Kokoška ili jaje: Šta je u Srbiji "starije“ - punjači ili električni automobili?

25.04.2021

07:38 >> 07:53

0

Šta je sve potrebno da i u Srbiji procveta biznis punjenja električnih automobila, kao što je svojevremeno benzinskih stanica

Kokoška ili jaje: Šta je u Srbiji "starije“ - punjači ili električni automobili?
Pixabay

Vozače u Srbiji koji su ponosni vlasnici električnih i plag-in hibridnih automobila ovih je dana pogodila vest da je Nemcima trenutno na raspolaganju oko 35.000 elektičnih punionica za vozila. Dodatno u depresiju baca prognoza da će broj javnih stanica za punjenje u toj zemlji skočiti za više od 10 puta do kraja ove decenije, odnosno na 400.000.

Istovremeno u celoj Srbiji, koja ipak nije 175 puta manja od Nemačke, vozačima na raspolaganju je dvestotinak stanica.

Situacija se tu veoma sporo popravlja i nalazimo se u “vrzinom kolu“ jer punjača nema, a razlog je to što ima malo električnih automobila, a e-vozila ljudi neće da kupuju ni uz 5.000 evra subvencije jer nemaju gde da ih napune.

Potrebne subvencije i za punjače

“Putevi Srbije“ nedavno su povećali broj punjača na glavnim putnim pravcima, pa ih trenutno postoji osam na auto-putevima u Srbiji a budžetom za ovu godinu predviđeno je još 10 novih. NIS je postavio nekoliko na svojim pumpama, EPS ima svoj projekat…, po gradovima i opštinama u Srbiji još ih ima oko 90.

U Beogradu punjača koji su dostupni širem krugu ljudi ima tek desetak, u Nišu je u novembru prošle godine instaliran prvi javni punjač, čime se ukupan broj u trećem gradu u zemlji po veličini popeo na pet.

Javnih punjača bi trebal oda bude “na svakom koraku”: Foto: Pixabay

– Sve je to jako skromno, glavni kupci su autosaloni koji moraju to da imaju i neke firme više zbog reklame i imidža. Retko nam se javi neki privatni kupac da se raspita za kućne punjače. A tako će ostati sve dok država ne bude davala subvencije i za postavljanje punjača. Ali i dok ne prestanemo da budemo zemlja u koju se i dalje uvozi “golf 4“ ili “golf 5“ – kaže za 24sedam Vladan Vasilijević iz beogradske kompanije “Gramper“.

Predsednik asocijacije uvoznika, Milan Belin, rekao je ranije za naš portal da je Srbija, što se tiče samog tržišta za e-automobile, 15 godina iza Evrope. Da tako ne ostane, Vlada Srbije priprema nacionalnu strategiju za razvoj i korišćenje električnih vozila, koja bi se uklopila u evropski “Zeleni dogovor“ (Green Deal). Prema tom dogovoru, države članice EU u narednim godinama investiraće oko 2,9 milijardi evra za finansiranje razvoja e-mobilnosti, a očekuje se mobilisanje dodatnih devet milijardi evra privatnih investicija.

Biznis budućnosti – električne, umesto benzinskih pumpi

Samo u Nemačkoj vrednost tržišta za prodaju električne energije za automobile mogla bi da poraste za čak 23 odsto do 2030. godine, kaže studija istraživačke kompanije Boston Konsalting Grupa (BCG).

Prodaja električne energije privatnim i javnim stanicama trenutno se kreće između 300 i 500 miliona evra godišnje ali bi u navedenom periodu mogla da dostigne sedam milijardi evra, kaže studija.

U Srbiji to tržiše još ni ne postoji, jer tek je odnedavno propisima dozvoljena prodaja električne struje za punjenje automobila. A kao biznis budućnosti nije sporan jer u nekom trenutku električne stanice će svakako zameniti današnje benzinske pumpe.

Punjenje na brzaka: Jedna punjač po javnom parkingu, Foto:Pixabay

U Evropi su vlasnici privatnih stanica za punjenje već iskoristili tržišnu priliku i sada pokreću širenje infrastrukture za električna vozila. Sledi i, svuda tromiji, javni sektor jer će, procenjuje BCG, doći do većeg prelaska na javne punktove za punjenje i do 2030. godine će se od 40 do 50 odsto električne energije isporučivati javnim stanicama za punjenje, za razliku od jedne trećine danas.

U Srbiji to tržište još čeka “kritičnu masu“ e-automobila na ulicama i putevima, jer izgradnja punjačkih stanica nije jeftina. A na našim drugmovima je tek dvestotinak električnih automobila i oko 1.500 hibrida, od oko dva miliona automobila koliko ih je registrovano u Srbiji.

Mali, ali značajni koraci u Beogradu

– Sama putna stanica sa više punjača AC i DC varijante košta oko 10.000 evra. A ona uz to zahteva mali trafo od 250kW ili 400kW, koji košta 10.000 do 12.000 evra, koliko staje i pristupni vod do mreže EPS-a – objasnio je za 24sedam Aleksandar Jovanović iz firme za proizvodnju elektroopreme “Rasina“.

Pročitajte još:

Velike naftne kompanije mogle bi da igraju značajnu ulogu u ovome. U Srbiji je to već krenulo kod NIS-a, ali trebalo bi da o tome već danas porazmisle i komunalne kompanije, kako da digitalizaciju protok električne energije i kako da je naplate.

Trebalo bi da dodatno pomogne i država, jer su recimo u Evropi punjačke stanice uveliko ušle u građevinske propise. Recimo, ako javni parking ima više od 50 parking mesta, mora da postoji i stanica za punjenje električnih automobila. U Austriji je taj broj još manji, svega 25 mesta.

Dobar primer svetske prakse kod nas je što se u renoviranju javnih garaža u Beogradu uzela u obzir potreba za stanicama, pa tako recimo u garaži na Obilićevom vencu možete napuniti e-automobil. Samo da na tome ne ostane…

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi