"Uvela me je u kupatilo. Upalila je sveću i rekla mi da se izujem i stanem na hladne pločice": Ispovest žene koja je bila kod vračare

Vrlo je retko da sretnete lepu, pametnu, obrazovanu i svestranu ženu, koja je bila kod vračare da joj pomogne da se uda.

Još ređe od toga jeste da takva žena pristane da priča o tome. Posebno što motiv za odlazak u kuću vračare, koja je u jednom selu, kraj Lajkovca, nije bio “princ na belom konju” ili, ako hoćete, fenomanelani frajer, već – majčinska ljubav.

Evo šta se desilo Ivani D. (40) u sumrak tog novembarskog dana, kada joj je majka zakazala “seansu”, sačekala je da dođe u zakazano vreme na zakazano mesto. Tu je bio i porodični prijatelj.

Bila sam protiv braka

– Bila sam u kasnim dvadesetim. Samostalna, emancipovana i potpuno protiv braka. Prolanaženje partnera me nije zanimalo, imala sam druge prioritete. Sa druge strane, moja majka je rezona da je ulazak u četvrtu deceniju poslednji vagon, poslednjeg voza za udaju. Dovijala se na razne načine da mi promeni mišljenje u vezi sa udajom, a pošto nijedan nije urodio plodom, zaverenički mi je jedne večeri saopštila da mi je zakazala “seansu” kod vračare – započinje svoju ispovest za “24sedam” naša sagovornica i dodaje da joj je mama oslonac, da ju je odgajila da bude samostalna i nezavisna, „najkul“ žena na svetu.

– Mama je najracionalnije biće koje poznajem. Ona hoće da me vodi kod vračare jer misli da mi je neko nešto uvračao! To mi je bilo nalik šamarčini! I, ne, nisam odbila. Jer ko bi odbio odlazak kod vračare? Mnoge ljude, baš kao i mene, kopkalo je šta se to radi tamo – priča Ivana i nastavlja:

– Kako mi je rečeno, gospođa kod koje idem “mnogo je pomogla jednim prijateljima, tešku muku su imali sa ćerkom, evo je srećna sad, a nije ni znala, jadna, šta su joj sve bajali.” I, taj veliki dan odlaska kod žene koja će mi pomoći da se udam izgledalo je kao u horor filmovima. Grozno, vlažno i maglovito novembarsko veče. Mi smo imali termin u 19 sati – opisuje je ona.

Prema njenim rečima, ko se pitao gde žive vračare, odgovor je – svuda!

– Konkretna lokacija, u mom slučaju, je jedno selo, nedaleko od Lajkovca. Odlazimo majka, ja i prijatelj naše porodice. Strme ulice, neuređene, prizemne kućice, nigde žive duše. Kada smo stigli u vračarin dom, a na osnovu onoga što sam mogla da vidim po mraku, zaključila sam da je njena kuća baš kao i svaka druga! Na ulazu, hrišćanska molitva. Dnevna soba u zagušenom svetlu, mnogo veštačkog cveća, crveni tonovi preovladavaju i osećam se kao u nekom od filmova Dejvida Linča – priča Ivana u dahu.

Ne znam da se ponašam

Kako dodaje, njoj je neprijatno i ne zna da se ponaša, dok joj je majka “skrušeno uplašena”.

– Hoću da je zagrlim i da joj kažem: “Volim te, mama i zahvalna sam ti za sve što činiš za mene, ali to što ne želim da se udam nema veze sa vradžbinama, samo sa mojom odlukom”. Nikad više nisam volela svoju porodicu, ali nikad više nisam bila pogođena činjenicom da moji stavovi utiču na njihovu sreću, na način na koji ja ne želim. Nažalost, moj tok misli prekida ulazak niske, stamene Romkinje u tigrastom bodiju i crnoj trenerci. Posle kurtoaznih reči, sela je preko puta mene, uzela me za ruku i pokroviteljski pogledala – prepričava Ivana nadrealnu scenu:

– Ta žena je počela da priča: “Ti imaš problema. I, na poslu i u ljubavi. Nisi srećna. U ljubavi baš nisi srećna. Patiš“, ja joj odgovaram: „Ne patim“. Ona nastavlja: “Patiš, patiš, a da ni ne znaš. Sve su ti to namestili, ja ću da ti pomognem. Bila si na jednom putu pre nekoliko godina i nestala ti je troba. Uzela ju je ženska osoba, koja ti se predstavljala kao prijatelj, a u stvari ju je zakopala na neobeleženom grobu, na poslu ti smeštaju, strašne ti stvari rade“ – prve su reči koje je Ivana čula u toj kući.

Kako ona dodaje, tada je poneta atmosferom uzviknula:“Znala sam!“

– Stvarno sam se setila jedne torbe, koja mi je volšebno nestala negde na moru. Što se posla tiče, ma hajte, pa ko radi u idealnom kolektivu, stvarno… “Seansa” traje. Ustajemo od stola i krećemo prema maloj izdvojenoj prostoriji. Mrak je i shvatam da sam u improvizovanom kupatilu. Nema kade, vidim obrise lavaboa i WC šolje – priča dalje naša sagovornica.

Stojim bosa na hladnim pločicama

Prema njenim rečima, vračara joj je rekla da se izuje i stane na hladne pločice. Potom je, kako Ivana priča, ta žena upalila sveću i počela da recituje neke reči.

– Ličile su na molitvu na svim mrtvim jezicima sveta. Prinosi mi lavor u kojem je voda i stavlja ga ispred mene. Kaže mi da se potpuno opustim. Ruke pored tela. Obilazi oko mene, mrmlja nešto nerazgovetno i pita me: “Osećaš li?“, ja pitam:“ Šta?“, a ona odgovara:“Kako loše izlazi iz tebe?“ – navodi naša sagovornica i otkriva da joj je rekla da ne oseća.

Potom vračara, kako kaže Ivana, „pojačava intenzitet mantre”, poliva je vodom i to nekoliko puta.

– Perem ruke, lice, vrat, hladno mi je i zebu mi noge. Žbun ruže grebe prozor na novembarskom vetru. Razmišljam ako sad zapali neke miomirise, bežim ja odavde. Opet je počela da me ispituje šta osećam, a ja joj odgovaram:“Neko strujanje u prstima“, ne bi li opipala teren i videla kada će da me pusti iz kupatila. Žena mi odgovara da je to dobro – ističe Ivana i nastavlja da ju je vračara i dalje polivala vodom.

– Ježim se, ali izdržavam stoički. Počinjem da razanejem neke reči iz poznatih molitvi raznih religija. Atmosfera postaje intimnija, unosi mi se u lice, pipa mi čelo, trlja vodu sa mojih ruku i tu negde shvatam da se čin “skidanja mađija” privodi kraju – objašnjava ona.

Smrznuta

Prema Ivaninim rečima, kada se sve to završilo, ona je bila „smrznuta do koske“.

-Od mantranja ništa nisam razumela. Majka me je dočekala očima punim nade, dok sam se kiselo smejala. Naravno, vračara mi je napravila neku amajliju, uz detaljno upustvo kako se nosi. Stavi se negde da uvek bude uz tebe. Uzela je pare, oko 80 evra, za prvi deo ove priče jer je rekla da moram da dođem još jednom – završava Ivana.

Ona kaže da nikada ponovo nije otišla u tu kuću, u selu, kod Lajkovca.

– Amajlija je odavno bačena. Izgubljenu torbu nikada nisam pronašla, posao sam promenila. Prijatelji porodice i dalje idu kod te vračare. A, mama i ja? Evo, ćeramo se godinama! Ja čekam da se zaljubim, ona čeka da postanem očajna i udam se za prvog koji naiđe. Ipak, postala je svesna, kao i ostali članovi moje porodice, da ja ‘oću kad ‘oću i da ako neću, nema maga, vračare i travara koji će to da promeni – iskrena je ta žena.

Da, Ivana se dosad nije udala. Čisto da znate ako se sad spremate da krenete u neku kuću, u jednom selu kraj Lajkovca.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi