Neverovatno otkriće naše naučnice: Pre 7.500 godina desio se bebi-bum, ali naučnici nisu znali zašto! A onda je ona ugledala kašiku (VIDEO)

03.04.2022

20:05

1

Pitanje mama u praistoriji, prvi put u istoriji, postavila je srpska naučnica dr Sofija Stefanović

Neverovatno otkriće naše naučnice: Pre 7.500 godina desio se bebi-bum, ali naučnici nisu znali zašto! A onda je ona ugledala kašiku (VIDEO)
narodni muzej praistorija Sofija Stefanovic 24 sa marom 3003 2022 (1) - Copyright 24sedam/Ivan Mitić/Nenad Vujanović

Kako su se porađale mame u praistoriji, čime su hranile svoje bebe i šta je izazvalo bebi-bum u neolitu, otkrila je srpska naučnica, profesorka Filozofskog fakulteta i fizički antropolog dr Sofija Stefanović.

U nauci je već decenijama prihvaćeno stanovište da se u neolitu desio bebi-bum, odnosno da se odjednom povećala tadašnja populacija i broj rođene dece.

Međutim, nisu postojali direktni dokazi za to, niti odgovor na pitanje zbog čega se desio taj nagli porast fertiliteta. Jednostavno se naučnici sve do sada nisu bavili pitanjima porađaja, hranjenja i odgajanja beba u praistoriji. Mnogo važnije teme bile su teritorijalna osvajanja, ratovi, sukobi, borba za prevlast, ko je i kako vladao na kom prostoru.

24sedam/Ivan Mitić/Nenad Vujanović
Dr Sofija Stefanović

Prvi put u istoriji nauke, pitanje mama u praistoriji postavila je jedna žena, srpska naučnica, dr Sofija Stefanović, i time oduševila Evropski istraživački savet, koji je finansirao njen istraživački projekat BIRTH. To je prvi put da je neka srpska naučnica dobila sredstva tog saveta.

Njen tim je tokom ovog projekta uspeo da pronađe fizičke dokaze da se bebi-bum u neolitu zaista desio. Naime, nove tehnologije su omogućile da se ispitaju ostaci zuba praistorijskih mama i da se utvrdi na njihovom vertikalnom preseku ono što im je bilo važno. Svake godine zub dobije po jedan sloj zubnog cementa, što nam može otkriti koliko je godina osoba imala kada je preminula. Međutim, zanimljivo je to da je godina u kojoj je žena bila trudna drugačije “urezana” u zub - ta linija je jača, tamnija i uvijenija, upravo zbog toga što trudnoća za ženu predstavlja stresan period, tokom kog se sva energija i hranljive supstance njenog organizma prebacuju na plod.

Na taj način je utvrđeno da su žene u neolitu zaista imale više trudnoća u odnosu na žene u mezolitu i da je prvi put u istoriji broj dece skočio na dvoje i više.

Porođaj je od nastanka ljudske vrste, pre dva miliona godina, pa sve do danas ostao veoma rizičan i opasan događaj u životu žene. Ono što nas čini ljudima - dvonožni hod koji je našu karlicu izdužio i učinio je užom, ali i veći mozak - dovelo je do toga da ljudi na svet dolaze jako teško.

Šta je onda izazvalo bebi-bum u neolitu? Odgovor se krije u malim kašikama, koje su do sada naučnici smatrali “alatom nepoznate namene”. Naučnici su primetili da te kašičice imaju tragove intenzivne upotrebe, ali nije im palo na pamet da su možda korišćene za ishranu dece. Tim profesorke Sofije Stefanović je utvrdio da su brojni tragovi na ovim kašičicama nastali od dečjih mlečnih zuba.

24sedam/Ivan Mitić/Nenad Vujanović
Kašičice za bebe

Neverovatno otkriće da su ljudi u neolitu, pre 7.500 godina, pravili od goveđe kosti kašičice za bebe kojima su ih hranili, kao i dohranu, promenila je način na koji posmatramo ovaj period istorije.

Opstanak ljudske vrste, koja je prošla kroz iglene uši u mezolitu i zaista jedva preživela, omogućile su kašičice i dohrana. Ljudi su u neolitu počeli da dohranjuju bebe i decu žitaricama i mlekom pripitomljenih životinja. To je skratilo vreme dojenja, pa su mame u neolitu dojile manje od godinu dana, dok su bebe u mezolitu sisale i po tri-četiri godine.

Upravo zbog skraćenja vremena dojenja, mame u neolitu su mogle češće da ostaju u drugom stanju i da rađaju više dece, pretpostavljaju naši naučnici.

Veliki broj skeletnih ostataka muškaraca, žena i dece na nalazištima u predelu Đerdapa omogućo je naučnicima da odgovore na mnoga pitanja. 

Koje bebe su bile zdravije, kako su preživljavala čak i nedonoščad i zbog čega su neki ljudi i danas intolerantni na mleko životinjskog porekla, saznaćete ako pogledate novu epizodu emisije “24sedam sa Marom”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.

BONUS VIDEO

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti