Tek kad je umro, prestao je strah: Žena iz Leskovca 30 godina trpela torturu - "Rekao je da će ubiti i mene i sina"

Šezdesetogodišnja žena iz Leskovca, tek nekoliko meseci nakon smrti svog zlostavljača, odlučila je da progovori o paklu koji je trajao skoro tri decenije.

Upoznali su se još kao veoma mladi. On je već tada bio poznat kao problematičan, u lošem društvu, sa lošim navikama. Majka i rodbina su je upozoravali da ga ostavi, ali je ignorisala njihove reči. U početku nije bio nasilan, ili ona to tada nije prepoznala.

Posle kraćeg perioda raskinuli su, ali se život poigrao – deset godina kasnije ponovo su obnovili vezu.

Profimedia

- On je već bio razveden i imao dvoje dece. Pristala sam da počnemo zajednički život u njegovoj kući i isprva je bilo dobro. Onda je počeo da dolazi kući pijan, da agresijom odgovara na moja pitanja. Počelo je i povremeno nasilje. Jednom mi je velikim prstenom pocepao usnu. Zašto ga tada nisam ostavila, ne znam. Majčine savete sam shvatala kao pridikovanje. Ni lep, ni obrazovan, sitni kriminalac, pijanica, tako je govorila i, za gotovo dve godine, nikada nije prešla prag moje nove kuće. Ali, nisam slušala. Zatudnela sam i do kraja trudnoće ostala sa njim, a opet, zbog sve češćih ispada, odlučila da se iz bolnice, sa bebom vratim majci.

Odluka da ostane kod majke izazvala je talas svakodnevnog maltretiranja. Dolazio je ispred kuće, pijan i kasnije drogiran, lupao i zvonio dok mu ne otvori, pretio i tražio da vidi dete.

- Dođe ispred kuće i zvoni i lupa sve dok mu ne otvorim. Traži da vidi dete, da ga odnese, da mu se vratim. Uvek pijan, a kasnije, kako sam čula, i drogiran, jer je počeo da diluje. Viče, preti. Ja ga prijavim policiji, on se posle pola sata vrati, slobodan i još više besan.

Profimedia

Ni posao joj nije pružio sigurnost. Često ju je čekao ispred fabrike, a jednom ju je na izlazu iz firme toliko pretukao da joj je slomio jagodičnu kost. Kolege su ga jedva odvojile od nje, a direktor ju je službenim kolima odvezao do lekara.

Promenila je posao, ali ju je pronašao i tamo. U radnim prostorijama, pred svedocima, slomio joj je prst na ruci. Polomio joj je i ulazna vrata dok je dete unutra vrištalo.

- Opet prijavljen i odveden. Ne mogu više ni da se setim svega što sam doživela, jer je to trajalo godinama. “Na sreću“ ostala sam bez posla, pa sam morala manje da se krećem, ali je on nastavio da dolazi. Tek kada je moj sin napunio 18 godina, dolasci su se proredili.

Profimedia

Retki trenuci mira

Malo se primirio kada je jedan policajac, sada u penziji, lično reagovao i dao joj svoj broj za hitne slučajeve. Ipak, pretnje su se nastavile, a jednog dana ih je čuo i njihov sin, koji mu se suprotstavio.

- Tada mi je rekao da će ubiti i mene i njega. Često je to ponavljao – kaže ona.

Tek kada je sin postao punoletan, dolasci su se proredili.

Kraj nasilja – i dalje strah

Poslednji put pojavio se pre dve godine, već bolestan i uz pomoć štaka. Policija mu je izrekla zabranu prilaska, a bolest ga je ubrzo potpuno savladala. Ostao je bez prihoda od kocke i dilovanja, pa je čak tužio sina za izdržavanje. Umro je nedavno, ali ni njegova smrt joj nije odmah donela mir.

- Trebalo je da prođe mesec dana da shvatim kako više ne može da me povredi  kaže žena.

Godine straha, bola i poniženja ostavile su duboke ožiljke, i fizičke i psihičke. Iako je danas slobodna, borba sa traumama i sećanjima traje.

 

 

Bonus video:

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam

Izvor: 24sedam