Istražujemo: Da li u Srbiji manjina teroriše većinu i zašto ih trpimo?

Svaki čovek trebalo bi da ima osnovna ljudska prava. Međutim, kada pojedinci ogreznu u svojim ekstremnim stavovima i nadglasaju većinu, mogu znatno da ugroze život, prava i zdravlje drugih.

Primera je mnogo, česti su i svakodnevni, a jedan od njih je i „večiti derbi“ između pušača i nepušača.

Pušači i nepušači

Naime, poslednje dve decenije u svetu se vodi velika kampanja protiv duvanskog dima, a sve zemlje koje su u Evropskoj uniji, proterale su cigarete sa svih javnih mesta. U većem delu sveta pušači se odvajaju u fizički odvojene posebne prostorije.

Međutim, u Srbiji ovaj problem još uvek nije rešen, ali je pušenje zabranjeno u javnim ustanovama, preduzećima, tržnim centrima, dok je u većini restorana i kafića i dalje dozvoljeno, s tim što su na ovim mestima dužni da odvoje pušački od nepušačkog dela. Praksa je pokazala da i dalje, u istim prostorijama, samo za različitim stolovima, sede pušači i protivnici duvanskog dima.

Nepušači, s druge strane, smatraju da su i dalje su izloženi “teroru” pušača.

– Mi protiv svoje volje trpimo smrad duvana. Lično nemam nista protiv pušača, imaju parvo izbora da li će se “trovati”, ali ne mogu to da rade svima oko sebe – rekla je za naš portal Milena L. (36), koja dodaje da niko ne brani da pale cigarete, ali im poručuje da ne ugrožavaju druge na javnom mestu.

Ipak, proterani nepušači iz kafića nisu jedini primer da su nametanja stavova većini.

Takvu situaciju dobro oslikava i stanje na fudbalskim tribinama, gde se sve ređe sreću pravi zaljubljenici u sport, a dominiraju huliganske grupe.

Huligani sa tribina

Možda i sva problematika videla se kada je nedavno jedan korisnik foruma Redit, Srbima postavio pitanje vezano za fudbalsku navijačku kulturu u našoj zemlji.

Odgovorili koje je dobio zaista su poražavajući.

– Ako želite da navijate za tim, učinite to sa prijateljima u kafiću ili kod kuće. Nažalost, postoje ljudi koji mogu da izazovu scenu ili nešto još gore ako vide da navijate za suparnički tim. Lično ne bih previše ulazio u celu kulturu navijačkog fudbala, ali ako vi to želite, uradite to sa prijateljima koji će vam čuvati leđa – glasio je odgovor jednog od korisika.

Dalje, na istom forumu bilo je i priznanja da su mnogi odustali da odlaze na fudbalske utakmice, jer se plaše za svoju bezbednost.

– Normalni ljudi ne mogu da idu na utakmice jer je plaše za svoju bezbednost i bezbednost dece koju bi poveli na fudbalsku utakmicu – požalio se jedan srpski korisnik mreže.

Neodgovorni vlasnici ljubimaca

Šetališta i ulice u našoj zemlji, posebno u prestonici, pune su psećeg izmeta, što ugrožava ostale šetače. Iako je zakonom propisano, mnogi vlasnici pasa ne čiste za svojim ljubimcima. Kazne za nesavesne vlasnike, ukoliko ih uoči policija, u Beogradu iznosi 10.000 dinara, dok Novosađani za isti prekšaj plaćaju 25.000 dinara.

Iako su gradske vlasti imale nameru da uvedu obavezno čipovanje i uzimanje DNK ljubimaca kako bi se smanjio problem fekalnog otpada po ulicama, nažalost projekat još nije zaživeo, a pojedini vlasnici i dalje ne vide problem u neodgovornom ponašanju.

Korona, maske i pravo na izbor

A, najsvežiji primer nastao je za vreme pandemije koronavirusa, kada je formirana grupa ljudi koja se ne slaže sa stavovima da treba nositi maske.
Iako imaju prava na svoje mišljenje, ti pojedinci, pod parolom da ova obaveza krši pravo i slobodu, svesno ugrožavaju zdravlje svih ostalih građana.
Situacija je zapravo potpuno suprotna, tvrde stručnjaci.

– Upravo ljudi koji se protive nošenju maski krše zakone, jer izbegavaju ove zahteve i nastavljaju da ugrožavaju druge – kaže za 24sedam dr Miodrag Miljković, specijalista za neuropsihijatriju.

Kako navodi, u pitanju je zloupotreba zakona da bi se utvrdila „prava“, koja zapravo ne postoje.

– Obavezno nošenje maski ne propisuje se da bi se ograničila sloboda, već da bi se sačuvalo zdravlje. Na taj način štitimo sebe, ali i sve ljude iz naše okoline. Zapravo se u tome može uočiti crta sebičnosti, pa i preterana želja za kontrolom i upravljanjem – istakao je on.

– Slična je situacija i kada je u pitanju vakcinacija, pojedina ubeđenja su se proširila, ljude zatrpavaju raznim teorijama zavere, što zaista i deluje zbunjujuće na njih. Za to vreme, gubimo živote, a rešenje je sve vreme ispred nas – poručio je dr Miljković.

Demokratija i ekstremizam

Sa njim se složio i sociolog i profesor dr Ratko Božović, koji je za 24sedam objasnio da svaki čovek ima pravo na sopstveno mišljenje, sve dok time ne ugrožava drugog.

– Kada je reč o političkoj sferi, demokratija daje šansu i manjini i zalaže se za ravnopravnost. Manjina svakako treba da ima glas, sloboda mora da postoji, ali nevolja je što kod nas pojedinci mogu da ugroze većinu, neki čak to vrlo svesno i koriste – navodi on i dodaje:

– Sa druge strane, većina je često pasivna i dozvoljava ekstremizam. Sve što se dešava je dokaz o jednoj opštoj konfuziji da, usled bezakonja, manjina lako pronalazi kanale da deluje – ističe profesor Božović.

Rešenje je jedno

Ako pogledamo širu sliku, a ne smo politički aspekt, kaže on, upravo ovakve situacije pokazuju nam kakvo je zapravo samo društvo.

Pročitajte još

One se tuku po tribinama, lome, divljaju… Nakon huligana, dobija li Srbija i huliganke? (VIDEO +18)

Telefoniraju dok voze: Ko bi rekao da su oni najnesavesniji vozači u Srbiji?!

– I kakvi su stavovi na kojem je ono zasnovano. Svaki glas je važan, ali on ne može bitno i jedino ispravan. Rešenje je jedino u kažnjavanju, barem kada su u pitanju situacije koje ugrožavaju zdravlje. Niko ne sme da agresijom ostvaruje svoje želje, nameće stavove i kreira anemično društvo – navodi on i zaključuje:

– Jedan “igrač” ne sme da poremeti celu “igru” – poručio je prof. Božović.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi