Danas je letnji praznik svetog prepodobnog Nauma Ohridskog; Njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima!
03.07.2023 | 06:55
Bio je mudar učitelj, jedinstven rukovoditelj monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik
Copyright Wikipedia
Srpska ravoslaavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju letnji praznik Svetog prepodobnog Nauma Ohridskog.
Glavni praznik Svetog Nauma je 5. januara, a odnosno 3. jula mu je letnji praznik.
Sveti Naum bio je učenik ravnoapostolnih učitelja slovenskih svetog Kirila i Metodija i jedan od Petočislenika, koji su najrevnosnije sarađivali sa apostolima slovenskim. Sveti Naum putovao je u Rim, gde se proslavio čudotvornom moći kao i velikom učenošću.
Poznavao je mnoge jezike. Iz njegovih se očiju izlivala isceliteljska sila, koja je isceljivala bolesnike koji su sa verom samo pogledali u oči svetog ugodnika božjeg.
Pri povratku iz Rima, sveti Naum i Kliment su se nastanili na obalama Ohridskog jezera. Dok je sveti Kliment delovao kao episkop u Ohridu, dotle je sveti Naum osnovao na južnoj obali jezera manastir.
Manastir i dan danas krasi tu obalu, kao što ime svetog Nauma krasi istoriju slovenskog hrišćanstva. Kroz vekove, manastir je bio izvor čudotvorne sile i utočište bolnim i nevoljnim.
Oko svetog Nauma sabralo se mnoštvo monaha odasvud sa Balkana. Sveti Naum je bio mudar učitelj, jedinstven rukovoditelj monaha, odlučan podvižnik, čudotvoran molitvenik i duhovnik. Neumorni radnik sveti Naum se posebno trudio na prevođenju Svetoga pisma i ostalih crkvenih knjiga, sa grčkog jezika na slovenski. Činio je čudesa za života i posle smrti.
Njegove čudotvorne mošti i dan-danas zadivljuju mnogobrojnim čudesima, naročito isceljenjima od teških bolesti, naročito – ludila.
Kad je letnji praznik, okupi se veliki sabor naroda u manastiru Svetog Nauma. Mnogi bolesnici dolaze, ili bivaju donošeni, da tu nad moštima svetiteljevim kroz veru i molitvu dobiju isceljenje. Ne samo pravoslavni nego i ljudi druge vere dolaze da potraže pomoć od Svetog Nauma.
Godine 1926. jedan musliman iz Resna doneo je i priložio manastiru zvono iz blagodarnosti, što mu je svetitelj iscelio brata i sa samrtničke postelje podigao ga ponovo u život.
Upokojio se u prvoj polovini desetoga veka.