Domaćini na potezu: Koliko će nam nove peći po kućama pročistiti vazduh?

04.05.2021

07:38 >> 10:35

0

Najavljena akcija subvencionisane kupovine efikasnijih peći za grejanje domaćinstva je odlična, ali ne treba očekivati ekološko čudo, kažu stručnjaci

Domaćini na potezu: Koliko će nam nove peći po kućama pročistiti vazduh?
"Smederevac" odlazi u prošlost; Foto: Pixabay

Država je krenula u još jednu akciju koja bi trebalo da doprinese da u razbacivanju energije i zagađenosti vazduha ne budemo prvi u Evropi. Nakon oživljavanja programa gasifikacije, u kome će sada biti značajno jeftinije uvesti gas u domaćinstvo, sada se najavljuje da će subvencije dobiti i domaćinstva koja budu želela da stare peći za grejanje na ugalj i drva zamene modernima na pelet i gas.

Ugovori sa 50 opština

Ministarstvo zaštite životne sredine će ove godine realizovati velike projekte za zamenu kotlova za grejanje i pošumljavanje, a ugovori o tome na osnovu konkursa, koje je raspisalo ministarstvo, potpisani su sa više od 50 gradova i opština, kaže resorna ministarka Irena Vujović. Projekti se realizuju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, a najveći među njima je zamena gradskog kotla za grejanje u Kragujevcu, što će biti urađeno do kraja godine.

– Imali smo i konkurs za invididualna domaćinstva i to će se provoditi u nekoliko gradova. Gradovi će sami raditi selekciju i odrediti koja su to domaćinstva kojima je preko potrebna subvencija za zamenu kotlarnica u njihovim kućama i prelazak na pelet ili na gas, ukoliko u gradu postoji gasna mreža”, ističe ministarka.

Najveći zagađivači termoelektrane

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, nije pomenula konkretne cifre, ali je navela da će država pokriti polovinu troškova te energetske tranzicije ka zdravijoj Srbiji, jer posle termoelektrana i saobraćaja, treći najveći zagađivač su individualna ložišta po kućama, školama i domovima zdravlja, kojih u Srbiji ima oko 1,2 miliona.

Očekuje se da će se proces završiti za tri godine i da će tada građani koji ga obave imati toplije domove, a manje račune za grejanje 15 do 20 odsto.

Stručnjaci pozdravljaju ovaj koncept, ali nisu sigurni da će se posao obaviti ni brzo ni lako.

– Ideja je dobra i proverena, jer je primenjuju sve zemlje u Evropi ali čak ni tamo ona nije sprovedena kao i u ostalim akcijama u oblasti energetske efikasnosti, gde EU zaostaje za sopstvenim planovima. Ne možemo očekivati neke spektakularne rezultate ni kod nas, ali treba odnekud krenuti. Zagađenje vazduha supendovanim praškastim česticama, do kog dolazi zbog nepotpunog sagorevanja u individualnim ložištima, nanosi veliku štetu životnoj sredini i tu je mrtva trka ko zagađuje više, elektrane ili domaćinstva – kaže Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pelet umesto uglja

Zamenu klasičnog loženja na drva ili ugalj nečim zdravijim i savremenijim pozdravlja i inženjer Dragan Majstorović, vlasnik firme “Maing“ iz Beograda koja se bavi gasnim instalacijama.

Profimedia

– Sve što se može uraditi na izbacivanju korišćenja uglja, pa i drva treba pozdraviti. Ali tu se pominju peći na pelet, što za mene nije neka alternativa. Isto sečemo šume kao i kod klasičnog loženja, i isto ga tako sagorevamo. Mnogo je bolje da, gde god može, prođe gas čija upotreba takođe zagađuje, ali daleko manje nego ugalj ili drvo – smatra Majstorović.

Sve kreće od jula

Nakon formiranja nove Uprave za energetsku efikasnost, što se očekuje u julu, lokalne samouprave će uraditi pravilnike i preko javnih poziva odrediti firme za snabdevanje opremom i za ugradnju. Sa predračunom radova iz takve firme građani bi se od juna javljali u opštinu sa zahtevom za subvenciju.

Profesor Đurđević nije tako isključiv po pitanju peleta, jer je ipak “drugačije drvo“ a kotlovi koji ga koriste su mnogo efikasniji nego stare peći na drva.

– Manje troše peleta, bolje sagorevaju, što znači i manje zagađenje, a i samo pelet kao proizvod je bolji od sirovog drva jer je napravljen u kontrolisanim uslovima, određenog sastava i vlažnosti – kaže Đurđević.

Šta sigurno dobijamo

Glavna motivacija građana u ovoj akciji, nažalost, sigurno neće biti ekologija, već novac koji za “zelenu konverziju“ nudi. Najava je polovina uloženog novca, ali treba sačekati javne pozive. Oni koji se odluče da se modernizuju, i troše i zagađuju manje, inicijalno treba da budu spremni na trošak od 3.200 do 3.500 evra u slučaju da prelaze na pelet, ili barem 4.000 evra ako uvode gas.

O troškovima gasifikacije smo već pisali, a kod peleta kvalitetna peć sa automatskim punjenjem košta oko 2.300 ili 2.400 evra, instalacija 200 evra, a radijatori i oprema još oko 700 evra.

Iako svi kažu da se sa peletom manje troši, ne očekujte da ćete se tokom hladne zime ogrejati sa manje od četiri tone. A jedna tona košta od 19.000 do 24.000 dinara, plus transport. Ne zaboravite i 5.000 dinara godišnje za servis, ako želite da održite garanciju.

Pročitajte još:

Bez obzira na ove cene, koje uz obećanu subvenciju na kraju neće biti paprene, pravi dobitak je svakako u čistijem vazduhu i zdravlju i nas i naše dece. A najveće zagađenje vazduha u Srbiji dolazi od prekomernog emitovanja suspendovanih čestica (PM10 i PM2,5) koje prodiru direktno u pluća i krvotok. Ove čestice, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u najvećoj meri proizvode se u malim toplanama i individualnim ložištima.

Kako to izgleda po Srbiji vidi se u izveštaju Agencije za 2020. godinu, gde se vidi da su po više od stotinu dana godišnje višestruko veće vrednosti zagađenja od dozvoljenog zabeležene u Beogradu (merno mesto Novi Beograd, 169 dana), Valjevu (132 dana), Smederevu (121 dan), Užicu (120 dana)… Najveće dnevne koncentracije izmerene su u Zaječaru i Kraljevu.

Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije iz 2019. pokazuje da bi zagađenje vazduha moglo biti odgovorno za više od 6.500 prevremenih smrti u Srbiji. Nadamo se da će kupovina novih peći pomoći da toga bude znatno manje, pa makar ih sve zamenili i za 10 godina.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi