Stigli nam novi “Rumuni”: Šta je dovelo Indijce i Pakistance na naša gradilišta?

26.07.2021

20:50

0

Autor: Radovan Marković

Radnici sa dalekog istoka sve su češći prizor u Beogradu, ali i u manjim mestima u Srbiji

Pixabay

Na gradilištima u Srbiji sve je više radnika iz Indije, Pakistana i drugih istočnih zemalja. Tako se mogu videti kako u Beogradu, tako i u gradovima Vojvodine, ali i u drugim manjim mestima širom Srbije.

Pročitajte još

Svi žive u jednoj kući

Reporter portala 24sedam naišao je na radnike iz Indije na jezeru Palić, koji trenutno rade na velikoj rekonstrukciji jednog građevinskog kompleksa. Međutim, oni nisu bili radi da se fotografišu i pričaju za medije, ali nam je jedan njihov kolega iz Niša otkrio da ih ima “pedesetak” i da “gazda očekuje još 70 novih radnika iz ove daleke zemlje”.

Ilustracija, Foto: Joffi/Pixabay

– Oni imaju neke agencije preko kojih dolaze, ali ove radnike je dovela jedna turska firma koja radi na gradilištu sa nama. Pored Indijaca, poveli su i neke turske radnike. Obično im iznajme jednu kuću za njih nekoliko, plaćeno im je i zdravstveno, socijalno, hrana… Znam da pristaju da rade za oko 50.000 dinara, dok je plata naših majstora veća, oko 80.000 dinara pa naviše – ispričao nam je nezvanično ovaj Nišlija.

Kako dodaje, Indijci su jako disciplinovani, a Turci su im odredili šefa koji nadgleda i njih i turske radnike.

– Oni su redovni na gradilištu, ne zabušavaju, rade i prekovremeno ako treba – ističe naš sagovornik.

“To je nekvalifikovana radna snaga”

Zanimljivo je da veliki broj Indijaca proteklih meseci dolazi u Srbiju kako bi ovde proveli 14 dana karantina, jer smo bili na „zelenoj kovid listi zemalja, a onda se otisnuli put Zapada i Bliskog istoka. Ipak, neki od njih u našu zemlju stižu kako bi ovde radili, i to uglavnom na gradilištima.

Da je u Srbiji sve više stranih radnika, posebno sa dalekog istoka, kaže i Goran Rodić, potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije.

Goran Rodić, Foto: Printscreen Youtube B92

– Poznato je da pojedini radnici sa istoka rade za hranu, smeštaj i neki dinar. Ali, oni su obično nekvalifikovani. Znam za slučaj jedne firme koja je tražila vozače, a od njih 40 samo dvoje radnika je znalo da vozi građevinsko vozilo – kaže za 24sedam Rodić.

Zbog toga, objašnjava on, iz istočnih zemalja obično dolazi nekvalifikovana radna snaga. Međutim i oni rade za manje para u odnosu na naše radnike.

– Naš fizički radnik u Srbiji može da uzme 700 do 800 evra mesečno. Dok radnici iz tih zemalja rade za neki minimum, obično oko 500 evra. Spremni su da rade i vikende, prekovremeno… Ipak, našim pravim majstorima ne mogu da ugroze cenu rada i nisu im konkurencija – smatra Rodić.

On objašnjava da kvalitetne zanatlije u Srbiji zarađuju i više od 2.000 evra mesečno.

Ne pogađaju platu, već rade po kvadratu

– Dobri majstori mogu da zarade od 1.400 do 2.300 evra. Jedan dobar deo naših majstora ne idu iz zemlje upravo zato što su im plate daleko veće nego što su bile pre nekoliko godina. A što se tiče Indijaca i drugih radnika iz istočnih zemalja, među njima, takođe, ima dosta kvalitetnih majstora. Ali i oni masovno odlaze u evropske države jer je ogromna potražnja za takvom radnom snagom. Pa, evo pogledajte sad ove poplave u Nemačkoj. Kada to krene da se obnavlja “usisaće” svu kvalifikovanu građevinsku radnu snagu po Evropi – dodao je on.

Pročitajte još:

Rodić objašnjava da gotovo nema profila u građevinarstvu koji trenutno nije deficitaran i to u čitavoj Evropi.

– Nedostaju keramičari, stolari, mašinbravari, električari, fasaderi… Fale i dobri tesari, zidari… Sve češće se majstori ne pogađaju za mesečnu platu, već cenu utvrđuju u odnosu na broj kvadrata objekta na kom treba da rade. To im je sada mnogo isplativije – kaže Rodić, i dodaje da manjak radne snage, a višak posla uvek podižu cenu kvalifikovanih radnika.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti