Da li ste znali da zbog vašeg badema i avokada svake godine umiru desetine milijardi pčela?

Kada posegnete za šakom badema ili kriškom avokada na tostu, retko ko pomisli da je cena tog zalogaja daleko veća nego što piše na etiketi. Cena se meri u životima – u 30 do 40 milijardi pčela koje svake godine ginu kako bi na našim stolovima bilo ovih popularnih namirnica.

U Kaliforniji, najvećem svetskom proizvođaču badema, svakog februara u plantaže se dovede više od 2,5 miliona košnica – gotovo dve trećine svih komercijalnih pčela u Americi. Kamioni natovareni košnicama prelaze hiljade kilometara, pčele se istovaraju usred beskrajnih monokultura i za nekoliko nedelja opraše cvetove badema koji tada svi cvetaju u isto vreme.

Ali ta misija ima strašnu cenu. Izmorene, gladne i izložene pesticidima, pčele masovno umiru. Procenjuje se da čak 30 do 40 odsto njih ne preživi sezonu badema, što znači da svake godine strada između 30 i 40 milijardi pčela. Zbog naše potražnje za „superhranom“, one plaćaju životom. A bez pčela – nema ni badema, ni avokada, ni većine voća i povrća koje poznajemo.

Profimedia

Pčele – nevidljivi stubovi ekosistema

Uloga pčela daleko prevazilazi proizvodnju meda i voska. One su ključni oprašivači, a bez njih bi priroda, kakvu danas poznajemo, prestala da postoji. Pčele omogućavaju rast više od 75 odsto useva koje čine osnovu naše ishrane – od voća i povrća do orašastih plodova i biljaka namenjenih stočnoj hrani. Njihov rad direktno utiče na kvalitet i količinu hrane, ali i na stabilnost poljoprivrede u celini.

Njihov značaj ogleda se i u očuvanju biodiverziteta. Brojne divlje biljke zavise isključivo od pčela, a ako one nestanu, nestaju i biljke, a zatim i životinje koje se njima hrane. Na taj način ugrožava se ceo lanac ishrane – od najmanjih insekata, preko ptica i sisara, pa sve do čoveka. Ekološka ravnoteža počiva upravo na tim malim, ali presudnim stvorenjima.

I ekonomski značaj pčela je ogroman. Procene govore da njihov doprinos globalnoj poljoprivredi vredi između 235 i 577 milijardi dolara godišnje, jer bez oprašivanja mnogi usevi ne bi postojali ili bi postali luksuzna roba dostupna samo malom broju ljudi.

Profimedia

Šta bi se desilo kada bi pčele nestale?

Nestanak pčela značio bi katastrofu za čovečanstvo i prirodu. Više od tri četvrtine useva na kojima počiva naša ishrana nestalo bi ili postalo preskupo, dok bi gubitak biljnih vrsta zavisnih od oprašivača doveo do propasti čitavih ekosistema.

Taj domino-efekat značio bi i da bi životinje koje se hrane tim biljkama ostale bez izvora hrane, što bi pokrenulo masovna izumiranja u životinjskom svetu. Ekonomska cena bila bi nemerljiva – procenjuje se da bi gubitak oprašivača svet koštao više od 500 milijardi dolara godišnje.

Na kraju, opstanak ljudi bio bi ozbiljno doveden u pitanje. Bez pčela nema dovoljno hrane, nema sigurnosti i nema stabilne budućnosti za ljudsku civilizaciju.

Zato sledeći put kada grickate badem ili namažete avokado na tost, setite se da negde u svetu milioni malih radilica nisu preživele da bi taj plod stigao do vas. One nisu samo insekti – one su čuvari života, nevidljive radilice koje svakodnevno daruju hranu, kiseonik i lepotu prirode.

Naša je odgovornost da ih čuvamo. Svako od nas može doprineti – od izbora hrane, preko smanjenja upotrebe pesticida, do sadnje biljaka koje hrane pčele. Jer bez njih, nema života na planeti.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam