Deponije kao tempirane bombe! Vatra preti na 3.500 đubrišta, a dim je opasan kao bojni otrov!

U Srbiji postoje 164 registovane opštinske deponije i oko 3.500 “divljih”, a svaka od njih može da se sama zapali i izazove ozbiljne zdravstvene probleme, upozoravaju stručnjaci.

Nakon što je danas dim iz zapaljene deponije u Vinči prekrio veliki deo Beograda, a pojedini građani osetili štipanje u grlu i nosu, postavilo se pitanje koliko je realno da se ovakav scenario ponovi u nekom drugom gradu u Srbiji.

Kako naši sagovornici objašnjavaju, ovo što se desilo u srpskoj prestonici preti na gotovo svih 164 registrovanih deponija u Srbiji ali i na nekoliko hiljada onih koje to nisu!

Ne zna se tačan broj deponija

Međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine Dušan Vasiljević kaže za 24sedam da se ne zna tačan broj deponija u Srbiji, ali da je od 164 zvanično registrovanih tek desetak sanirano i sa malim šansama da se samozapale.

– Svaka deponija starija od 10 godina ima opasnost od samozapaljenja. A postoji prijavljeno oko 2.200 divljih deponija, iako se procenjuje da se na oko 3.500 neuređenih mesta nekontrolisano odlaže otpad. To je vrlo opasno jer ugrožava životnu sredinu u neposrednom okruženju, a postoji i opasnost da se same zapale – kaže on.

Vasiljević objašnjava da najveća opasnost od toga da se same zapale postoji kod onih deponija koje su veoma stare i na kojima se otpad slagao bez ikakve selekcije. A to su skoro sve u Srbiji!

– Kada se otpad slaže, tokom vremena u donjim slojevima dolazi do razlaganja biološkog materija i onda se stvara i generiše metan. Ovaj gas je zapaljiv, a kada su visoke spoljne temperature dešava se da se zapali. To se može desiti i zbog ljudske nemarnosti. Međutim, kada deponija gori ona ne može da se gasi vodom, već mora da se zatrpava zemljom i peskom. A ako se to ne uradi, može da tinja godinama – objašnjava Vasiljević.

Plastika i guma najopasnije

Najveći problem je što se prilikom paljenja deponija vrlo često zapali plastika i guma.

– To je opasno jer se stvaraju dioksini, koji su kancerogeni i mogu da prouzrokuju velike probleme za zdravlje ljudi – kaže on.

Dodaje da se u Srbiji godišnje baci oko dva miliona tona komunalnog otpada, a najviše u Beogradu koji je najugroženiji.

– Ako se u drugim gradovima u Srbiji odlaže oko 300 grama komunalnog otpada dnevno po stanovniku, u Beogradu je barem kilogram zbog puno ambalaže i svega ostalog. Veličina same deponije nije neophodno preduslov da se ona zapali, već starost i vrsta đubreta koja se tamo odlaže. Beograd kao veliki grad je sigurno najugroženiji jer on ima ne samo vinčansku deponiju, već i problem kod Ade Huje, gde je nekada bila deponija – objašnjava on.

Profesor procesne tehnike i zaštite sredine na Mašinskom fakultetu Aleksandar Jovović kaže za 24sedam da je jedan od problema sa gradskim deponijama što nemaju kontrolu nasipanja zemlje i potvrđuje da je te požare teško gasiti.

U Loznici deponija tinjala godinama

Dušan Vasiljević se priseća slučaja deponije u Loznici koja je godinama tinjala.

– Postojala je fabrika nameštaja i velika deponija strugotine od drveta koja je zbog nje nastala. I to je decenijama gorelo jer je stalno tinjalo i smrdelo – objasnio je on.

– Što se tiče gašenja, one se teško gase jer kamionima ne možete da priđete zbog rastresitosti đubreta. Zapravo, rizikujete da vam kamion upadne u zemlju i može čak neko i da pogine. Jedini način je da gasite kanaderima, ali njih više nemamo – kaže on.

Dim opasan poput bojnog otrova

S druge strane, mnogo veći problem su vrste đubreta koje gore, a pulmolog dr Tatjana Radosavljević kaže za 24sedam da materije koje se nađu u vazduhu kada gori plastika postoje i u bojnim otrovima!

Pročitajte još:

Požar u blizini Instituta “Vinča”: Vatra gori u dužini oko jednog kilometra

– Prva stvar je što ne znamo šta tačno gori u Vinči. Svaki dim je opasan, pogotovo za pacijente koji imaju hronična plućna oboljenja. Pretpostavljam da tamo gori i plastika, a tada se oslobađaju štetne materije koju su kao bojni otrovi! Zapravo, to su supstance slične bojnim otrovima koji su se koristili u I svetskom ratu. Dakle, nisu bojni otrovi već njihovi sastavni delovi. A mnogi od njih mogu biti kancerogeni i imati ozbiljne posledice po zdravlje – objašnjava ona.

S druge strane, gotovo da je nemoguće zaštiti se od ovakve vrste dima.

– Ljudi bi trebalo da izbegavaju da izlaze, jer to vam je isto kao kada palite gume ili plastiku. Maske mogu da pomognu, ali ne ove hirurške. A za ove materije koje nastaju zbog paljenja plastike i gume tehnički ne znam ni nanomaske da li štite – izjavila je ona.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi