"Od početka godine u čak 13.000 saobraćajki poginulo je 155 ljudi, na udaru su biciklisti i pešaci"

– Od početka godine pa do 30. maja 2021. u saobraćajnim nezgodama je poginulo 155 osoba, a povređeno je 6.200 ljudi. Dogodilo se oko 13.000 saobraćajnih nezgoda. U odnosu na prošlu godinu smanjio se broj poginulih u saobraćajnim nezgodama za pet odsto, odnosno osam osoba manje je poginulo u odnosu na isti period 2020. godine – kaže, u intervjuu za “24sedam”, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić.

Koja grupa učesnika u saobraćaju najčešće strada u nezgodama i zašto je to tako?

– Od početka godine beležimo povećanje smrtnog stradanja biciklista, pešaka, vozača i putnika na motociklima. Kategorije učesnika u saobraćaju za koje se beleži povećanje smrtnog stradanja pripadaju grupi takozvanih ranjivih učesnika u saobraćaju. Naime, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ranjivi učesnici u saobraćaju, pešaci, vozači i putnici na dvotočkašima, u slučaju saobraćajnih nezgoda uglavnom pretrpe najteže posledice, te je potrebno da budu pažljivi i poštuju propise kada učestvuju u saobraćaju. Vozači dvotočkaša treba da koriste opremu koja će im pomoći da se maksimalno zaštite prilikom učešća u saobraćaju i u da slučaju saobraćajne nezgode pretrpe minimalne posledice.

Sunčani dani izmamili su na ulice mlade, decu koja voze rolere, skejtborde, bicikle, ali i električne i obične trotinete. Da li postoji procena koliko su oni ugroženiji u saobraćaju u odnosu na “tradicionalne” učesnike poput pešaka, vozača kola i motociklista?

– Kao što smo već naveli, sve su to pripadnici ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju. Kada imamo dete kao učesnika u saobraćaju potrebno je da obratimo posebnu pažnju. Naime, za decu je jako izazovno da vrše procenu rizika u koji se upuštaju kao učesnici u saobraćaju. U najvećoj meri deca su pod nadzorom roditelja ili drugih punoletnih osoba kada se kreću u saobraćaju. Ono što je veoma važno jeste da svaki vozač motornog vozila, kada vidi decu, mora da bude dodatno oprezan jer se deca igraju i često svu pažnju posvete igri, zanemarujući niz okolnosti oko njih. Posebnim aktivnostima, predavanjima i predstavama nastojimo da deci približimo saobraćaj i njihovo mesto u sistemu bezbednosti saobraćaja, jer smo svesni toga da radom sa decom gradimo ljude koji će imati ispravne stavove, pravilno procenjivati rizik i zajedno sa nama stvarati bezbedniji sistem za sve nas.

Bilo je priče da će se vožnja električnih trotineta posebno regulisati zakonom. Da li imate saznanja šta bi to u praksi moglo da znači ili barem o kojim se rešenjima razmišlja?

– Električni trotineti su sredstvo koje je svoju ekspanziju doživelo u prošloj godini, te je potrebno imati u vidu da je rešenje i zakonske okvire potrebno razviti tako da im zaista pronađemo najbezbednije mesto i površinu kojom mogu da se kreću. Električni trotineti su brzi i specifični. Istraživanja pokazuju da pravila i zakonitosti koje smo imali kod drugih sličnih učesnika u saobraćaju kod ove kategorije korisnika ne važe. Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji sa pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova – Upravom saobraćajne policije, radi na razvijanju modela zakonskih okvira koji će obezbediti, pre svega, bezbedno učešće vozačima električnih trotineta u saobraćaju. Dok se ne definišu zakonski okviri želimo da apelujemo i zamolimo sve vozače električnih trotineta da budu pažljivi i poštuju sve učesnike u saobraćaju, da upozore zvučnim signalom kada obilaze pešake i vozače bicikla, te da prilikom upravljanja obavezno imaju svetlo i neki retroreflektujući element na sebi kako bi svi drugi učesnici mogli da ih vide i primete na vreme.

Da li se u protekloj godini, tokom epidemije kovida, smanjio broj saobraćajnih nesreća?

– Podaci pokazuju da je došlo do smanjenja ukupnog broja saobraćajnih nezgoda, broja poginulih i povređenih lica u periodu od januara do jula 2020. godine, u odnosu na isti period 2019. godine. U periodu od januara od jula 2020. godine dogodila se 16.501 saobraćajna nezgoda, dok ih je za isti period 2019. godine bilo 19.987, što znači manje za oko 3.500. Kada su u pitanju poginula lica, podaci pokazuju da je u tom periodu u Srbiji poginula 271 osoba, dok su u 2019. godini poginula 284 lica, odnosno 13 manje. Zabeležen je značajan pad broja povređenih osoba u saobraćaju. Naime, podaci pokazuju da je u periodu od januara do jula 2020. godine na teritoriji Republike Srbije povređeno 7.827 osoba, što je za oko 3.000 lica manje nego za isti period 2019. godine.

Agencija je nedavno predložila da se zakonski reguliše trajno oduzimanje vozačke dozvole za najbahatije vozače. Ovu meru su stručnjaci i ranije predlagali, ali ona nije bila prihvaćena. Zbog čega mislite da je sada pravo vreme za nju i na koji način bi se primenjivala?

– Agencija za bezbednost saobraćaja razume da je za prihvatanje određene mere potrebno vreme i razumevanje celokupnog društva. Istraživanja pokazuju da je ceo sistem bezbednosti saobraćaja spreman da prihvati i sprovede meru trajnog oduzimanja vozačke dozvole licima koja se usuđuju da se u saobraćaju ponašaju i vladaju na nedopustiv način. Potrebno je naći način za primenu mere tako da sankcija bude takva da privoli vozače da svoje ponašanje pravovremeno koriguju, kako ne bi izazivali saobraćajne nezgode i učestvovali u njima. S druge strane, potrebno je naći adekvatnu meru da se vozačima koji se usuđuju da, namerno ili iz želje za dokazivanjem, dovode svoj život i živote naše dece, baka, deka i roditelja u opasnost ponašajući se neodgovorno, onemogući učešće u saobraćaju kroz trajno oduzimanje vozačkih dozvola.

Pročitajte još:

Saobraćajka na Novom Beogradu: Sudarili se autobus 704 i automobil, povređeni prevezeni u Urgentni centar

Saobraćajka na Čukaričkoj padini: Među povređenima i troje dece!

Uprkos tome što je nevezivanje pojasa i korišćenje mobilnog telefona veoma opasno i zakonski zabranjeno, svedoci smo toga da se ova dva pravila najčešće krše. Da li je rešenje u oštrijim kaznama?

– Smatramo da je potrebno zajednički delovati na svest i znanje ljudi o značaju korišćenja sistema zaštite. Naime, ukoliko ljudi razumeju zašto je važno korišćenje sigurnosnih pojaseva krenuće da koriste pojas bez obzira na sankciju koja je propisana zakonom. Verujemo da najveći broj ljudi vezuje pojas jer žele da urade sve što je u njihovoj moći da zaštite sebe i svoje saputnike. Odnosno, da ukoliko dođe do saobraćajne nezgode posledice po učesnike budu minimalne i da se te nezgode prisećaju kao neprijatnog, a ne tragičnog događaja, u kojem je neko izgubio život samo zbog toga što je odlučio da tada preskoči da veže pojas.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi