Misteriozne pećine kod Sićeva skrivaju vredno blago: Priroda ih je vešto sakrila od ljudi, a onda ih je jedan arheolog slučajno našao (FOTO)
10.04.2022 | 19:29
Četiri zuba su među najnovijim otkrićima, stari su oko 300.000 godina
Copyright 24sedam/M.K.
Brojni artefakti, životinjske kosti ali i ljudska vilica stara pola miliona godina, kao i četiri zuba koja su pripadala najmanje dvojici neandertalaca, pronađeni Maloj i Velikoj Balanici, dve pećine kod Sićeva.
Time su potvrđena najranija svedočanstva o kulturnim kontaktima između Balkana i Bliskog istoka u praistoriji.
Četiri zuba su među najnovijim otkrićima. Oni su stari oko 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilnim ostacima neandertalca u istočnoj Evropi i drugim najstarijim ljudskim fosilima u Srbiji, tek nešto mlađim od pola miliona godina stare donje vilice čoveka iz Male Balanice otkrivene 2007. godine.
Do ovog svojevrsnog nalazišta sasvim slučajno došao je arheolog, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Dušan Mihailović. On kaže da su nalazi od ogromnog značaja za ceo svet, jer doprinose opštem razumevanju evolucije čoveka u Evropi. Samim tim i Mala Balanica je, kaže, jedinstveno i dragoceno nalazište.
- Pola miliona godina ljudskog prisustva u niškoj kotlini nezamislivo dug period. Ovako stare ostatke nemamo nigde u ovom delu Evrope. Kada sam nedavno razgovarao sa jednim jako poznatim arheologom iz Amerike i rekao mu da smo pronašli još jednu pećinu na ovim prostorima, on mi je rekao: "Dušane, pa vi imate srpsku Atapuerku". To je najpoznatije paleoantropološko nalazište u Evropi gde se nalaze ostaci stari preko milion, 700.000 i 300.000 godina - priča Mihailović.
Do ovog nalazišta Dušan je došao sasvim slučajno, radeći 2002. godine istraživanje i rekonstuisanje zbog izgradnje trase puta Niš - Dimitrovgrad. Kada je od ministarstva dobio novac za istraživanje, sa svojim timom uputio se u Sićevo i započeo je iskopavanje.
- Kada smo došli, pećina je bila potpuno zarasla i oštećena, a oštećenja su verovatno naneli ljudi koji su tragali za blagom. Tu smo pronašli ostatke vatrišta, tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, životinjske kosti, artefakte i odmah nam je bilo jasno da su veoma stari, da se mogu pripisati srednjem paleolitu, kulturi neandertalaca. Međutim, nismo ni slutili da možemo da pronađemo ostatke stare pola miliona godina, a možda i više - priča on.
Pećine su dugačke pet i dvadeset pet metara. Iako od ogromnog značaja, kako za nauku, tako i za grad Niš, pećina nije uvrštena u turističku ponudu, a zbog lošeg i otežanog pristupa, još nema mnogo posetilaca.
BONUS VIDEO