"Halo, da li je to psihološka pomoć, hteo bih sa nekim da razgovaram?": Uticaj pandemije na mentalno zdravlje Srba

– Ovi pozivi se ne snimaju… – čuje se telefonska sekretarica.

– Izvolite, ovde Aleksandra, kako mogu da vam pomognem? – javlja se blagi glas.

– Je l’ to psihološka pomoć? Psihoterapeuti… – sa druge strane se čuje bojažljivi glas.

– Jeste, sa čim imate problem? O čemu ste hteli da razgovarate? – pita psihoterapeut.

– Evo, ja se brinem… hteo bih sa nekim da razgovaram… – nastavlja anonimni sagovornik.

– Kako se osećate? – pita psihoterapeut, i tako počinje razgovor volontera angažovanih na projektu “Podrška psihoterapeuta tokom pandemije koronavirusa” sa građanima koji su zvali u trenucima teskobe, straha i usamljenosti.

Pozivi su bili intenzivni kada god bi mere u borbi protiv koronavirusa bila pooštrene. Kada mere popuste, i pozivi utihnu.

– Najviše poziva je bilo iz straha od zaraze. Plaše se da će se zaraziti oni sami ili neki član njihove porodice. Plašili su se i medicinski radnici koji su radili s pacijentima obolelim od korone, da će zarazu odneti kući i preneti je najbližima. Zvali su i oni koji su preležali koronu, ili kojima je neko blizak bio bolestan. Plašili su se hoće li se taj neko njihov izvući. Oni kojima je neko blizak preminuo od korone, naročito ako je taj neko bio mlad i zdrav, bili su u šoku, govori, za 24sedam, dr Aleksandra Bubera, lekar specijalista psihijatrije i psihoterapeut.

Za pomoć terapeutima tokom pandemije javljali su se i ljudi s hroničnim bolestima, ako im se pogorša stanje. Naročito su se javljali u vreme policijskog časa, jer ih je savladao strah da neće moći da dođu do lekara.

– Bilo je i poziva zbog porodičnog nasilja, posebno tokom policijskog časa. Ljudi nisu išli na posao, nisu vreme provodili uobičajeno, nisu se družili, te nisu imali ventile kroz koje bi mogli da izbace nagomilan stres i dolazilo je do sukoba unutar porodica. Pojedini pozivi su bili i zbog straha i zabrinutosti oko toga kako ćemo dalje u ekonomskom smislu, kada sve prođe. Dakle, jedna neizvesnost na višem nivou – objašnjava dr Bubera.

Sagovornica 24sedam dodaje da su uz strahove izazvane koronom, ljude mučili i njihovi redovni problemi.

– Kada mere budu pooštrene, broj poziva se poveća. Kada popuste, taj broj se smanji, neizvesnost na više nivou… U prvom krugu koronavirusa uplašili su se oni najranjiviji, u drugom krugu su se plašili svi – napominje dr Bubera.

U trenutku kada je pandemija koronavirusa pokorila sve države širom sveta, među njima i Srbiju, organizovane su posebne telefonske linije na kojima su stručnjaci pružali podršku ljudima koji su osećali neke od problema izazvanih borbom protiv kovida.

– Strahovi od zaraze i bolesti, kao i od invaliditeta i umiranja, pojavili su se između ostalog i kako bi podstakli ljude na oprez i ponašanje koje ih štiti od bolesti koja se širi. Manji deo stanovništva je reagovao buntom i negiranjem ili minimiziranjem bolesti i ponašao se suprotno preporukama. Strahovi neposredno vezani za bolest će nestati tek onda kada se vakcina bude pokazala efikasnom i bezbednom u nekom dužem vremenskom periodu, recimo oko dve godine. Strahovi od ekonomskih posledica će nestati tek nekoliko godina nakon što se ekonomska situacija temeljno stabilizuje – dodaje dr Bubera.

Kada ćemo se vratiti na staro?

– Pandemija jeste promenila ponašanje, i to tek nakon upornog insistiranja na tome da je to jedini način da usporimo prenošenje virusa i da koliko-toliko sačuvamo zdravstvene resurse, a samim tim i sve ostale resurse neophodne za funkcionisanje svakodnevnih životnih aktivnosti. Ipak, ljudska priroda je malo teže promenljiva i potrebne su generacije i generacije da se ponešto u njoj izmeni. Čim budemo sigurni da je epidemija stavljena pod kontrolu, sve će se vratiti na staro, iako bismo možda mogli da naučimo da budemo obazriviji i odgovorniji i prema sebi i prema drugima, pogotovo kada znamo da smo bolesni. To smo, uostalom, i imali prilike da vidimo čim su mere popuštene, nakon prvih, veoma strogih – podseća dr Bubera.

Ostaje pitanje da li će preporučena ponašanja, kao što je socijalna distanca, ostati kao model ponašanja novim generacijama.

– Na promenu socijalnog ponašanja mladih mnogo više utiče vezanost za moderne tehnologije nego pandemija kovida 19. Pandemija je privremeno stanje, a tehnološki razvoj konstantan. Situacija s pandemijom je intenzivirala sve do tada postojeće odnose, odnosno, ukoliko su oni i pre bili funkcionalni, zajednički boravak je prijao porodicama, a ako su odnosi i pre toga bili disfunkcionalni, pod “moranjem” da se provodi sve ili gotovo sve vreme zajedno, pritisak se pojačao do mere da je porastao broj porodica u kojima je, na primer, nasilje, ali ne samo ono, dovelo do tačke pucanja – navodi sagovornica 24sedam.

Dodaje da su se tokom borbe sa kovidom, sve ostale odranije postojeće tegobe kod osoba sa mentalnim poremećajima pogoršale, u početku zbog panike i nepostojanja informacija, vrlo brzo potom jer su neki pacijenti silom prilika ostali bez mogućnosti kontakta sa svojim lekarima i terapeutima, a zatim zato što je u daljem toku porasla tenzija u opštoj populaciji, što zbog objektivno povećanog broja obolelih bliskih i poznatih osoba, što zbog ekonomskih problema u smislu smanjenog obima posla, prihoda, pa sve do ostajanja bez posla i egzistencijalne ugroženosti, što smanjuje mogućnost manevarskog prostora i dodatno povećava neizvesnost – objašnjava dr Bubera.

Sagovornica napominje da je termin socijalne distance nesrećno i bukvalno preveden i da bi on trebalo da znači da ljudi treba što manje da se okupljaju van svoje uobičajene grupe, bilo da je to porodica, radno okruženje ili blisko društvo.

– Distanca unutar porodica koje zajedno žive nikada nije ni preporučivana, sem ukoliko je neki član porodice oboleo. Što se tiče unuka i baka i deka, ukoliko ne žive zajedno sve mere prevencije moraju da se poštuju, kao i ukoliko žive zajedno. Međutim, preporuke su jedno, a život je drugo. I u vreme kuge u Irigu primećena je “neobična nežnost među supružnicima”, pa ne vidim što bi bilo drugačije i u doba korone – zaključuje dr Bubera.

Psihoterapijsku pomoć možete dobiti putem sajta podrskapsihoterapeuta.com ili telefonom na broj 19833, opcija 2. Svakog dana od 15 do 21 sat možete da stupite u kontakt sa dežurnim psihoterapeutima – volonterima. Poziv je besplatan.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi