Žika iz Valjeva proizvodi "hranu budućnosti" koju jedu NASA i najveće vojske sveta: Najmodernije mašine prave šnicle u obliku keksa! (VIDEO)

Živorad Cvetković iz Valjeva inženjer je elektrotehnike i začetnik posebnog načina obrade hrane u Srbiji - liofilizacije. Novinari portala 24sedam otišli su u posetu njegovom pogonu u kom nastaje hrana kakvu su prvo jeli kosmonauti iz NASA, a zatim vojska i, na kraju, civilno stanovništvo u SAD.

Fabrika se nalazi u industrijskoj zoni Valjeva, a tamo smo se susreli sa liofilizovanom malinom, bananom, šljivom, kozjom surutkom... Liofilizovana hrana je, zapravo, hrana koja je termički obrađena na -50 stepeni i iz nje je izvađeno 97 odsto vode. Ona je nakon ovog postupka hrskava i može da se konzumira u suvom stanju. Ukoliko je potopite u vodu vrati se u prvobitno stanje, kao kada je sveža. Naš domaćin kaže da je i svinjsku šniclu moguće liofilizovati, tako da ona izgleda kao tabla jednog keksa.

Inače, hrana nakon ovog postupka zadržava isti ukus, boju, zapreminu i hranljive sastojke. Novinarka 24sedam imala je priliku da proba čokoladiranu liofilizovanu šljivu, a njen ukus je gotovo identičan ukusu sveže šljive.

Grožđe i surutka pokazatelji benefita liofilizacije

Cvetković objašnjava da je najreprezentativniji primer liofilizacije postupak nakon fermentacije grožđa, kada se ono ocedi, pa ostanu semenke i opna od puceta, što se zove komina.

Kada se komina zaledi i ubaci u liofilizator dobije se suva masa u prahu koja se u farmaceutskoj industriji koristi kao osnova za 80 odsto lekova (podatak iz farmaceutskog zavoda Kube čiji su svi lekovi biljnog porekla). Cena tog praha je nekoliko puta viša od cene vina.

- Ja sam sa svojim tehnolozima prvi u svetu uspeo da iz komine izvučem 10 odsto alkohola (rakije), što se na mikrobiološkom institutu pokazalo kao neuporedivo kvalitetnije alkoholno piće od tradicionalno destilisanog alkohola - objašnjava Cvetković.

Zahvaljujući Živoradu iz Srbije, uz pomoć liofilizacije širom sveta se prodaje srpska kozja surutka. Uspešni Valjevac nam je objasnio da su prednosti ovakve tehnologije mnogobrojne, posebno u uslovima svetskih sukoba i otežanog međunarodnog transporta. Neke od prednosti su i to što se za čuvanje hrane ne koristi struja, nema roka trajanja, može da se koristi u svakom trenutku, nema rizika od roka transporta, izbegnuta je kontaminacija proizvoda od bakterija i plesni, ne postoji otpad, jer se svaki deo namirnice koristi.

U Srbiji je ovo prvi centar za liofilizaciju, ali iako zvuči suludo, Živoradu je zbog toga krivo.

- Moja želja je da otvorim prvi institut za liofilizaciju u Evropi. Takva institucija zapravo bi propisivala pravila i tehnološke postupke. Tako ne bismo izvozili tehnologiju, nego bismo naplaćivali srpsku pamet - navodi naš sagovornik.

"Radi, radi, radi"

Žika, kako ga od milošte zovu, otac je dve ćerke koje rade i sarađuju sa njim u ovoj oblasti tehnologije i nauke. Kao domaćin, posvećen i čovek tradicionalnog duha, smatra da Srbi treba da se vrate svom korenu i selima.

- Mladima bih poručio da rade ono što vole, ali pre svega da rade, rade i rade. Mnogo da rade i da uče, jer je mene kroz ceo moj karijerni put vodila želja za odgovorima. A danas shvatam da je ipak vremena tako malo, a odgovora tako puno - kaže on.

- Voleo bih da naši mlađi naraštaji shvate u kakvoj su zemlji rođeni, zemlji bogatoj suncem, vazduhom i vodom. Svi naši najveći umovi otišli su u svet sa sela, iz mnogočlanih porodica, od nepismenih majki i očeva, ali nikada nisu zaboravili svoje korene - kazao je Živorad.

Naš razgovor sa Živoradom pogledajte u nastavku:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam