INTERVJU Direktorka NALED-a: Više od 75 odsto firmi ne planira otpuštanja u 2021. godini, mala preduzeća su izuzetno optimistična
Svaka treća anketirana kompanija veruje da će posledice krize osećati i duže od godinu dana, pa NALED predlaže da se podrška privredi nastavi i u ovoj god
Dobra vest je da 75,5 odsto privrede, prema istraživanju NALED-a, ne planira smanjenje broja zaposlenih u 2021. godini. S druge strane, 55 odsto očekuje niže prihode, i to za oko 10 do čak 50 odsto, dok nešto više od polovine (52,6 odsto) očekuje otežano izmirivanje obaveza i u 2021. Svaka treća od 253 anketiranih firmi, veruje da će posledice krize osećati i duže od godinu dana, a zbog svega toga preporuka NALED-a je da se podrška privredi nastavi i u ovoj 2021. godini.
Ove podatke otkrila je ekskluzivno za 24sedam Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a. Ona je naglasila i da je prema njihovom istraživanju mala privreda, odnosno da su mala i srednja preduzeća nešto optimističnija od ukupne privrede u pogledu mogućnosti plaćanja obaveza u narednoj godini.
Pročitajte još
– Pad prihoda u 2020. očekuje 80 odsto malih preduzeća, a za narednu godinu svako treće ne očekuje pad prihoda, uz još 51,7 odsto koji očekuju da bi to moglo da bude do 10 ili 20 odsto. Interesantno je i da nijedno malo preduzeće ne očekuje smanjenje broja zaposlenih u narednoj godini za više od 20 odsto, dok dve trećine planira da zadrži postojeći broj radnika – naglašava Violeta Jovanović.
Ukoliko možemo da govorimo o optimizmu u ovoj situaciji, dodaje ona, očekivanja male privrede nam ulivaju nadu da ćemo se brže od očekivanog vratiti na situaciju pre krize.
Da li su mere države koje su donete u dva navrata, i delimično nedavno u trećem, doprinele opstanku preduzeća i poslovanja?
– Privreda je mišljenja da je pomoć bila značajna i pre svega pravovremena, ali nedovoljno dobro usmerena. Naša analiza efekata o uticaju kovid 19 na poslovanje pokazala je da je većina preduzeća, oko 73 odsto, koristila pakete podrške, a 92 odsto kaže da bi bez njih imali manje prihode ili veće rashode.
Violeta Jovanović, direktorka NALED-a: Foto: Promo/NALED
Kakve su preporuke NALED-a za dalje, šta je potrebno da se učini kako bi se sprečila veća otpuštanja i zatvaranja preduzeća?
– Jedna od najvažnijih mera za privredu u narednom periodu odnosi se na izmirivanje obaveza javnog sektora prema privatnom. Takođe, važno je nastaviti sektorsku podršku najugroženijima, a to su turizam i ugostiteljstvo, građevinarstvo, itd… Ono što je pandemija ubrzala, i što je, da tako kažemo, dobra strana krize, jeste potreba za digitalizacijom i automatizacijom procedura. Zato verujem da će dalji rad u tom smeru smanjiti troškove privredi i učiniti je otpornijom na virus.
Frilenseri demotivisani da plaćaju poreze
Na koji način se mogu regulisati novi, fleksibilni oblici radnog angažovanja, kao što je rad od kuće, rad preko onlajn platformi ili sa delimičnim radnim vremenom?
– NALED je u saradnji sa RSJP sproveo anketu o frilenserima, koja je pokazala da čak 70 odsto njih hoće da plaća poreze, ali ih demotiviše visoka stopa oporezivanja, pravno neregulisane oblasti rada i nepoverenje u institucije. Za četiri od pet ispitanika frilensing je jedini izvor prihoda. Njih 74 odsto radi taj posao cele godine, a četvrtina punu radnu nedelju. Iako je za većinu ovo praktično stalan posao, većina ne bi želela da to zameni ugovorom o radu. To nam govori da regulisanje fleksibilnih oblika rada zahteva delovanje u oblasti propisa, jer oni sada ne prepoznaju nove modele, uveliko prisutne u svetu. Tim ljudima moramo da stvorimo uslove da legalno posluju i ostvaruju prihode i treba jačati poverenje i edukaciju. Takođe, Poreska uprava treba da signalizira građanima da ima uvid u njihova primanja i da se plaćanje poreza ne može izbeći.
Kada se na kraju godine rezimira stanje srpske privrede, kakva je ocena NALED-a? Koliko je uspešno prevazišla krizu zbog pandemije?
– Novo istraživanje NALED-a sprovedeno početkom decembra u okviru projekta “Pripremi se za učešće“ koji realizujemo zajedno sa Centrom za evropske politike i Centrom za savremene politike, pokazalo je da 87,8 odsto privrede očekuje niže prihode u 2020. Takođe, 86,9 odsto privrednika očekuje manje ili iste rashode. To nam govori da je došlo do negativnih efekata krize na poslovanje, kao i svuda u svetu, kao i da je privreda tražila način da to kompenzuje i da je većina uspela.
Na koji način je to uspela?
– To jeste pitanje. Da li kroz smanjivanje broja zaposlenih, pre svega onih koji su radili povremene poslove ili na crno, ili smanjivanje dela zarada ili poslovnih troškova usled prelaska zaposlenih na rad od kuće… Sledeća godina biće bolji pokazatelj efekata imajući u vidu da počinje naplata odloženih obaveza. Dobra vest je da 75,5 odsto ne planira smanjenje broja zaposlenih.
U prvih šest meseci ove godine broj otvorenih privrednih subjekata u odnosu na ugašene je veći za 6.313, što je izneo upravo NALED. Međutim, registrovano je manje otvaranja novih firmi. Kakva je situacija sada?
– Posmatrajući podatke Agencije za privredne registre, mogli bi da kažemo da se privreda ipak dobro borila. Ako posmatramo preduzetničke radnje, saldo je u prvih 11 meseci 2020. pozitivan, jer je za oko 7.500 više otvorenih nego zatvorenih radnji. U tom periodu otvoreno je 27.461 preduzetničkih radnji, a obrisano njih 20.014. Kada je reč o privrednim društvima, za 11 meseci ih je osnovano 8.439, a ugašeno 7.149, što je takođe dobar rezultat.
Šta podrazumeva novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije NALED-a? Šta su prioriteti i da li su drugačiji zbog trenutne situacije sa pandemijom u odnosu na prethodne („normalne“) periode?
– Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije je strateški dokument Vlade Srbije, u čijoj izradi NALED učestvuje kao jedan od partnera. On ističe do kraja 2020. i naša analiza pokazala je da je, od 36 mera i 153 aktivnosti, do sada potpuno ili delimično realizovano 71,2 odsto. Izrada novog Nacionalnog programa bi trebalo da bude prvi korak Vlade u 2021. Ciljevi novog NP bi trebalo da budu efikasnije sankcionisanje sive ekonomije pred sudovima, dalje jačanje kapaciteta Poreske uprave u pogledu kadrova i procedura, dalje poresko i administrativno rasterećenje privrede i stimulisanje legalnog poslovanja pre svega kod fleksibilnih oblika. I na kraju, ali nikako najmanje važno, moramo stalno da govorimo o štetnosti sive ekonomije i da podstičemo odgovorno ponašanje svih građana.
NALED je već navodio da su ključne mere, u borbi protiv sive ekonomije, smanjenje poreskog opterećenja rada i ukidanje parafiskala, automatizacija obračuna i onlajn plaćaje poreza, pojednostavljivanje registracije preduzeća i prijave radnika…
Pročitajte još
– Izazovi koje je pred nas stavila pandemija iskristalisali su ključnu reč, digitalizacija. Zato je važno da se finaliziraju mere poput automatizacije obračuna poreza, online plaćanja i jednostavnije registracije preduzeća i prijave radnika, upotreba eFaktura, da se uvedu eMenice i digitalna fiskalizacija. Važno je i proširiti reformu e-angažovanja sezonskih radnika i na druge delatnosti pored poljoprivrede, ali i dalje smanjenje poreskog opterećenja rada i ukidanje parafiskala.
Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji svaki peti radi “na crno”, što je podatak koji je izneo NALED. Da li očekujete da će, zbog pandemije, odnosno krize, situacija u 2021. biti još gora?
– Uvek kad je kriza i siva ekonomija poraste. Zato su mere za privredu pomogle da se održi poslovanje i sačuvaju radna mesta. To međutim, nije pomoglo onima koji su bili angažovani „na crno“, jer je država predvidela pomoć samo za firme koje poštuju zakon. Rešenje za deo tih ljudi bi moglo da dođe kroz proširenje sistema onlajn prijave na delatnosti kao što su ugostiteljstvo i turizam, građevinarstvo i kućni i pomoćni poslovi. Očekujemo da će tako više desetina hiljada radnika biti u prilici da ponovo nađe angažovanje i uđe u legalne tokove.
Kada je reč o ukidanju parafiskala, ta tema, odnosno problem, prisutan je u našoj privredi više od deceniju. Takođe, preduzeća i dalje muku muče i sa komplikovanim birokratskim procedurama. Zašto je to tako? Kako rešiti ove probleme?
– Nedavno smo sa kompanijom KPMG u okviru projekta koji podržava USAID, sproveli analizu koja je pokazala da je aktuelni sistem neporeskih nameta nedovoljno transparentan. Od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta na republičkom nivou, koje smo ovom prilikom popisali, više od četvrtine ne prolazi kroz sistem trezora. Zbog toga se NALED već godinama zalaže za uspostavljanje javnog elektronskog registra u kome bi bile evidentirane sve neporeske dažbine. Ako neka naknada nije upisana u registar, javna uprava ne bi smela da je naplati. To je jedna od dobrih mogućnosti rešavanja problema neporeskih nameta, čiji je način uvođenja, određivanja visine i naplate nedovoljno dobro uređen.
Kako do 30.000 novih radnih mesta
NALED intenzivno radi i na podizanju svesti o ekologiji i razvoju modela cirkularne ekonomije. Koliko je to značajno za srpsku privredu i kako se odražava na njen rast?
– Prema NALED-ovom Programu za uvođenje cirkularne ekonomije do 2023, njen razvoj bi doneo i do 30.000 novih radnih mesta. Podaci pokazuju da se u Srbiji godišnje proizvede 2,3 miliona tona komunalnog otpada, od čega je 900.000 tona otpad od hrane. Na primer, čak 99 odsto otpada iz ugostiteljskih objekata završi na deponiji, iako bi se mogao iskoristiti za proizvodnju biodizela i bioetanola, hrane za životinje, električne energije iz biogasa, kompostiranje i dr. I baš tu treba da vidimo šansu. Pored proizvodnje zelene energije, ovaj model ima perspektivu i u oblasti ambalaže. Na primer, reciklažom elektronskih i električnih proizvoda, bila bi moguća ponovna upotreba vrednih materijala koji se prvobitno u njih ugrađuju. Takođe, cirkularna proizvodnja unapredila bi dizajn proizvoda kako bi bio napravljen od ekoloških materijala, čiji se delovi mogu popraviti, zameniti ili reciklirati. To bi kreiralo dodatnu vrednost u privredi, što je i svrha cirkularne ekonomije.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari