Fenomen! Ruke na leđima i sve on najbolje zna! To se u njegovo vreme nije tako radilo! Znate li kako se zove ovaj čovek?

Da li ste znali da postoji zvaničan naziv za osobe čiji je životni poziv da nadziru sve što se kopa, zida, popravlja ili raskopava? Bez kacige, bez radnog naloga, ali sa neprocenjivim iskustvom „kako se to nekad radilo“. On ne učestvuje u radovima, ali ih prati sa ozbiljnošću državne revizije, kao da će na kraju dana neko morati njemu da podnese izveštaj.

Prepoznaćete ga lako. Stoji tik uz ogradu gradilišta, najčešće sa rukama sklopljenim iza leđa, blago pognute glave i pogleda koji uliva nelagodu. Ne gleda on u rupu, cev ili beton – on gleda kroz njih. Već u prvim minutima zna gde je greška, iako još nije ni nastala. Povremeno klimne glavom, uzdahne, pa se malo primakne, čisto da vidi „kako to oni misle da izvedu“.

Njegova uloga ne završava se na pukom posmatranju. On objašnjava šta treba i kako treba. Majstorima, naravno, ali i slučajnim prolaznicima. Ako se neko zadrži duže od tri sekunde, dobija kratki brifing o toku radova, rokovima koji su „nekad bili kraći“ i materijalima koji su „nekad bili kvalitetniji“. Sve to govori smireno, samouvereno i bez ikakve dileme – jer on zna.

Uvek je najiskusniji. Uvek je radio nešto slično. Ili je barem gledao nekoga ko jeste. U njegovoj verziji stvarnosti, ovakvi radovi su se nekada završavali za dva dana, bez buke, bez mašina i bez problema. Danas se, eto, sve komplikuje bez potrebe. I to mu posebno teško pada.

Njegova snaga nije u argumentima, već u autoritetu godina, iskustva i činjenici da ima vremena – mnogo vremena. Dok se drugi žure, on stoji. Dok drugi prolaze, on ostaje. Njegova misija je da uspori svet i podseti kako se „nekad sve radilo kvalitetnije, brže i poštenije“.

On je svuda. U svakoj ulici, ispred svake rupe u asfaltu, pored svake skele. Stoji, gleda, ćuti, klima glavom i, u ključnom trenutku, izgovori rečenicu koja parališe majstore i zaustavlja vreme:

„To vam nije dobro.“

Ko su Umareli

I tek na kraju dolazimo do otkrića – ovaj lik ima ime. Italijani su mu ga dali. Zove se Umarel.

Naziv je nastao u Bolonji, gde je ovaj univerzalni fenomen prvi put imenovan, opisan i priznat. Umarel je, dakle, samo italijansko ime za starca koji nadgleda radove – posao koji se, bez ikakve sumnje, obavlja širom sveta. I kod nas. Samo bez zvaničnog naziva.

Reč „umareli“ odnosi se na muškarce u penziji koji svoje slobodno vreme provode kraj gradilišta, pažljivo prateći i komentarišući tok radova. Sam izraz znači „mali čovek“, a od 2020. godine zvanično je ušao i u rečnik, nakon što ga je popularizovao lokalni književnik Danilo Masoti u svojim knjigama. Umareli su, međutim, mnogo više od simpatične italijanske reči – oni su svuda oko nas. Možete ih sresti na raskrsnici na kojoj se upravo dogodila nezgoda, u prepunom autobusu dok raspravljaju s nekim ko ih je nehotice gurnuo, ili u redu u pošti i banci, gde znaju tačno ko je kriv za čekanje. Najčešće se, ipak, okupljaju oko javnih radova: posmatraju, postavljaju pitanja, broje kamione, daju savete koje niko nije tražio i, iz čiste dosade, uspevaju da stvore pravi mali „posao“. Toliko su postali deo urbane kulture da su u Bolonji dobili čak i svoj trg – Piazzetta degli Umarells, dok je jedna građevinska firma na ogradama gradilišta ugradila posebne „prozore“ kako bi penzioneri mogli da vire i prate radove. Postoji i aplikacija koja mapira nova gradilišta upravo zbog njih, a u italijanskom gradiću Rićone otišlo se i korak dalje – obezbeđen je fond za isplatu simboličnih plata penzionerima koji će nadgledati radove, kako bi sve, naravno, teklo „kako treba“.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi