Produženi kovid ne uništava samo zdravlje, već i karijeru: Oboleli danima žive u mentalnoj "magli" i hronično su umorni
02.09.2022 | 09:10
"Imali su nizak nivo kortizola, hormona stresa, koji pomaže telu da kontroliše upalu, glukozu, reguliše spavanje i još mnogo toga"
Copyright RINA
Pacijenti s produženim kovidom imaju nizak nivo kortizola, hormona stresa, pokazale su studije. Oni su umorni, konfuzni, zaboravni, a to im stvara probleme u svakodnevnom životu, a posebno na poslu. Sve to karakteriše i sindrom hroničnog zamora (SHZ), za koji nema leka jer terapija hidrokortizonom "ne radi".
Časopis Sajens objavio je da su kod ljudi s produženim kovidom pronađene brojne abnormalnosti u krvi, kao i da se većina njih bori s intenzivnim umorom, tzv. moždanom maglom, nedostatkom fokusa...
- Imali su nizak nivo kortizola, hormona stresa, koji pomaže telu da kontroliše upalu, glukozu, reguliše spavanje i još mnogo toga. Karakteristike njihovih T ćelija ukazuju na to da im se imuni sistem bori protiv neidentifikovanih osvajača, možda rezervoara SARS-CoV-2 ili reaktiviranog patogena kao što je Epštajn-Barov virus (iz porodice herpesa, reaktivira se često kod produženog kovida). Produženi kovid deli određene karakteristike s mijalgičnim encefalomijelitisom (SHZ) - navodi Sajens, koji se poziva i na studije objavljene u MedRxiv. org (ispitanici u proseku godinu dana posle kovida), kao i u Selu (Cell - tri meseca posle kovida u proseku).
Na iznenađenje Akiko Ivasaki, imunologa s Jejla, i neurofiziologa Dejvida Putrina s medicinske škole Ajčen na Maunt Sinaju (Icahn School of Medicine at Mount Sinai) iz Njujorka, koji su studiju objavili u MedRxiv. org, bilo je izazovno pronaći ljude koji su se potpuno oporavili od kovida, a koji su im bili potrebni kao kontrolna grupa. Mnogi su sebe opisivali kao zdrave, ali potom bi priznali da posle kovida, recimo, ne mogu da odrade ranije uobičajen trening u teretani.
- Nizak nivo kortizola kod pacijenata s produženim kovidom, oko 50 odsto od normalnih vrednosti, nije potpuno iznenađenje: simptomi kao što su umor i slabost mišića povezani su s manjom količinom hormona. Ali uzrok ostaje misterija. ACTH hormon, koji proizvodi hipofiza i koji kontroliše proizvodnju kortizola, bio je na normalnim nivoima u grupi ispitanika s produženim kovidom. Neki od njih su van studije nakratko uzimali steroide, koji mogu da leče nizak kortizol, ali im to nije pomoglo - piše Sajens i dodaje da su Putrino i Ivasaki naveli:
- Pacijenti s produženim kovidom pokazali su značajno povećanje intenziteta prijavljenih simptoma i dramatično pogoršanje kvaliteta života.
Hipokortizolizam (smanjen nivo kortizola), navode dalje, prijavljen je i za SHZ, a navodi se i to da tretman hidrokortizonom izaziva skromno poboljšanje simptoma.
Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS za Kurir kaže da je kortizol hormon koji se luči iz nadbubrežne žlezde.
- Kortizol je odgovoran za mnoge stvari, kada ga nema dovoljno, nastaju razni metabolički problemi, a potencijalno čovek može i da umre ako nema kortizola, pogotovu ako ga nema u stresu. Produženi kovid i sindrom hroničnog zamora vrlo su slične stvari, a veliki problem je lečenje. Kod sindroma hroničnog zamora pokušali su supstituciju hidrokortizonom i to nije dalo nikakav efekat. Kod hroničnog zamora nema leka, ali može da bude baš teško, ozbiljnim ljudima su propadale karijere. S druge strane, najčešće spontano prođe, ali ume da traje godinama. Nimalo nije naivno - kaže prof. Žarković i dodaje da se još ne zna da li je nizak kortizol uzrok ili samo posledica, ali da i kad ne bi bilo ni od kakvog fiziološkog značaja, moglo bi da bude dobar marker - ako imate nizak kortizol, imate ili ćete razviti sindrom...
BONUS VIDEO