Bio je i ostao skromni heroj Srbije: Kako je govorio patrijarh Pavle

15.11.2020

08:46 >> 11:40

0

Autor: J.S.J.

Oko njega se većina Srba složila - još za života su ga prozvali svetim

Bio je i ostao skromni heroj Srbije: Kako je govorio patrijarh Pavle
Profimedia

Patrijarh srpski Pavle preminuo je na današnji dan 2009. godine, u 10.45, u snu, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, u 96. godini.

Na sajtu Srpske pravoslavne crkve objavljeno je: Posle primanja svete tajne pričešća, u Gospodu upokojio se arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, patrijarh srpski Pavle.

Sahranjen je četiri dana kasnije, a ispratilo ga je na večni počinak stotine hiljada ljudi iz čitave Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i dijaspore. Telo njegove svetosti bilo je izloženo u Sabornoj crkvi. Patrijarh je sahranjen u manastiru Svetih Arhangela u Rakovici.

Na čelu SPC bio je od 1990. dо smrti.

ŽIVEO PO JEVANĐELJU, SVE SAM RADIO

Brojne priče prepričavaju se o životu patrijarha, a iz svih događaja koje su opisali svedoci isijavaju osnovne poruke pravoslavlja, neokaljanog, izvornog, kakvo bi trebalo da bude i u dušama svih koji sebe smatraju ne vernicima – već ljudima.

Toliko je, pričalo se u sveštenim krugovima, bio skroman da ni u manastiru dugo nisu znali da je izabran za episkopa. Nikada nije imao kola ni telefon…

Ustajao je vrlo rano, živeo u potpunosti po Jevanđelju i u skladu s onim što je govorio. Nije koristio televizor, ni radio, niti je čitao novine. Umeo je sve sam da popravi, bilo da su to cipele, naočare, roletne. Sam je kuvao, šio i nijedan fizički posao mu nije bio ni stran ni težak.

KAKO JE GOVORIO

Profimedia

Beograđani su patrijarha Pavla susretali na ulici, u tramvaju, autobusu…

Idući u crkvu na Banovom brdu i usred leta koristio je gradski prevoz. Pratilac mu je jednom predložio da ne ide autobusom jer je vruće, a autobus prepun ženskog razgolićenog sveta. Patrijarh mu je odgovorio “Znate, svako vidi ono što želi.”

Feljton “24sedam” o religijama: Isus Hrist je stigao i ljubavlju promenio svet 

Jednom prilikom, dok je sam išao uzbrdo trotoarom ulice Kralja Petra, u kojoj je sedište Patrijaršije, sustiže ga, u najnovijem modelu “mercedesa”, sveštenik jedne od najpoznatijih beogradskih crkava. Zaustavio je automobil, izašao i obratio se patrijarhu:

-Vaša Svetosti, dozvolite da vas povezem! Samo recite gde treba…

Patrijarh ne htede da ga odbije, uđe i sede. Čim krenuše, videvši kako luksuzno izgleda ovaj automobil, upita ga patrijarh:

-A, je l’ te, oče, čiji je ovo auto?

-Moj, Vaša Svetosti!” kao da se pohvali protojerej.

-Stanite!  – zapovedi patrijarh Pavle. Izađe, prekrsti se i reče svešteniku: -Neka vam je Bog na pomoći!

Umeo je patrijarh i da bude i strog.

Uoči jednog obeda, za trpezom su svi izgovarali molitvu. Jedan monah je ćutao. Patrijarh ga upita zašto ćuti, a monah je odgovorio da se moli u sebi. Patrijarh mu je na to rekao da onda treba i da – jede u sebi.

Srodnicima samo budilnik i sat

Zanimljivo je i da je najbližim srodnicima, patrijarh Pavle ostavio samo budilnik i sat.

Njegovim ordenjem, ali i pisanim delima, neprocenjive vrednosti raspolaže SPC.

Priča se i da je dok je kao vaspitač radio u Banji Koviljači, iz ledene vode spasao dečaka koji se davio. Kao posledicu tog poduhvata dobio je, u to vreme smrtonosnu, tuberkulozu. Međutim, iako mu doktori nisu davali više od tri meseca života, on je uspeo da se oporavi i doživi duboku starost.

OD SIROMAHA DO POGLAVARA SPC

Stefan Tomasevic/ATAImages.

Skromni, a svojim neprolaznim delom veliki pastir Srpske pravoslavne crkve rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, Donji Miholjac, Slavonija, u porodici zemljoradnika. Tek skoro je otkriveno da je patrijarh prezime Stojčević nosio po majci.

U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a nižu gimnaziju u Tuzli. Ispit zrelosti položio je u Šestoj muškoj gimnaziji u Beogradu koju je pohađao vanredno da bi mogao da upiše uporedo i Medicinski fakultet. Šestorazrednu bogosloviju završio je u Sarajevu 1936, a Bogoslovski fakultet u Beogradu, u kojem je prethodno završio i dve godine Medicinskog fakulteta.

Drugi svetski rat zatekao ga je na odsluženju vojnog roka, a kao izbeglica nalazio se u manastiru Sveta Trojica u Ovčaru i Banji Koviljači od 1944. kao veroučitelj za decu u izbeglištvu.

Godina 1957. zabeležena je kao početak Pavlovog arhijerejstva – za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja, a 22. septembra ga je, u Sabornoj crkvi u Prizrenu hirotonisao tadašnji srpski patrijarh Vikentije.

Službovanje u Eparhiji raško-prizrenskoj u znatnoj meri je posvetio obnovi crkava i manastira i posebno obnovi monaškog života. Početkom decembra 1990. episkop Pavle je imenovan za 44. srpskog patrijarha nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana. Bogoslovski fakultet SPC dodelio mu je 1998. zvanje počasnog doktora bogoslovlja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti