Svi simptomi infekcije koronavirusom: Još nismo skroz upoznali “nevidljivog neprijatelja”, ali ovo sigurno znamo (FOTO, VIDEO)

08.01.2021

18:30

0

Autor: J. Stokić Jovanović

Za 11 meseci od bezimenog virusa do vakcine

Profimedia

Kada je Kina prvi put prijavila slučajeve koronavirusa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) 31. decembra 2019. godine, to je opisano kao nova, misteriozna virusna upala pluća. Tada virus nije imao ni ime. I dalje čovečanstvo ne zna dosta toga o njemu, ali simptome smo, čini se, apsolvirali, iako nisu kod svakog pojedinca potpuno isti.

Ono što je važno, jeste to da se vrlo brzo reagovalo, pa su tako u roku od dve nedelje kineski naučnici identifikovali sekvencu genoma virusa – genetski kod koji čini virus. U roku od tri nedelje stvoreni su prvi kompleti za testiranje, a zatim ih je delila SZO.

Posle samo 11 meseci od kada je virus prijavljen SZO, prvi ljudi su vakcinisani protiv kovida, i to je dosad najbrže razvijena vakcina. 

Pojavio se i novi, mutirani soj kovida 19 u Velikoj Britaniji, a najnoviji podaci pokazuju da je vakcina kompanija “Fejzer” i “Biontek” efikasna čak i protiv tog novog soja.

Brzina kojom su dobijene informacije o koronavirusu je bez presedana i naučnici kažu da se već zna dosta toga. Međutim, sa više od 81 milion prijavljenih infekcija i 1,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta, još uvek ima mnogo toga što se ne zna o kovidu 19.

Te nepoznanice se kreću od toga kako je virus nastao do složenijih pitanja, uključujući i kako će se završiti ova pandemija.

Muren Feran, vanredni profesor biologije na Ročesterskom tehnološkom institutu, navodi da će se koronavirusom naučnici baviti i u narednim decenijama.

TEORIJE ZAVERE I ZABUNE

Tanjug/Chinatopix via AP

Posebno intrigira poreklo virusa, koje je obavijeno teorijama zabune i zavere, piše CNN.

U početku je izgledalo kao da je virus povezan sa pijacom u Vuhanu na kojoj se prodaju žive životinje, ali studija objavljena u januaru otkrila je da trećina prvih prijavljenih pacijenata nije imala direktnu vezu s tom pijacom.

Prema nekim studijama, postoje dokazi o tome da je virus možda čak cirkulisao u Sjedinjenim Državama i Evropi u decembru 2019. godine, mesecima ranije nego što se mislilo.

Kineski državni mediji su forsirali ideju da virus možda potiče izvan Kine, međutim Piteg Kolignon, profesor mikrobiologije sa Australijskog nacionalnog univerziteta, kaže da je sasvim verovatno da je virus cirkulisao u SAD i delovima Evrope pre nego što su dijagnostikovani prvi slučajevi u tim zemljama, ali da nema dokaza da virus vodi poreklo izvan izvan Kine.

– Svetska zdravstvena organizacija, koja istražuje poreklo virusa, ispitaće da li je virus mogao da cirkuliše u Kini pre nego što su prvi slučajevi otkriveni u decembru. Ali još uvek ne znamo gde je virus prvi put prešao na čoveka i da li se prebacio preko drugog životinjskog posrednika, poput pangolina ili cibetne mačke, pre nego što je zarazio ljude. To su pitanja na koja možda nikada nećemo odgovoriti – ističe vanredni profesor biologije na Ročetserskom tehnološkom institutu Muren Feran.

NIZ SIMPTOMA, A OVI SU NAJČEŠĆI

24sedam

Kada je kovid 19 prvi put identifikovan, na njega se gledalo kao na respiratornu bolest. Ali kako su meseci odmicali, postajao je očigledan niz simptoma i komplikacija bolesti.

Mnogi ljudi izgube osećaj mirisa. Neki ljudi povraćaju, ili imaju dijareju, ili imaju promenu boje na prstima ruku ili stopala. Neki čak imaju oštećene kognitivne funkcije ili oštećenje mozga.

Ipak, simptomi koji su sigurni pokazatelji da je neko zaražen koronaviurusom su: temperatura i groznica, kašalj, umor, otežano disanje, gubitak čula ukusa i mirisa, drhtavica, bolovi u telu, promuklost, glavobolja, upaljeno grlo, bolovi u zglobovima, zbunjenost, odnosno pometenost, vrtoglavica i dijareja.

Takođe, evidentno je da osobe koje se oporave i preleže koronavirus mogu da osećaju efekte virusa još dugo. Naime, može doći do oštećenja moždanih funkcija i toga da osobe budu anksiozne i osećaju stalni umor.

Pročitajte još

Studija objavljena u avgustu u magazinu “British Medical Journal” otkrila je da je kod oko 10 odsto pacijenata bolest trajala više od 12 nedelja.

Ono što ostaje nepoznanica je zašto toliko dugo traju posledice i zašto jedni ljudi više pate i imaju znatno opasnije posledice po zdravlje od drugih. Čak je bilo i slučajeva da dvoje blizanaca potpuno različito podnesu oboljenje. Jedan se izbori samostalno sa virusom, a drugi završi na respiratoru.

Kada je reč o deci, infekcija je kod njih manje ozbiljna, jer imaju manje ACE2 receptora u nosu, a ovi receptori su način na koji koronavirus ulazi u naše ćelije.

Ono što naučnici ne mogu još uvek da objasne jeste zašto je kod starijih ljudi veoma visoka stopa smrtnosti od koronavirusa – mnogo veća nego od običnog gripa.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti