Major Končalović napravio vojni muzej u sobi od četiri kvadrata: Ima čak i dugme kralja Petra, ali i nešto što niko drugi nema!(FOTO)
26.12.2021 | 07:00
Svaka stvar u kolekciji majora Davora Končalovića ima zapisano poreklo i kome je pripadala
Copyright 24sedam/Maja Kostić
Davor Končalović je major iz Niša koji je od svog hobija i ljubavi prema militariji, antikvitetima i kolekcionarstvu napravio u svom domu, tačnije u sobici od četiri kvadrata, pravi mali muzej.
Više od 1.000 vojnih oznaka, 300 medalja, 200 ordena, tridesetak šapki, 22 sablje, stotinu bajoneta i noževa, dugme za košulju kralja Petra Prvog, brojne epolete sa činovima krasi police svojevrsnog muzeja u njegovom stanu koji je počeo da pravi otprilike pre 25 godina.
A ljubav prema kolekcionarstvu rodila se još u detinjstvu. Kako kaže, sve je počelo preko sakupljanja šibica i sličica, da bi se nastavilo sa odlikovanjima.
- Tu su kokarde za kape Kraljevine Jugoslavije iz vremena kraljeva Petra Prvog i Aleksandra Drugog Karađorđevića, razne epolete, petokrake KNOJ, slavnih generala, Albanska spomenica, odličja iz balkanskih ratova, Petrov krst i mnogo drugih detalja - objašnjava nam Končalović.
- Tu je i "šlem adrijan" iz perioda Kraljevine Srbije, autentičan, bez restauracije, iskopan iz zemlje. Čuvam i sablju Kraljevine Jugoslavije sa gravurom, kao i sablju iz 1863. koju su koristili pripadnici konjice i artiljerije. Ove dve sablje su mi posebno drage - kaže on.
Njegova trenutna sfera interesovanja je, kako kaže, hladno oružje: sablje, bajoneti, paradni bodeži.
- Kao simbol časti, sablja u meni budi poseban osećaj poštovanja - priča nam Končalović.
- Pogotovo kada znam da su pojedine sablje, neke borbene, neke paradne, ispisivale istoriju našeg naroda. Kada sam počeo da ih sakupljam, mislima sam "otputovao" u tursko vreme i vreme pre Osmanlija. Tako sam napravio kolekciju noževa od rimskih i vizantijskih, preko turskih, pa do ovih danas - dodaje major.
Strast prema militariji kod Davora seže od detinjstva, kada je na poklon dobio ordenje svog dede koji je bio učesnik Narodnooslobodilačkog rata i nosilac tadašnjih vojnih priznanja. Vredno čuvana dedina odlikovanja iz rata ubrzo je upotpunio očevim, koji je, takođe, bio oficir.
- Vojnička odlikovanja počeo sam da sakupljam 1996. godine - otkriva nam Končalović.
- Tada sam počeo da obilazim buvljake, sajmove, muzeje, antikvarnice, da se raspitujem, istražujem, prikupljam. Često sam išao u Beograd po neke primerke, jer on, kao i svaka prestonica, ima "jak" krug kolekcionara. Uz mnogo odricanja, posebno u vreme inflacije, tako sam uspevao da nabavim i vrlo retke primerke predmeta iz naše vojne istorije. Stekao sam mnogo istomišljenika, čuvara tradicije, a želja mi je da ovu ljubav prenesem i na sina i sestriće - objašnjava kolekcionar.
I najmanji detalj koji čuva u svom kutku ima svoju priču, put i istoriju koju major beleži i opisuje u svojoj posebnoj "knjizi". Bez podataka o tome kome su i kada pripadali, kako kaže, sve što sakuplja i čuva su samo mrtvi predmeti.
- Želja mi je da napravim i svoju zbirku u kojoj bih opisao svaki predmet koji imam, jer svaki od njih i treba da ima prateći materijal, poput fotografije i podataka kome je pripadao, gde je nađen, po čemu je poznat. Gotovo za sve što imam, znam čije je bilo. Planiram i da oformim svojevrsni etno-muzej u kojem ću izložiti sve eksponate kako bih sačuvao od zabora uspomene srpske vojske kroz vekove - kaže on.
Od brojnih odlikovanja koja čuva, skromno otkriva da mu je ipak najdraže ono koje je dobio za sopstvene vojne zasluge, i to od prvog čoveka države.
- Reč je o Srebrnoj medalji za zasluge koju sam dobio od predsednika Aleksandra Vučića, 2019. godine, povodom Dana državnosti Srbije - s ponosom govori Davor Končalović.
Majoru Končaloviću ovaj hobi je posebno utočište. S vremenom je, kako kaže, pomalo prerastao i u opsesiju pa je postao i vlasnik nekoliko jedinstvenih predmeta.
- To je, na primer, legitimacija jednog jugoslovenskog majora sa školovanja u Rusiji - otkriva nam Končalović.
- Reč je o majoru koji je sa grupom jugoslovenskih vojnika otišao u Rusiju da se školuje. Posle rata, u vreme Informbiroa, sve oznake za kapu i knjižice morale su biti uništene, pa je vrlo malo sačuvanih predmeta iz tog vremena. Uglavnom ono što je uspelo da se prošvercuje. Ova knjižica je možda jedina koja je sačuvana, a nema ih ni muzej u Beogradu - objasnio je on.
BONUS VIDEO: