Ispovest majke iz Vranja: Nismo videli sina od marta, a Beograd je najveće žarište; Jako se plašim!

Na trosedu sam. Tačno je 15 časova. Znojave šake brišem od pantalona i čekam najnoviji izveštaj Kriznog štaba o broju novozaraženih koronavirusom. Telefon je preda mnom, na stolu. Uzimam ga i zovem svog sina. Zvoni. Niko se ne javlja. Želudac mi se grči u novom naletu straha.

Ovako za „24sedam“ započinje svoju ispovest D. T. (43) iz Vranja, čiji identitet, po sopstvenoj želji, nećemo u potpunosti otkriti, a čiji 20-godišnji sin živi i studira u Beogradu – trenutno najvećem žarištu koronavirusa u Srbiji – u kojem se već danima beleži više od 3.000 novih slučajava zaraze.

Nema mirnih snova

Ova majka kaže da su strah i strepnja njena svakodnevica od trenutka kad je epidemija koronavirusa ušla u našu zemlju i ugrozila zdravlje, ali i živote mnogih. Od sina, koji je prošle godine u Beogradu upisao Filološki fakultet, dele je čitavih 350 kilometara ili jedan telefonski poziv.

– Nema mirnih snova! Brige mi, jednostavno, ne daju! Po čitav dan razmišljam gde je, šta radi, da li je dobro i da li uzima vitamine, kao što sam mu rekla. Ponekad mi se ne javlja na telefon, pa me pozove kasnije i pita me: „Majko, što me smaraš?“ Ali neka, nek ja smaram, sve dok je on dobro to i nije važno. Ponekad mi dođe da prevalim veliki put samo da bih se uverila da je on dobro. Muke roditelja nikad ne prestaju. Oni će se uvek plašiti i brinuti za svoje dete. Pogotovu sada, kad se svi trudimo da sačuvamo žive glave – priča nam ova majka.

Najviše se, kako kaže, plaši da će joj ozbiljan glas saopštiti u slušalicu da je njen sin zaražen aktuelnim virusom.

Nemoćna

– Broj novoinficiranih iz dana u dan raste. Svi znamo bar po jednu osobu koja je prošla kroz kandže koronavirusa. Čula sam i s kakvim su se posledicama pojedini suočavali. Ne mogu da zaspim kad pomislim da bi takva sudbina, pa možda i gora, mogla da zadesi i mog sina. A, još više me plaši činjenica što sam nemoćna jer je daleko od porodice. Ne daj bože da se situacija pogorša, pa da ponovo uvedu policijski čas ili zatvore gradove – govori nam zabrinuta majka.

A svoje dete, priseća se, videla je poslednji put pre skoro godinu dana, ali se nada da će se to uskoro promeniti.

– Posetio nas je krajem prošle godine, a onda je otišao da sprema ispite. Međutim, u martu je proglašena epidemija koronavirusa i od tada nam je telefon jedini način komunikacije. Šta ću, kao i svaka majka, kad se čujemo ubeđujem ga da živi zdravo, da se čuva i da me ne sekira. On sve to prihvata, iako ponekad prevrće očima, ali takva su deca. Molim se bogu da nam uskoro dođe. Do tada, suprugu i meni preostaje da se držimo telefona, upozoravamo, savetujemo i nadamo se da će svemu ovome uskoro doći kraj – optimistična je naša sagovornica.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi