Vratio se iz Švajcarske da uzgaja magarce: Litar mleka košta i do 50 evra

Ljubiša Petrović Brka, iz sela Bobovo kod Svilajnca, posle tridesetogodišnje pečalbe u Montreu, u Švajcarskoj, rešio je da se vrati u zavičaj. Za svoje novo zanimanje odabrao je, na čuđenje i podsmeh okoline, magarce, prenosi Agro TV.

Izbor je bio slučajan, kada je pre osam godina prvog magarca dobio na poklon za pedeseti rođendan, ali od tada gori neugasiva ljubav.

– Magarce niko ovde nije imao, ni u selu ni u okolini. Bili ih je u Žagubici i Resavici, u brdima, ali ovde ne. Smejali su se… Glupa životinja i tako, ali magarac niti je glup niti lenj, a svakako nije slab. Ako je težak dvesta kila, toliko će i da ponese bez problema – kaže, za Agro TV, Ljubiša Petrović, ponosni vlasnik farme „Bela kapija“, na kojoj je danas osamnaest magaraca.

Glavni antibiotik u antičkoj Grčkoj

Balkanski magarac vodi poreklo od afričkog i kod nas se dugo čuvao po brdsko-planinskim predelima kao tovarna životinja, a u ukrštanju s konjima i kao tegleća životinja. Mehanizacija je poterala magarce u zaborav, ali sada se vraćaju u nekoj drugoj ulozi.

Industrijski potencijal

– Zasada je u Srbiji gajenje magaraca još egzotika, eventualno atrakcija za turiste, ali ono ima pravi industrijski potencijal. Osim kao lekovito piće, magareće mleko se koristi i u farmaceutskoj i modnoj industriji, a meso je više kategorije kvaliteta nego, recimo, konjsko – kaže Canić.

– Ulaskom u 21. vek, vraćamo se magarcu zbog njegove specifične osobine, a to je da daje plemenito mleko. Još su stari Grci to mleko tretirali kao glavni antibiotik, a Rimljani kao lekovito piće. Po proteinskom sastavu slično je majčinskom mleku kod ljudi, puno je aminoglobulina, pa se može koristiti da izgradi imuni sistem kod ljudi. Može da se daje i pacijentima na hemioterapiji – kaže Aleksandar Canić, savetodavac za stočarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Jagodine.

To mleko se pije, kako kaže Ljubiša, „kao rakija“ – umereno, do jedan decilitar dnevno.

Kupaca za mleko ima. Dolazili su iz Majdanpeka, Kučeva, Požarevca, Kragujevca… sa Kosova. A za sir, kupci se tek javljaju, bilo je najava iz Švajcarske, jer domaći kupac za tako nešto kao što je sir, ma kako zdravo bilo, teško izdvaja novac.

 

A dobiti mleko od magarca, a pogotovo sir, nije nimalo lak posao. Magarica daje samo od pola litra do 800 grama mleka dnevno. Za kilogram sira potrebno je čak 25 litara mleka, duplo više nego što treba iz kravljeg mleka. A samo jedan litar na tržištu u regionu, u Crnoj Gori na primer, može da košta i 50 evra. U Zapadnoj Evropi cena ide i do 120 evra.

Početna ulaganja nisu velika

Među 18 Ljubišinih magaraca, šest je mlečnih magarica, a dva su mala magarca. Oko njih ima prilično posla, jedu seno, zob i kukuruz, vode se na ispašu, gde su zahvalni, jer jedu travu koju niko drugi neće, svaka grupa mora da prenoći u svom boksu… Na kraju, treba musti magarice…

I tako četrdeset godina, koliko je prosečan životni vek magarca.

Početna izdvajanja nisu prevelika, u odnosu na neke druge oblasti poljoprivrede. Mlada magarica košta od 300 do 400 evra, dok su magarci od 200 do 250 evra.

I pored toga, kada je odlučio da se ozbiljnije bavi magarcima, Ljubiša je u štalu i objekte za dve-tri godine uložio 50.000 franaka (oko 46.000 evra). Kaže, kada bude imao, neće žaliti da uloži još toliko.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi