"Živela sam u paklu, kockao se stalno, a šamari su mi bili svakodnevica": Ispovest žene čiji je partner zavisnik od kockanja

Kocka, karte, tiket, novac, kladionica važniji su od njih! Od njihovog života, realnosti, sreće, muke! Ljubavi! Svega! One su žene koje su zavolele kockara. Poklonile mu godine. Najzad, neke su rodile i decu.

Preispitivanja su im dnevna rutina. Strah, takođe. Poneka šamarčina, kad on dođe najzad kući. Besan. Zato što je opet izgubio. A, nema čime da “se vadi”. Pa traži! I, viče. Suza u oku njenom tek što se nije skotrljala niz obraz. Ućutkuje ga jer dete spava…

Pogađate. Ovo je priča o njima. Potpuno su nevidljive u svakoj zgradi, komšiluku. Jer ćute. Svakodnevno se suočavaju s osećanjem niže vrednosti, samokritike, nesposobnosti da svom muškarcu pokažu da su važnije od svih tih tiketa, karata i ruletske kuglice. Neprestani strah od onoga što bi mogla doneti zora neretko ih uvlači u još dublji ponor iz kojeg je teško nazreti svetlost – anksioznost i depresiju.

Dugo smo je tražili…

Dugo smo tragali za jednom od njih. Da kaže. Skupi hrabrost. Opomene. I, evo njene priče.

 

Naša sagovornica, koja će po sopstvenoj želji ostati anonimna, jedna je od žena koje su krov nad glavom delile sa poklonicima kocke, a koji su, pokušavajući da kupe kartu za sreću, popločali put sopstvene propasti, ali i propasti svojih bližnjih.

– Živela sam u paklu, kockao se stalno, a šamari su bili svakodnevica. U početku je delovao kao dobar momak. Pričao mi je da, s vremena na vreme, uplaćuje tiket u kladionici, ali da mu je to samo jedan vid zabave sa društvom, pa nisam tome pridavala veliki značaj. Međutim, kako je vreme odmicalo, sve je češće odlazio u kladionicu i povećavao ulog, a kući, naravno, u većini slučajeva nije donosio ni prebijene pare. Dešavalo se da dobije novac, ali retko. Uglavnom se kući vraćao razočaran, besan, ne bi čak ni razgovarao sa mnom – počinje svoju životnu priču ova žena.

Kao što to obično biva, začarani krug kocke iz dana u dan sve se više širio, a junakinja ove priče kaže da su ona i njen partner jedno drugom postali stranci, uprkos tome što su više od tri godine bili u vezi.

Suze i lekovi

– Kasnije, kad je uvideo da mu s tiketima i utakmicama nije išlo, počeo je da igra rulet i poker. Nikada nisam znala kako te igre na sreću funkcionišu, ali sam znala da se nikad ne završavaju. Nekoliko meseci je aktivno posećivao kazino, a ja sam uporno pokušavala da ga navedem da skrene s tog opasnog puta. Toliko sam mu se posvetila da sam zaboravila na sebe. Počeli smo i da se svađamo često, uzimao je i novac iz našeg „kućnog fonda“, koji smo odvajali za putovanja. Gotovo sav novac koji je zaradio poklanjao je kockarnicama. Preko dana je radio, a noću bi se kasno vraćao umoran i pijan, a ja sam bila nemoćna. Prisutna, a kao da ne postojim. Plakala sam svaki dan, pila lekove za smirenje, čupala kosu s glave jer sam ga volela i bolelo je što se, umesto za mene, odlučio za kocku – priseća se naša sagovornica.

Ali đavolska ruka ovog poroka još malo se s njom poigrala.

–  Pokušavala sam na razne načine da ga nagovorim da prestane da se kocka. Govorila sam mu da pokuša da se obrati stručnjaku, ali ništa nije upalilo, iako sam se trudila da pokažem razumevanje. Samo bi mi rekao: „Imam dobar osećaj, dobiću danas.“ I, to bi bilo to. Opet bi otišao u kazino. Naravno, osećaj ga uvek prevari i opet se kući vrati utučen. Jednom, kad sam mu se suprotstavila konstatacijom da uvek gubi i da bi trebalo da prestane, on me je ošamario najjače što je mogao, a i posle toga me je nekoliko puta pretukao, čim sam progovorila o njegovoj bolesti. Prezriv pogled koji mi je poslednji put uputio otkrio mi je da budućnost za nas ne postoji. Tako je i bilo. Naposletku sam morala da ga ostavim i da dam sebi šansu da živim život kakav zaslužujem. Molio me je da ostanem i govorio da je shvatio svoju grešku, ali godine koje mi je oduzeo, kao i prolivene suze, nikada neće biti vraćene – kaže nam naša sagovornica.

Nakon rastanka nikada se više nisu videli. Junakinja ove priče više ništa ne zna o svom partneru jer sada živi daleko od njega. A odluku da ga napusti i krene u potragu za srećom objasnila je rečenicom prilagođenom shvatanju svakog kockara:

– Život nije samo imati dobre karte, već i dobro odigrati čak i kad su loše.

Posledice

I, ona je svoje odigrala, a njen postupak opravdavaju i stručnjaci. Psiholog Aleksandra Janković kaže za “24sedam” da je kocka jedna od najtežih bolesti zavisnosti, kao i da velike posledice tog poroka snosi najbliže okruženje kockara – žene i deca.

– Zavisnici od kocke često obećavaju da će prestati, ali to se nikada ne dogodi i njihova zavisnost se unedogled nastavlja. Kad dobiju novac, spremni su da daju, ali su i spremni da od svojih partnerki, pa i od dece, uzmu poslednji dinar. Potrošiće novac za nečije lečenje, majčinu penziju, dečji džeparac… – nabraja psiholog.

Nakon izvesnog vremena mizernog života, navodi Jankovićeva, žene kockara obično imaju dve opcije – pokušaj da nateraju zavisnika da se leči ili – odlazak.

– Najpre će predložiti partnerima da potraže stučnu pomoć, a ako ne naiđu na razumevanje, počeće da kriju novac i radiće sve što im padne na um kako bi ga odvratile od poroka. Ako ni posle toga nema rezultata, one postaju frustrirane, besne i očajne. Osećaju konstantan strah da će im stranac zakucati na vrata sa zahtevom da vrate dug za koji je odgovoran njihov partner. Neke od njih takav način života kasnije vodi u veće probleme – u anksioznost i depresiju. Naposletku, neke će se odlučiti da napuste problematične partnere, i to da bi zaštitile decu i sebe. Kockar u svakom slučaju gubi – naglašava naša sagovornica.

Kriminalno ponašanje 

A, zbog čega se žene opredeljuju da ne napuste partnera-kockara, za „24sedam“ objašnjava socijalni psiholog Vesna Tomić:

– Ostaju, jer su se suočile s nekim oblikom patologije, a neke i zbog materijalne nesposobnosti. Takve žene se plaše da će možda, ako napuste partnera, završiti na ulici, bez novca, smeštaja i budućnosti. A, problemi se nižu svakodnevno. Muškarci misle da ne mogu da žive bez kocke. Prvi put obično dobiju novac, ali ubrzo nastaju problemi – pare se gube, postaju dužnici. Tada njegova porodica dolazi u opasnost, jer jurnjava za dugovima je jedan oblik kriminalnog ponašanja, a podjednake posledice, a možda i veće, trpe žene i deca kockara. Uterivači dugova ponekad se baš okrenu porodicama, jer znaju da će duplo da zaboli – zaključuje Vesna Tomić.

Sudbina kockara neizvesna, skoro niko se ne izleči

Vesna Tomić navodi za naš portal da je proces lečenja kockara dugotrajan i težak, a ujedno i neizvestan.

– Lečenje je moguće određenim oblicima psihoterapije, bez lekova, ali ishod je pod znakom pitanja. Po svemu sudeći, sve je više ljudi koji imaju problem s kockom, a ne sećam da sam čula da se neko od njih izlečio – podvlači socijalni psiholog.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi