Prvi put u Srbiji! Stigao novi stanovnik: Mali i sladak kao vrabac, a zapravo je zverka (VIDEO)
Dugorepi svračak prvi put je uočen na teritoriji naše države, i to sasvim slučajno
Ekipa ornitologa Centra za istraživanje biodiverziteta (CIB) iz Novog Sada i Prirodnjačkog muzeja nije ni slutila da će početkom ovog meseca tokom ekspedicije u Bujanovcu i Preševu uspeti da zabeleži postojanje nove ptičje vrste u Srbiji, i to gotovo slučajno.
Jedan od članova ekspedicije Draženko Rajković slučajno je uočio dugorepog svračka, a nešto kasnije i ženku iste vrste.
– Mužjak i ženka ove vrste posmatrani su i fotografisani u blizini granice sa Makedonijom, na suvim travnatim padinama sa žbunjem. S obzirom na to da je par ptica posmatran u periodu gnežđenja, ornitolozi veruju da je pronađena nova gnezdarica naše zemlje – saopštio je Centar za istraživanje biodiverziteta na svom sajtu.
Kako kažu, ova vrsta je retka i obično naseljava mediteranska suva travnata staništa sa žbunjem i drvećem, na krajnjem jugoistoku Evrope i delovima Bliskog i Srednjeg Istoka.
Mali ali krvoločan
Ovo bi moglo da ukaže i na to da se klima u Srbiji drastično menja. Nikola Stanojević iz CIB-a objašnjava za “24sedam” da li je to zaista tako.
– Činjenica je da se širenje dugorepog svračka na sever događa u poslednjih nekoliko decenija, u kojima beležimo rekordno tople godine. Međutim, da bismo izveli ovakav zaključak, morali bismo da primetimo određene promene u staništima koje su omogućile da ih ptice nasele, a koje su uzrokovane promenama klime. A ipak, ovo su u Srbiji uvek bila staništa sa submediteranskim uticajem, kao i doline Vardara i Pčinje kroz koje se vrsta proširila sa juga Severne Makedonije. U svakom slučaju, proces promena areala vrsta je često komplikovaniji i dešava se usled različitih faktora ili njihovih kombinacija – kaže on.
Iako jedva veći od vrapca i prilično ljupkog izgleda, dugorepi svračak se zapravo hrani mesom. Tačnije, najviše jede krupne insekte, ali mu nisu strani ni manji kičmenjaci. A da nije baš ljupka ptičica, govori i to da svoj plen ponekad komada na trnju i bodljikavim žicama.
Sem svračka našli i druge retke vrste
Grupa ornitologa pronašla je tokom ekspedicije i neke druge retke vrste ptica.
– Pored dugorepog svračka, tokom ekspedicije zabeležene su i druge retke i malobrojne gnezdarice, poput vrapca kamenjarca, grmuše crvenovoljke, modrokosa i gorskog zviška, što ukazuje na visoku ekološku vrednost istraživanog područja – piše u saopštenju CIB-a.
– U Srbiji se već gnezde tri vrste svračaka – rusi, sivi i crvenoglavi, a zimi nam sa severa dolazi i veliki svračak. Sve su ovo vrste relativno sličnog načina života, koje često i žive jedna pored druge. Iako su svračci jedina porodica malih ptica pevačica koja se hrani mesom – osim krupnih insekata i zglavkara, redovno love sitne kičmenjake, pa čak i ptice, koje komadaju na trnju i bodljikavoj žici – svi imaju svoje mesto u eko-sistemu. Zato ne postoji bojazan da će pojava dugorepog svračka predstavljati pretnju za opstanak bilo koje vrste. Međutim, svi svračci, a i ne samo oni, kao ptice koje žive na staništima koje koristi i čovek, u potpunosti zavise od njihovog održivog korišćenja, i ugroženi su korišćenjem pesticida, uništavanjem živica, žbunova i drvoreda u kojima se gnezde i sa kojih love. Iz tog razloga je neophodno da poljoprivredne prakse, i korišćenje prostora uopšte, prilagodimo očuvanju biodiverziteta, koji je prvi pokazatelj stanja životne sredine od koje i sami zavisimo – objasnio je Stanojević.
Lako se prilagođavaju
Ova ptica zimu provodi na području severoistoka Afrike, a gnezdi se na Bliskom istoku, kao i u delovima Severne Makedonije, Albanije, Bugarske i Grčke. Postavlja se pitanje i da li je svračak stigao u Srbiju možda jureći za hranom, ali Stanojević objašnjava da se vrste često prilagođavaju i drugačijim staništima.Pročitajte još:
– Malo je verovatno da je širenje vrsta kojima se dugorepi svračci hrane bilo uzrok njihovog širenja. Neretko se dešava da se vrste prilagođavaju staništima drugačijim od onih koja su originalno naseljavale, ili da im je prosto potrebno vreme da kolonizuju staništa na koja su se prilagodile. Primera radi, gugutka je prvi put zabeležena na Balkanu u prvoj polovini 19. veka, ali joj je trebalo oko sto godina da ga naseli, a onda se odatle brzo proširila po celoj Evropi – objasnio je on.
Kako god da je dugorepi svračak dospeo u Srbiju, činjenica je da je ova ptica cvrkutavog glasa izabrala našu zemlju da je naseli i obogati našu faunu.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari