Što je magla čudnije boje, to je zagađenje veće: Klimatolog otkrio koji faktori utiču na kvalitet vazduha
02.11.2022 | 08:59
Zagađenje je, naglašava Đurđević, vidljivije zbog magle
Copyright 24sedam/Katarina Mihajlović
Proteklih dana, jedno od najčešćih pitanja bilo je da li je veliki deo Srbije prekriven maglom ili smogom? Beograd je danima u crvenoj zoni, odnosno među najzagađenijim gradovima sveta. Klimatolog, profesor Vladimir Đurđević kaže da je smog sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, je snežno bela. Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.
Klimatolog Vladimir Đurđević izjavio je da magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar.
- U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji poraste i koncentracija zagađenja. I kada se pomešaju magla i zagađenje napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, je snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, živimo u smogu kad smo u gradu, a ne u magli, naglašava Đurđević.
Magla, prema njegovim rečima, ne može da bude posledica zagađenja, ali je, dodaje, trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle.
- Isti uslovi koji dovode do skakanja zagađenja, dovedu i do pojave magle. Kad se te dve stvari pomešaju dobijemo smog, objašnjava Đurđević.
Đurđević navodi da je glavni faktor za zadržavanje magle slab vetar.
- Pojačavanje temperaturne inverzije budu potpomognute time da je vetar slab. Kada imamo pristojnu temperaturnu inverziju postoje pogodni uslovi da se taj niži sloj atmosfere stanji i da dođe do porasta koncentracija zagađujućih materija i pojave magle, napominje Đrurđević.
U magli, ističe, ne može da pada kiša, ili su to neke kiše slabog intenziteta.
- Kada imamo pravu kišu, ona ispira zagađenja iz vazduha, a najbolji čistač u Beogradu je košava. Taj jak vetar omogućava da se prizemni vazduh meša sa vazduhom na visini koji je čist i tako se smanjuje koncentracija zagađenja u prizemlju, kaže klimatolog.
Zagađenje je, naglašava, vidljivije zbog magle.
- Prepoznavanje zagađenja u magli je njena boja. Što je čudnije boje, žućkastija, zelenkastija, sivkastija ima više zagađenja u magli, ukazuje Đurđević.
Dodaje da ne bi trebalo da očekujemo neke značajnije promene sa temperaturnim inverzijama. To je fenomen koji će ostati manje-više u nekim okvirima koji danas imamo.
Kada se može očekivati sneg
Đurđević kaže i da će u narednih nekoliko dana će malo pasti temperature.
- Imaćemo nešto hladnije vreme, ali to će biti u granicama normale za ovo doba godine. Prema trenutnim prognozama, prve dve nedelje novembra biće temperature u proseku za ovo doba godine, možda tek u drugoj polovini novembra možemo očekivati neko značajnije zahlađenje koje će malo zaličiti na zimu, kaže Đurđević.
Ističe da u naredne dve nedelje ne bi trebalo da imamo značajnih padavina, posebno ne snega.
- Snega će možda biti tek krajem novembra, ali prema prognozama se ne vidi da je to izvesno, zaključio je Đurđević.
Bonus video