Transportna infrastruktura: U Srbiji auto-putevi niču na sve strane
Uveliko se grade moderne saobraćajnice, ali uočljiv je i trend da se gotovo svaka deonica naziva auto-putem
U Srbiji putari ne staju, bez obzira na svetsku krizu, a poslednjih godina gradilo se maltene od Subotice do Merdara, gde prestaje mogućnost investiranja “Puteva Srbije“. Samo u pet godina izgrađeno je 350 kilometara auto-puteva, i ta ulaganja u bolji transport neupitno privlače i strane, ali i domaće investicije u privredu.
Tako će se nastaviti i ove godine, jer za kapitalne investicije u budžetu, gde gro sredstava čine investicije u puteve, planirano je 330 milijardi dinara (2,8 milijardi evra), odnosno 5,5 odsto BDP-a.
Pravac Bosna i Hercegovina
Srbija ne gradi puteve samo ka zemljama EU, kao što su Mađarska, Bugarska i Grčka, već i prema regionu. Tako će se graditi auto-put Požega – Kotroman, što je zapravo trasa “B puta“ E761 Bihać – Zaječar, ali i put Kuzmin – Sremska Rača, koji će imati dva kraka. Jedan krak ide preko Brčkog, Bijeljine, Modriče, Doboja, prema Banjaluci, a drugi na Tuzlu, pa na Sarajevo. Tu je izvođač radova turska firma.
Uz veliku gradnju ide, očekivano, i velika pompa, tako da se već neko vreme pokazuje manir da se maltene svaka deonica proglašava ili barem predstavlja zasebnim auto-putem. A koliko auto-puteva Srbija zaista ima?
Zavisi od standarda…
Sudeći prema međunarodnoj E nomenklaturi (The international E-road network) Ekonomske komisije za Evropu pri Ujedinjenim nacijama (UNECE) koju viđamo na našim putevima, imamo ih samo tri, uz još četiri puta B klase.
Tako svet podrazumeva da kroz Srbiju prolazi auto-put E-75, koji svoj 4.340 kilometara dug put počinje u Vardu u Norveškoj, zatim prelazi Finsku, Poljsku, Slovačku, Mađarsku, da bi u Srbiji prošao pravcem Subotica – Novi Sad – Beograd – Niš, pa zatim išao preko Makedonije i na kraju završio u Grčkoj u lučkom gradu Sitija.
Drugi auto-put je E70 (4.550 km), od Korunje u španskoj Galiciji do luke Poti u Gruziji, koji Srbijom prolazi pravcem (Ljubljana – Zagreb – Slavonski Brod) Beograd – Pančevo – Vršac (Temišvar…), a treći E80 (5.600 km), takođe kreće iz Španije (Valjadolid) i ide preko (…Dubrovnika – Podgorice) Prištine i Niša (Sofije…) do Irana.
Svi se uklapaju u tri pravca
EU koridori zaobišli Srbiju
Višedecenijsko kašnjenje u razvoju putne infrastrukture, koje se sada ubrzano nadoknađuje, učinilo je da Srbiju ne samo zaobiđu glavni evropski koridori, već i da Panevropski koridor X (Salcburg – Ljubljana – Zagreb – Beograd – Niš – Skoplje – Veles – Solun, dug 2.300 km) izgubi status koridora i praktično ga zameni Koridor 3 Orient – East Med, po nomenklaturi Izvršne agencije EU za razvoj puteva (Innovation and Networks Executive Agency, INEA). Taj put zaobišao je Srbiju i od Budimpešte ide preko Sofije i Atine do Larnake.
Što se evropskih koridora tiče, Srbija je samo u jednom, i to ne drumskom. U Koridoru V, tzv. Dunavskom koridoru (Rhine-Danube Corridor), Srbija se, kao uostalom i Hrvatska i Bugarska, pominje samo za rečni saobraćaj.
Kraći auto-putevi ili brze saobraćajnice koje povezuju glavne (reference roads) i magistralne puteve (intermediate roads) u evropskoj nomenklaturi nazivaju se putevima B klase. Kroz Srbiju ide takav put E662 (121 km) – Subotica – Sombor – Osijek, zatim E761 (742 km) – Bihać – Sarajevo – Užice – Čačak – Kraljevo – Kruševac – Pojate – Paraćin – Zaječar, pa E763 (348 km) – Beograd – Čačak – Nova Varoš – Bijelo Polje, i na kraju E851 (323 km) – Petrovac na Moru – Albanija – Prizren – Priština.
U ta tri glavna pravca ukapaju se svi naši “auto-putevi”, odnosno deonice kojih nije mali broj. Najnoviji od njih je auto-put “Miloš Veliki”, otvoren 2019. Ove godine trebalo bi da se uradi deonica od Preljine (Čačka) do Požege, što je otprilike polovina planirane trase u Srbiji od Beograda do granice sa Crnom Gorom kod Boljara.
Ovaj auto-put, ranije znan kao Jadranska magistrala ili Auto-put Beograd – Bar (odnosno Auto-put Beograd – Južni Jadran), zapravo je deo pomenutog puta B klase E763. Ponekad se u Srbiji naziva i Koridor 11, iako ne spada, kao ni bilo koji drugi drumski pravac u Srbiji , u 11 aktuelnih evropskih transportnih koridora.
Ambiciozni planovi u 2021. godini
Ove godine bi trebalo da se sa kompanijama iz Kine, koje su uveliko angažovane u putogradnji Srbije, potpiše ugovor o nastavku gradnje prema Dugoj poljani i Boljaru, preko Ivanjice, investiciji vrednoj od 1,5 do 1,6 milijardi evra.
U 2021. počinju i radovi na izgradnji auto-puta Niš – Pločnik, zapravo južni krak auto-puta E80, koji bi od Niša i Merdara trebalo da ide ka Albaniji, odnosno Tirani, i završi u Draču.
Ministar saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović u inspekciji, Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Pročitajte još
Koliko je 2021. “bogata” planovima u saobraćajnoj infrastrukturi, pokazuje i to da se radi projektna dokumentacija za auto-put “Karađorđe”. Ova saobraćajnica će ići kroz Šumadiju i pravcem Lazarevac (Županjac) – Mladenovac – Aranđelovac – Svilajnac – Bor, spojiti auto-put Beograd – Niš (E75) i “Miloš Veliki” (E763).
Planira se i auto-put Beograd – Zrenjanin, a pored auto-puteva uskoro će se raditi i na nekoliko “koridora“. Jedan od njih je Fruškogorski koridor, koji će povezati Novi Sad i Rumu preko mosta kod Kovilja, a drugi Moravski koridor, koji takođe spaja auto-puteve E75 i E763, ali pravcem Pojate – Adrani – Preljina.
Pored auto-puteva, u Srbiji se gradi i mnogo regionalnih puteva: Zaječar – Negotin, Ruma – Šabac i Šabac – Loznica, kao i državni put Petlja Požarevac (E75) – Golubac.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari