim pacijentkinjama, pa mi danas više ništa nije neobično. Kada ja našminkam pokojnika, do sada mi se nije desilo da se neko od bližnjih onesvesti. Šminkam i žene i muškarce, ali za sada još nisam imala priliku da radim muškarca - kaže Arijana.
Arijana kaže da joj je najvažnije da porodica, kada poslednji put vidi voljenu osobu, oseti mir.
- Prva reakcija porodice kada vidi našminkanog pokojnika uglavnom je uvek ista, kažu da izgleda kao da spava. Tada znam da sam uradila dobar posao. Najvažnije mi je da sve izgleda prirodno - dodaje.
"Lakše bi mi bilo da se baviš prostitucijom, nego tim poslom"
Iako kaže da posao ne nosi kući, priznaje da su reakcije ljudi ponekad nepredvidive, posebno kada je u pitanju upoznavanje sa ljudima.
- Ovaj posao ne utiče preterano na moj privatni život, ali imam jednu baš smešnu anegdotu. Jednom mi je prišao dečko i pitao me čime se bavim. Rekla sam mu da šminkam pokojnike, a on mi je odgovorio da bi mu bilo lakše da sam rekla da se bavim prostitucijom nego tim poslom. Iskreno, to me je baš šokiralo. To je jedini takav slučaj koji sam do sada imala - otkriva.
"Sahranjuju ih sa izbačenim dekolteom"
I kada je reč o garderobi, Arijana kaže da se porodice često odlučuju za ono što je pokojniku bilo najbliže, čak i ako drugima deluje neobično.
- Opet kažem, meni više ništa nije čudno, ali bilo je i neobičnih zahteva kada je u pitanju oblačenje pokojnika. Dešavalo se da porodica želi da ih obučem u kratke suknje ili dekoltirane majice. Neki su želeli da budu sahranjeni sa kačketom, a bilo je i onih koji su tražili da pokojnik bude u trenerci - kaže Arijana.
Iako je navikla na težinu svog posla, Arijana priznaje da postoje trenuci koji je duboko pogode.
- Neke situacije umeju da budu veoma emotivne i tada me stvarno rastuže. Sećam se jednog konkretnog slučaja kada je suprug preminule žene došao sa troje male dece. Starija deca su razumela da im je mama umrla, dok je ono najmlađe stalno pitalo: "Kada će mama da se probudi?" To su pitali baš u trenutku kada je šminkanje bilo završeno. Ona je bila sređena i izgledala je kao da spava… Taj momenat mi je jako teško pao - tužno dodaje ona.
Kaže da ju je posao promenio iz korena, ne tako što ju je uplašio, već što ju je naučio da drugačije gleda na život i smrt.
- Baveći se ovim poslom, na neki način sam malo "otupela" na smrt. Počela sam mnogo više da cenim život, čak i sitnice, i svaki trenutak gledam drugačije. Smrt me uopšte ne plaši. A iskreno, da se ja pitam, ja bih se kremirala. To mi je nekako lična želja, posle svega što sam videla i mnogih sahrana kojima sam prisustvovala, pre bih izabrala kremaciju - otkriva ova šminkerka.
Arijana kaže da se ljudi najčešće iznenade koliko je ona, uprkos prirodi posla, potpuno opuštena u svakodnevnim stvarima.
- Ljudi me često pitaju da li mogu normalno da jedem posle posla. Meni to zaista nije problem, mogu čak i da jedem pored pokojnika, nemam nikakvu nelagodu. U mom rodnom gradu, Kikindi, već svi u šali kažu da žele da ih ja našminkam kada umru - kroz smeh kaže ona.
Bonus video