Stabilan biznis: Voda u flaši biće skuplja od mleka, benzina…
Iako deluje da je biznis sa flaširanom vodom splasnuo, on se ne da ni u vreme korone, a u svetu je voda u boci odavno skuplja od mleka
Industrija flaširane vode, odnosno mineralne i izvorske, posle velikog uzleta pre pet do 10 godina izgledala je, barem u široj javnosti, kao da je jednog trenutka posustala ali, pokazalo se, to je jedna od najpostojanijih grana u prehrambenoj industriji. A perspektiva “prodavaca vode“ je još bolja, jer u ne tako dalekoj budućnosti neće je biti, barem ne jeftine i lako dostupne, za sve.
– To je veoma stabilan biznis i godišnji rast obima prodaje i u svetu i kod nas je od sedam do 10 odsto. Naravno, prošla godina je izuzetak i u njoj je pao obim proizvodnje. U mnogim zemljama voda je odavno skuplja od mleka, u SAD i od goriva, pa će tako vremenom biti i kod nas. Jedino što se u Srbiji generalno menja, i to ne preterano brzo, što gazirana mineralna voda ustupa mesto negaziranoj zbog pojačanog trenda “zdravog života“ – kaže za 24sedam Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije.
Bogunović podseća na jednu izjavu iz globalnog diva “Koka-kole“, koja u Srbiji drži fabriku “Vlasinka“ s brendom “rosa“, da “brže raste prodaja vode nego ostalih pića iz portfolija“.
Neisplativ izvoz
Srbija spada među evropske zemlje koje su bogatije izvorima kvalitetne mineralne vode, ali se ona malo koristi za piće, terapeutske svrhe ili kao termalna energija.
U Republici Srbiji je u 2020. godini proizvedeno ukupno 6,8 miliona hektolitaramineralnih voda, što je dovolјno za domaću proizvodnju, ali i za mali izvoz. Lani je izvezeno 908 hilјada hektolitara (smanjenje od 19%) a uvezeno 90 hilјada (smanjenje od 14,3%).
Na srpskom tržištu posluje 30 kompanija koje flaširaju vodu dobijenu sa nekog od 400 izvorišta. Među njima je desetak “nacionalnih“ firmi, dok ostali svoju vodu prodaju, više-manje, lokalno ili regionalno.
Dobra je i česmovača, dok je ima, Foto:Pixabay
– Kod flaširane vode i sličnih proizvoda najveći trošak je ambalaža i transport. Zbog skupog transporta voda se praktično ni ne izvozi, to je više reklamno, osim u okolne zemlje CEFTA. Ali, ni ne uvozi se, pa na domaćem tržištu kao ozbiljan takmac figurira samo hrvatska “Jamnica“ – objašnjava Bogunović.
Uvoz i izvoz flaširanih voda na tržištu Srbije, Ilustracija 24sedam/Podaci PKS
Na takvom “lokalnom“ domaćem tržištu decenijski lider u prodaji je “Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca, koji drži 25 odsto tržišta. Ova fabrika je po dramatičnoj privatizaciji 2004. dugo bila u vlasništvu investicionog fonda “Salford“, odnosno njihove “Denjub fuds grup“ (Danube foods group) koju je 2015. celu (“Imlek“ i “Bambi“, “Subotička mlekara“…) preuzeo londonski fond “Mid-jurop partners”, da bi 2019. završila u konzorcijumu američkog “Pepsika“ i češke porodične kompanije “Motoni 1873”. Prema poslednjem finansijskom izveštaju “Knjaz Miloš“ godišnje prihoduje 64 miliona evra.
Litar i po, prava mera
Srbi najviše vole pakovanje od 1,5 litara, i na njega ode 40 odsto prodatih količina ali i vrednosti, a još sa pakovanjem od dva litra pokriveno je zajedno 60 odsto tržišta. Zanimljivo je da u malim bocama, od pola litra, ide svega šest odsto količina, ali se na njima zarađuje gotovo tri puta više. Kod vode se najbolje vidi koliko smo promenili i svoje kupovne navike, jer polovina količine proda se u super i hipermarketima, 40 odsto u prodavnicama srednje veličine a tek desetak odsto u malim radnjama i kioscima.
Druga po veličini je kompanija “BB Minakva“ sa 20 odsto tržišnog udela. Ova fabrika je privatizovana davne 1999. godine, kada su većinski vlasnik postala porodica Bogićević, a od 2013. godine je formalni vlasnik “Pandam NS“, koji posluje u sastavu investicionog fonda sa Devičanskih ostrva “Global voter investments grup“, za koji se smatra da je u vlasništvu Miroslava Bogićevića. Prema finansijskom izveštaju u APR-u za 2019. ova fabrika ima prihod nešto veći do 13 miliona evra.
U velike se još ubrajaju “Planinka“ (“prolom voda“), “Voda Vrnjci“, “Heba“ (“Nektar grupa“), “Bivoda“, “Mivela“(“Agrokor/Fortenova“), “Jazak“ (NIS), “Voda Voda“ (u vlasništvu biznismena Vojina Đorđevića).
Marketing čini svoje i u Srbiji
Srbija je dugo zaostajala po količini vode koju građani popiju “iz flaša“. U poslednjih desetak godina potrošnja se podigla sa 70 na 100 litara po stanovniku godišnje, što je i dalje polovina prosečne potrošnje u EU.
– Marketing i reklame su i kod nas počele da deluju pa vodu kupuju i tamo gde imaju dobru vodu u vodovodu, iako brojne analize i kod nas i u svetu pokazuju da je i voda sa česme jednako dobra. Čak ni stručnjaci ne mogu da utvrde suštinsku razliku – ističe Bogdanović.
Sa stotinak litara po stanovniku i prosečnom cenom od četrdesetak dinara za litar, to bi dalo tržište vredno oko 240 miliona evra.
Pročitajte još
Najveći potrošač vode u Srbiji je, očekivano, Beograd. U prestonici sa 1,5 miliona stanovnika i velikim brojem turista u normalnim okolnostima popije se 22 odsto gazirane i 31 odsto negazirane vode od ukupnih količina prodatih u Srbiji.
Strateški resurs
Biznis je trenutno stabilan, ali da li će tako i ostati? Bez imalo sumnje, jer relativno je slabo poznato da “plavoj planeti“ od ukupne količine vode 97 odsto otpada na slanu vodu a od 2,7 odsto slatke pijaće vode 77 odsto je zarobljeno u lednicima i glečerima na velikim nadmorskim visinama, pa je faktički nedostupno.
Od vode koju na kraju koristi čovek, samo pet odsto ode na domaćinstva, dok ostalo potroši industrija i čak 70 odsto poljoprivreda. Za piće je ima veoma malo.
– Ovaj biznis ima veoma dobru perspektivu jer prognoze raspoložive vode za piće u basenu Sredozemlja nisu mnogo optimistične, a Srbija ima velike resurse. Samo što ih treba čuvati od zagađenja, što je posebno važno pitanje – kaže za 24sedam Aleksandar Bogunović.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari